Mnogi Jehovini svedoci rado svedoče putem pisama. Sledeći primeri iz Sjedinjenih Država pokazuju da je to odličan način da se prenese poruka utehe iz Svetog pisma.

Sestra Karli Raglz ima 13 godina i živi u Blu Ešu, u Ohaju. Lično se uverila u to koliko je svedočenje putem pisama efikasno kada je na jedno njeno pismo stigao neočekivan odgovor.

Dok je jednog popodneva bila u dvorištu, ispred njene kuće se pojavio jedan čovek na motoru. Držao je kovertu u ruci i upitao: „Ko mi je poslao ovo pismo?“ Karli je prepoznala da je bilo njeno.

Kad su njeni roditelji čuli da se nešto dešava, požurili su ka njoj, ali ona je već odvažno rekla: „Gospodine, ja sam ga poslala.“

Karli i njeni roditelji bili su zapanjeni kada je taj čovek rekao: „Ovo pismo je bilo upravo ono što mi je trebalo!“ On je potom ispričao koliko mu je značilo ono što stoji u pismu jer se zbog pandemije osećao veoma usamljeno. Još je rekao da mu je nedavno preminuo brat i da mu je to pismo pružilo veliku utehu.

Na kraju je rekao: „Nemojte prestati da pišite ljudima. Vaša pisma pogađaju pravo u srce, bez obzira na to da li vam neko odgovori ili ne.“

Naša sestra je nakon ovoga još odlučnija u nameri da i dalje piše pisma. Ona kaže: „Bila sam srećna što je Jehova preko mene nekoga ohrabrio. Naša pisma stvarno pronalaze put do nečijeg srca.“

Sestra Mirna Lopez živi u Senteru, u Teksasu. Ona se pitala da li njena pisma ikome pomažu, a onda joj se desilo nešto zanimljivo. Mirna je saznala da je jedan njen rođak završio u zatvoru. Odlučila je da piše tom mladiću koji je kao dete dolazio na skupštinske sastanke i da ga podseti da ga Jehova nije zaboravio.

On joj je odgovorio na pismo. Rekao je da se posle hapšenja osećao loše i izgubljeno. U zatvoru je razmišljao o svom detinjstvu i počeo je da čita Sveto pismo i da se moli Jehovi. Rekao je da je Mirnino pismo odgovor na njegove molitve i dokaz da je Jehovi još uvek stalo do njega.

Sestra Natali Bibs živi u Norkrosu, u Džordžiji. Ona je dobila odgovor od jedne žene koja je pronašla jedno od njenih pisama dok je džogirala. Žena je videla presavijeno pismo na trotoaru i prošla pored njega. Ali iz nekog neobjašnjivog razloga, vratila se i uzela ga.

Ona je napisala: „Imala sam veoma tešku sedmicu i trebalo mi je da se nešto lepo desi. Upravo ovo pismo je to ’nešto lepo‘!“

Natalija kaže: „Njen odgovor me je uverio u to da će Jehova nagraditi naš trud bez obzira na to u kom vidu službe propovedanja učestvujemo.“

Sestra Lora Martinez živi u Atensu, u Teksasu. Ona uručuje pisma radnicima supermarketa koji joj donose namirnice do auta. Jedna radnica joj je rekla da joj je mnogo značilo njeno pismo. Zato joj je Lora napisala još dva pisma, a sada proučava s njom Sveto pismo.

Ovakvi primeri nas podsećaju na to da premda ne znamo gde će seme istine uspeti, Jehova može da iskoristi bilo koji vid službe propovedanja da bi pružio nadu i utehu onima koji žele da ga upoznaju (Propovednik 11:6).