1. ¿Baʼax muchʼtáambalil tu beetaj u kaajil Israel ken k-ile, yéetel baʼax kʼáatchiʼiloʼob kun núukbil?

«LÍIKʼENEʼEX, kiʼ tʼanteʼex Yuumtsil a [Dioseʼex] mantatsʼ.» Bey tu yaʼalil le levitaʼob tiʼ u kaajil Israeloʼ. Tu yaʼaloʼob utiaʼal u muchʼkubaʼob u beetoʼob junpʼéel payalchiʼ tiʼ Jéeoba, junpʼéel tiʼ le payalchiʼob maas chowak yaan teʼ Bibliaoʼ (Neh. 9:4, 5). Tu muchʼubaʼob tu kaajil Jerusalén tu kʼiinil 24 tiʼ tisri (ku lúubul ichil u mesil septiembre yéetel octubre) tiʼ u jaʼabil 455 táanil tiʼ u taal Jesús. Koʼoneʼex ilik baʼaxten tu beetoʼob yéetel koʼoneʼex ilik bix kun núukbil le kʼáatchiʼobaʼ: ¿Baʼax suuk u beetik le israelitaʼob áantajnaj utiaʼal u jóokʼol maʼalob le baʼax beetaʼaboʼ? ¿Baʼax jeʼel k-kanik tiʼ le jach maʼalob payalchiʼ tu beetoʼob tiʼ Jéeobaoʼ? (Sal. 141:2.)

2. ¿Baʼax jeʼel k-kanik tiʼ le israelitaʼob tu muchʼubaʼob ka tsʼoʼok u jel líiʼskoʼob le nukuch pakʼoʼob baʼpachmil Jerusalenoʼ?

² Le judíoʼoboʼ tsʼokaʼaniliʼ u máan junpʼéel mes u jel líiʼsoʼob le nukuch pakʼoʼob baʼpachmil u kaajil Jerusalenoʼ (Neh. 6:15). Tu jel líiʼsoʼob ich 52 kʼiinoʼob. Tu yáax kʼiinil u mesil tisrieʼ tu muchʼubaʼob tu kʼíiwikil Jerusalén utiaʼal u yuʼubikoʼob u xoʼokol yéetel u tsoʼolol u Ley Dios tumen Esdras yéetel uláakʼ levitaʼob . Tuláakal le familiaʼoboʼ waʼalakbaloʼob kaʼach u yuʼuboʼob baʼax ku yaʼalaʼal desde «jaʼatskab kʼiin tak chúumuk kʼiin», tiaʼan xan le mejen paalal ku béeytal u naʼatkoʼob le baʼax ku yaʼalaʼaloʼ. ¡Jach yaan baʼax jeʼel k-kaniktiʼobeʼ! Bejlaʼeʼ u suukileʼ k-muchʼikba tiʼ u Najiloʼob Reino jach maʼalob beetaʼaniloʼob, baʼaleʼ kex beyoʼ yaan kʼiineʼ ku joʼopʼol k-tuukul tiʼ baʼaloʼob maʼ jach kʼaʼanaʼantakiʼ. ¿Tsʼoʼok wa u yúuchultech beyoʼ? Wa beyoʼ ilawil baʼax tu beetaj le israelitaʼoboʼ. Letiʼobeʼ maʼ chéen tu yuʼuboʼob baʼax ku yaʼalaʼaliʼ, baʼaxeʼ kʼuch tu puksiʼikʼaloʼob. Le oʼolal káaj u yokʼoloʼob ka tu yiloʼob  maʼ táan u beetkoʼob baʼax ku yaʼalik le Leyoʼ (Neh. 8:1-9).

3. ¿Baʼax aʼalaʼab tiʼ le israelitaʼob tu beetoʼoboʼ?

³ Baʼaleʼ maʼ u kʼiinil kaʼach u yaʼalikoʼob u kʼebanoʼobiʼ. Baʼaxeʼ u kʼiinil u adorartikoʼob Jéeoba yéetel kiʼimak óolal (Núm. 29:1; ). Le oʼolal Nehemíaseʼ tu yaʼalaj tiʼ le kaajoʼ: «Xeeneʼex tséentabaʼex yéetel u maʼalobil janal, ukʼeʼex xan chʼujuk vino, siibalneneʼex tiʼ le máaxoʼob mix baʼal u máakʼantmajoʼoboʼ, ka taalakoʼob janal ta wéeteleʼex, tumen bejlaʼeʼ junpʼéel kʼiin junpáaykuntaʼan utiaʼal k-Yuumtsil. Maʼ a wokʼom óolaleʼex tumen u kiʼimak óolal Yuumtsileʼ letiʼ k-muukʼ». ¿Baʼax tu beetaj le kaajoʼ? Tu beetoʼob baʼax aʼalaʼabtiʼob, le oʼolal jach kiʼimakchaj u yóoloʼob ka pʼáat bey junpʼéel u «nojoch kʼiin[il]» kiʼimak óolaleʼ (Neh. 8:10-12).

4. 1) ¿Baʼax tu beetaj le taatatsiloʼob israelitaʼoboʼ, yéetel baʼax tu yiloʼob? 2) ¿Baʼax jach kʼaʼanaʼan u beetaʼal tu kʼiinbesajil le Paseloʼoboʼ?

⁴ Tuláakʼ kʼiineʼ, le taatatsiloʼoboʼ tu muchʼubaʼob utiaʼal u xakʼalxoktikoʼob le Leyoʼ yéetel utiaʼal u yilkoʼob bix jeʼel u tsʼoʼokbeskoʼobeʼ . Joʼopʼ u líiʼskubaʼob ka tu yiloʼob unaj u beetkoʼob u kʼiinbesajil le Paseloʼoboʼ. Tu yiloʼob unaj u beetkoʼob desde 15 tak 22 tiʼ le mes jeʼeloʼ, tsʼoʼoleʼ unaj u tsʼoʼokol yéetel junpʼéel nojoch asamblea . U kʼiinbesajil le Paseloʼob tu beetoʼoboʼ letiʼe junpʼéel tiʼ le maas maʼalob beetaʼab desde tu kʼiiniloʼob Josueoʼ. Le kaajoʼ tu yuʼubaj «junpʼéel nojoch kiʼimak óolal». Teʼ kʼiinbesajoʼ jach kʼaʼanaʼan xan u xoʼokol kʼaʼam u Ley Dios, bey tu beetiloʼob desde tu «yáax kʼiin tak u tsʼook kʼiin» (Neh. 8:13-18).

5. ¿Baʼax tu beetaj le israelitaʼob jach táanil tiʼ u payalchiʼ le levitaʼob tiʼ Jéeobaoʼ?

⁵ Tu kʼiinil 24 tiʼ tisri, kaʼapʼéel kʼiin tsʼoʼokok le kʼiinbesajoʼ, kʼuch u súutukil u yaʼalik le kaaj tu táan u maasil maʼ táan u beetik kaʼach baʼax ku yaʼalik le Leyoʼ. Le oʼolaleʼ maʼ u kʼiinil u jaanloʼob yéetel u kiʼimakkúuntik u yóoloʼobiʼ. Le israelitaʼoboʼ ayunarnajoʼob ka tu tsʼáajoʼob toʼotoch nookʼoʼob utiaʼal u yeʼeskoʼob yaachajaʼan u yóoloʼob. Ka sáaschajeʼ kaʼa xoʼok u Ley Dios kex ich 3 horas, yéetel tu chíinil kʼiineʼ «tu [yaʼaloʼob] u kʼebanoʼob, tu [adorartoʼob] xan Yuumtsil» . Letiʼe túun ka payalchiʼinaj le levitaʼob tiʼ Jéeoba t-aʼalaj tu káajbaloʼ, lelaʼ tu beetoʼob tu kʼaabaʼ le kaajoʼ (Neh. 9:1-4; ).

6. 1) ¿Baʼax áant le levitaʼob u beetoʼob junpʼéel payalchiʼ jach maʼaloboʼ? 2) ¿Baʼax ku kaʼansiktoʼon le levitaʼoboʼ?

⁶ Le levitaʼoboʼ suuk kaʼach u xokikoʼob u Ley Dios le oʼolal páajchaj u beetkoʼob junpʼéel payalchiʼ jach maʼalob. Tu káajbal u payalchiʼobeʼ tʼaanajoʼob tiʼ le baʼaxoʼob u beetmaj Jéeobaoʼ yéetel tiʼ u jatsʼuts modos. Tsʼoʼoleʼ ka joʼopʼ u yaʼalikoʼob bukaʼaj u kʼeban le israelitaʼoboʼ, baʼaleʼ yaʼab u téenel tu yaʼaloʼob jach «nojoch [u] chʼaʼ óotsilil» Dios yéetel tu yaʼaloʼob maʼ u náajaltmoʼob u yeʼesaʼaltiʼobiʼ (Neh. 9:19, 27, 28, 31). Wa k-tuukul sáamsamal tiʼ baʼax ku yaʼalik u Tʼaan u Dios jeʼex tu beetil le  levitaʼoboʼ yaan u béeytal k-maas maʼalobkíintik bix k-beetik k-payalchiʼob. Bey ka k-chaʼa u yáax tʼaan Jéeobaeʼ, wa k-beetik beyoʼ maas yaʼab baʼax kun béeytal k-aʼaliktiʼ (Sal. 1:1, 2).

7. 1) ¿Baʼax tu kʼáataj le levitaʼoboʼ? 2) ¿Baʼax k-kanik tiʼ le levitaʼoboʼ?

⁷ Le levitaʼoboʼ chéen junpʼéel baʼax tu kʼáatoʼob tiʼ Jéeoba ka beetaʼak tu yoʼolaloʼob. Tu tsʼoʼokbal u payalchiʼobeʼ tu kʼáatoʼob tiʼ Jéeoba maʼ u tuʼubsik le baʼaxoʼob tsʼoʼok u muʼyajtik le kaajoʼ. Tu yaʼaloʼob beyaʼ, ‹k-Dios, nojoch Dios, u Diosil tuláakal páajtalil, yéetel sajbeʼentsilech, maʼ ta xuʼulsik a núuptʼaan mix a noj yaakunaj, maʼ a junpʼíitkunsik tuláakal le muʼyajoʼob tsʼoʼok u máan yóokʼol k-reyoʼob, k-principeʼob, k-sacerdoteʼob yéetel k-profetaʼob, yéetel tiʼ k-máanjaʼan chʼiʼibaloʼob bey xan yóokʼol tuláakal le kaajaʼ, líikʼbal u kʼiiniloʼob u reyiloʼob Asiria tak bejlaʼeʼ› (Neh. 9:32). ¿Baʼax k-kanik tiʼ le levitaʼoboʼ? K-kanikeʼ ken k-beet k-payalchiʼeʼ yáax unaj kiʼikiʼtʼantik yéetel k-tsʼáaik gracias tiʼ Jéeoba, tu tsʼook túuneʼ k-kʼáatik ka u beet wa baʼax t-oʼolal.

8, 9. 1) Ka káaj u payalchiʼ le levitaʼoboʼ, ¿bix tu yeʼesiloʼob kabal óolal? 2) Teʼ payalchiʼ tu beetaj le levitaʼoboʼ, ¿baʼaxoʼob u beetmaj Jéeoba tu kiʼikiʼtʼantoʼob?

⁸ Le levitaʼoboʼ tu jach tukloʼob baʼax ken u yaʼaloʼob, baʼaleʼ desde tu káajbal u payalchiʼobeʼ tu kʼamoʼob jeʼel baʼaxak bin u yaʼaloʼobeʼ maʼ chúukaʼan utiaʼal u kiʼikiʼtʼantkoʼob Jéeoba jeʼex unajeʼ. Ka tu kʼáatoʼob tiʼ Jéeoba ka u chaʼa u kiʼikiʼtʼantaʼal tumen le kaajoʼ, tu yaʼaloʼobeʼ tuláakal «kiʼikiʼtʼaan» bey xan «kiʼichkelem kʼaay[eʼ]» maʼ chúukaʼan utiaʼal u nojbeʼenkúuntaʼal u kʼaabaʼiʼ (Neh. 9:5).

⁹ Le levitaʼoboʼ seguernaj u yaʼalikoʼob: «Chéen teech Yuumtsilech minaʼan uláakʼ. Teech beet kaʼan yéetel u sen kaʼanalil le kaʼanoʼ, yéetel tuláakal [le] eekʼoʼoboʼ; teech beet le luʼumoʼ, yéetel tuláakal baʼax yaniʼ, bey xan le kʼáaʼnáaboʼ yéetel baʼax yaan ichil. Teech ka tsʼáaik kuxtal tiʼ tuláakal le baʼax yanoʼ. Le oʼolal ka [adorartaʼal] tumen u eekʼiloʼob le kaʼanoʼ» (Neh. 9:6). Jach beyoʼ, Jéeoba beet tuláakal baʼal. Tu beetaj le eekʼoʼob yéetel le galaxiaʼob, ku keʼeteloʼob yéetel junpʼéel ejercitooʼ. Tu beetaj xan tuláakal baʼax yaan way Luʼumeʼ. Yaʼab u jejeláasil baʼaloʼob kuxaʼanoʼob way Luʼumeʼ yéetel cada juntúuleʼ yaan u páajtalil u yaʼabtal. Le kiliʼich angeloʼob tu yiloʼob u beetaʼal le Luʼumaʼ, beyoʼob xan junpʼéel ejercitoeʼ (1 Rey. 22:19; Job 38:4, 7). Letiʼobeʼ yéetel kabal óolal ku beetkoʼob baʼax uts tu tʼaan Dios, ku yáantkoʼob le j-kʼeban máakoʼob «kun salvartbiloʼoboʼ» (Heb. 1:14). Koʼoneʼex eʼesik kabal óolal jeʼex letiʼoboʼ yéetel koʼoneʼex múul meyajtik Jéeoba, jeʼex junpʼéel ejercitoeʼ (1 Cor. 14:33, 40).

10. ¿Baʼax k-kanik tiʼ le baʼax tu beetaj Jéeoba yoʼolal Abrahanoʼ?

¹⁰ Ka tsʼoʼokeʼ le levitaʼoboʼ tʼaanajoʼob tiʼ baʼax tu beetaj Dios yoʼolal Abrán. Abrán kaʼacheʼ minaʼan u paalal, tumen Sarai, u yataneʼ, maʼ tu páajtal u yantal u paalal kaʼachi. Baʼaleʼ ka tu chukaj 99 jaʼaboʼob tiʼeʼ kʼeʼex u kʼaabaʼ  tumen Jéeoba. Aʼalaʼab yaan u kʼaabaʼtik Abrahán, u kʼáat u yaʼaleʼ u «taata [...] yaʼabkach múuchʼ kaajoʼob» (Gén. 17:1-6, 15, 16). Tsʼoʼoleʼ tu yaʼalajtiʼeʼ u chʼiʼibaleʼ yaan u tiaʼalintik u luʼumil Canaán. Toʼoneʼ yaʼab u téenel maʼ t-beetik baʼax k-aʼalik, baʼaleʼ maʼ bey u beetik Jéeobaiʼ. Le oʼolal le levitaʼoboʼ tu yaʼaloʼob: «Yuumtsil teech le [u jaajil Dios] yéey Abram le ka ta jóoʼsaj Ur, u kaajal le caldeoʼoboʼ, ka ta tsʼáaj u kʼaabaʼt Abraham. Tumen ta wilaj juntúul máak u yoksmaj u yóol tiʼ teech, ka ta beetaj junpʼéel núuptʼaan tu yéetel: ta waʼalaj bin a tsʼáa tiʼ yéetel tiʼ u chʼiʼibal, u luʼum le cananeoʼoboʼ; ¡tsʼoʼok a beetik le baʼax ta waʼalajoʼ, tumen techeʼ ka tsʼoʼokbesik a tʼaan!» (Neh. 9:7, 8). Jeʼex le Dios k-adorartikoʼ, unaj k-tsʼoʼokbesik baʼax k-aʼalik (Mat. 5:37).

11, 12. 1) ¿Baʼax u kʼáat u yaʼal le kʼaabaʼ Jéeobaoʼ? 2) ¿Bix tu yeʼesil Dios ku náajaltik u bisik le kʼaabaʼoʼ yaantiʼoʼ?

¹¹ Le kʼaabaʼ Jéeobaoʼ u kʼáat u yaʼal «Letiʼeʼ ku Beetkuba le Baʼax Kʼaʼabéetoʼ». Lelaʼ u kʼáat u yaʼaleʼ Dioseʼ jujunpʼíitil u beetik tuláakal baʼax kʼaʼabéet utiaʼal u béeytal baʼax u yaʼalmaj. Junpʼéel baʼax eʼesiktoʼon bey u beetkoʼ letiʼe baʼax tu beetaj yoʼolal u chʼiʼibal Abrahán le palitsiltaʼanoʼob kaʼach Egiptooʼ. Teʼ súutuk jeʼeloʼ bey maʼ tu béeytal u jáalkʼabtaʼaloʼob utiaʼal u binoʼob teʼ luʼum aʼalaʼan u tsʼaʼabaltiʼoboʼ. Baʼaleʼ Jéeobaeʼ jujunpʼíitil tu beetaj tuláakal baʼax kʼaʼabéet utiaʼal u béeytal le baʼax u yaʼalmoʼ. Beyoʼ tu yeʼesaj ku náajaltik u bisik le nojbeʼen kʼaabaʼ yaantiʼoʼ.

¹² Nehemíaseʼ ku yaʼalikeʼ le levitaʼoboʼ seguernaj u yaʼalikoʼob tiʼ Jéeoba: «Ta wilaj bix u muʼyaj le k-máanjaʼan chʼiʼibaloʼob tu luʼumil Egipto, ta wuʼuyaj xan u yaayaj awatoʼob tu jáal Chak Kʼáaʼnáab. Ta beetaj nukuch [chíikulaloʼob] yéetel jakʼbeʼen baʼaloʼob tu yóokʼol faraón, u j-meeyjuloʼob, bey xan tu yóokʼol tuláakal u kajnáaliloʼob le luʼumoʼ, tumen ta wilaj bukaʼaj baʼaloʼob kʼaastak ku beetaʼal kaʼach tu kuxtaloʼob le israelitaʼoboʼ. Bey ta náajmatilak u kʼaj óoltaʼal bejlaʼa a nojchiloʼ. Ta jóoʼsaj kaʼabúuj tiʼ le kʼáaʼnáab tu táanoʼoboʼ, máanoʼob tu yóokʼol tikin luʼum; baʼaleʼ ta bulaj [le máaxoʼob] chʼaʼpachtoʼob tak tu taamil le kʼáaʼnáaboʼ, beyoʼob tuunich tu taamil jaʼeʼ». Ka tsʼoʼokeʼ tu yaʼaloʼob uláakʼ baʼaloʼob u beetmaj Jéeoba yoʼolal u máanjaʼan chʼiʼibaloʼob: «Ta tʼonkíintaj tu táanoʼob u kajnáaliloʼob [Canaán] [...]. Tu chʼaʼajoʼob xan nukuch kaajoʼob [yaan u baʼpakʼil], tu chʼaʼajoʼob xan maʼalob luʼumoʼob, u [maas] jatsʼutsil najoʼob, chʼeʼenoʼob, kooloʼob, [...] olivoʼob, yéetel yaʼabkach pakʼbil cheʼob janalbeʼen u yichoʼob, tu naʼajkuntajubaʼob, polokchajoʼob, tu kiʼimakkunsajoʼob xan u yóoloʼob tiʼ a nojoch utsil» (Neh. 9:9-11, 24, 25).

13. 1) ¿Baʼax tu tsʼáaj Jéeoba tiʼ le israelitaʼob utiaʼal u adorartaʼal jeʼex unajeʼ? 2) ¿Baʼax tu séeb beetaj le israelitaʼoboʼ?

¹³ Dioseʼ yaʼab uláakʼ baʼaloʼob tu beetaj utiaʼal u béeykuntik baʼaxoʼob u yaʼalmaj. Junpʼéel tiʼ le baʼaxoʼob tu beetoʼ letiʼe u tsʼáaik leyoʼob tiʼ le israelitaʼob utiaʼal u adorartaʼal jeʼex unajeʼ, tu beetaj le maʼ úuch jóokʼkoʼob Egiptooʼ. Le levitaʼoboʼ tu yaʼaloʼob: «Éemech tu witsil Sinaí, ka tʼaanajech yéeteloʼob tiʼ yanech teʼ kaʼanoʼ, ta tsʼáaj maʼalob tsolxikinoʼob tiʼob, u jaajil [...] kaʼansajoʼob, ta tsʼáaj xan aʼalmajtʼaanoʼob yéetel nuʼukbentʼaanoʼob» (Neh. 9:13). Jéeobaeʼ tu kaʼansaj u kaajal, le máaxoʼob ken u kʼamoʼob le luʼum u yaʼalmaj u tsʼáaikoʼ, utiaʼal u béeytal u kuxtaloʼob jeʼex ku páaʼtaʼal tiʼ le máaxoʼob bisik u kʼaabaʼoʼ. Baʼaleʼ letiʼobeʼ séeb tu tuʼubsiloʼob le baʼaxoʼob tu kanoʼoboʼ (xok Nehemías 9:16-18).

14, 15. 1) ¿Bix kanáantaʼabik le israelitaʼob tumen Jéeoba kex yaʼab u téenel lúuboʼob tiʼ kʼebanoʼ? 2) ¿Baʼax ku kaʼansiktoʼon le bix tu tratartil Jéeoba le israelitaʼoboʼ?

¹⁴ Le tiaʼan kaʼach le israelitaʼob tu witsil Sinaíoʼ tu yaʼaloʼob yaan u tsʼoʼokbeskoʼob baʼax ku yaʼalik le Leyoʼ. Baʼaleʼ jach maʼ úuch tiʼ leloʼ lúuboʼob tiʼ kaʼapʼéel nojoch kʼeban chʼaʼchiʼitaʼab tumen le levitaʼob teʼ payalchiʼ tu  beetoʼoboʼ. Kex u náajaltmaj u kíimloʼob kaʼach teʼ desiertooʼ maʼ xuʼul u kanáantaʼaloʼob tumen Jéeobaiʼ. Le oʼolal le levitaʼoboʼ tu kiʼikiʼtʼantoʼob Dios beyaʼ: «Tu yoʼolal a nojoch yaakunajeʼ maʼ ta xúumpʼattoʼob teʼ x-tokoy luʼumoʼ [...]. Máan cuarenta jaʼaboʼob táan a tséentkoʼob [...]. Mix juntéen pʼáatoʼob yéetel tsʼíibolal, mix laabchaj u nookʼoʼobiʼ, mix chuʼuplaj u yookoʼobiʼ» (Neh. 9:19, 21). Bejlaʼa xaneʼ Jéeobaeʼ ku tsʼáaiktoʼon tuláakal baʼax kʼaʼabéet utiaʼal u chúukpajal k-óol k-meyajte. Maʼ unaj k-chaʼik u yúuchultoʼon jeʼex le u milesil israelitaʼob kíimoʼob teʼ desiertooʼ. Letiʼobeʼ pʼáat minaʼan u fejoʼob le oʼolal maʼ tu yuʼuboʼob tʼaaniʼ. Kʼaʼajaktoʼoneʼ le baʼaxoʼob úuchtiʼoboʼ «tsʼíibtaʼaboʼob utiaʼal ka k-kanáant maʼ u yúuchultoʼon beyoʼ, toʼon máaxoʼon kuxaʼanoʼon teʼ tu tsʼook kʼiiniloʼob le yóokʼol kaabaʼ» (1 Cor. 10:1-11).

¹⁵ U kʼaasileʼ ka ookoʼob teʼ luʼum aʼalaʼan u tsʼaʼabaltiʼoboʼ joʼopʼ u núupkʼebantaloʼob yéetel u kíimskoʼob u paalaloʼob jeʼex u beetik le cananeoʼob utiaʼal u adorartikoʼob u diosoʼoboʼ. Le oʼolal Jéeobaeʼ tu chaʼaj u loobiltaʼaloʼob tumen le kaajoʼob yaan tu baʼpachoʼoboʼ. Baʼaleʼ ken yaachajak u yóoloʼob yéetel ken u pʼat baʼax kʼaas ku beetkoʼobeʼ, ku perdonartaʼaloʼob yéetel ku kanáantaʼaloʼob. Lelaʼ «yaʼab u téenel» bey tu beetiloʼoboʼ (xok Nehemías 9:26-28, 31). Le levitaʼoboʼ tu kʼamoʼobeʼ ichil «yaʼabkach jaʼaboʼo[beʼ]» chʼaʼab óotsilil tiʼob tumen Jéeoba. Tu yaʼaloʼob: «Yéetel a [kiliʼich muukʼ] ta tsʼáaj tiʼ a [profetaʼoboʼ] ta waʼalajtiʼob baʼaxoʼob jeʼel u yúuchultiʼobeʼ; baʼaleʼ maʼ tu yuʼubajoʼobiʼ, le oʼolal ta kʼu[boʼob] tu kʼab u nukuch kaajiloʼob le luʼumaʼ» (Neh. 9:30).

16, 17. 1) ¿Baʼax úuch tiʼ le israelitaʼob ka pʼáat maʼ tu kaʼa uʼuyikoʼob u tʼaan Diosoʼ? 2) ¿Baʼax tu kʼamaj le israelitaʼoboʼ, yéetel baʼax tu yaʼalaj u beetkoʼob?

¹⁶ Le tiaʼanoʼob tu kaajaloʼob, tsʼokaʼaniliʼ u jóokʼloʼob Babiloniaoʼ, kaʼa pʼáat maʼ tu yuʼubikoʼob u tʼaan Dios. ¿Baʼax úuchtiʼob? Le levitaʼoboʼ ku yaʼalikoʼob ichil u payalchiʼob: «Suunajoʼon palitsil, jach teʼ luʼum ta tsʼáaj tiʼ k-máanjaʼan chʼiʼibal utiaʼal u tséentkubaʼob yéetel u maʼalobil u yich le luʼumaʼ. Tuláakal baʼax ku tsʼáaikeʼ utiaʼal le [reyoʼoboʼ], tu yoʼolal k-kʼebanoʼobeʼ ta tsʼáaj[oʼob] t-óokʼol [...]. Le oʼolal yaj k-óol» (Neh. 9:36, 37).

¹⁷ ¿Táan wa u yaʼalikoʼob maʼ maʼalob úuchik u chaʼabal u muʼyajoʼob tumen Jéeobaiʼ? Maʼatech. Baʼaxeʼ tu kʼamoʼob unaj u tojkíintaʼaloʼob, le oʼolal tu yaʼaloʼob: «Techeʼ minaʼan a siʼipil tiʼ tuláakal le baʼax úuch tiʼ toʼonoʼ, tumen techeʼ a meyajeʼ nuʼukaʼan, baʼaleʼ toʼoneʼ t-beetaj baʼax kʼaas» (Neh. 9:33). Tu tsʼoʼokbal le payalchiʼoʼ le kaajoʼ tu yaʼalaj yaan u beetik baʼax ku yaʼalik u Ley Dios (xok Nehemías 9:38; 10:29). Utiaʼal u yeʼeskoʼob jach taak u beetkoʼobeʼ tu tsʼíibtoʼob tiʼ junpʼéel juʼun le baʼax u chʼaʼtukultmoʼoboʼ, tsʼoʼoleʼ ka sellartaʼab tumen 84 u túulal u nuuktakil le judíoʼoboʼ (Neh. 10:1-27).

18, 19. ) ¿Baʼax kʼaʼabéettoʼon utiaʼal k-okol teʼ túumben luʼumoʼ? 2) ¿Baʼax maʼ unaj u xuʼulul k-kʼáatikiʼ, yéetel baʼaxten?

¹⁸ Wa k-kʼáat okol teʼ túumben luʼum ken u tsʼáa Jéeobaoʼ, kʼaʼabéet u nuʼuktikoʼon yéetel u tojkíintikoʼon. Apóstol Pabloeʼ tu yaʼalaj: «¿Yaan wa paal maʼ tu tsolxikintaʼal yéetel u castigartaʼal tumen u taata?» (Heb. 12:7). Ken chúukpajak k-óol k-meyajt Dios yéetel ken k-chaʼa u tojkíintikoʼon yéetel u kiliʼich muukʼeʼ k-eʼesik táan k-chaʼik u nuʼuktikoʼon. Wa k-lúubul tiʼ junpʼéel nojoch kʼebaneʼ k-ojel jeʼel u perdonartikoʼon Jéeoba wa k-arrepentir yéetel tuláakal k-puksiʼikʼal bey xan wa k-kʼamik yéetel kabal óolal u tsolxikin yéetel u castigo.

¹⁹ Ichil junpʼíit kʼiineʼ yaan u maas nojbeʼenkúuntik u kʼaabaʼ Jéeoba ke tiʼ le kʼiin ka tu jáalkʼabtaj le israelitaʼob tu kaajil Egiptooʼ (Eze. 38:23). Jeʼex le israelitaʼob chúukpaj u yóoloʼob ookoʼob teʼ luʼum aʼalaʼan u tsʼaʼabaltiʼoboʼ, le máaxoʼob xan kun chúukpajal u yóoloʼob tak tu xuuleʼ yaan u yokloʼob teʼ túumben luʼumoʼ (2 Ped. 3:13). ¿Máasaʼ jach jatsʼuts le baʼax k-páaʼtikoʼ? Maʼ unaj u xuʼulul k-kʼáatik ka kiliʼichkúuntaʼak u kʼaabaʼ Diosiʼ. Le uláakʼ xookoʼ yaan u tʼaan tiʼ junpʼéel payalchiʼ jeʼel u yáantkoʼon lúubul utsil tiʼ Jéeoba teʼ kʼiinoʼobaʼ bey xan utiaʼal mantatsʼ.