Ruta 1:1-22
1 U danima kad su sudije+ delile pravdu*, u zemlji je zavladala glad, pa je jedan čovek iz Vitlejema+ u Judi otišao sa svojom ženom i svoja dva sina da se nastani u moavskoj zemlji.+
2 Taj čovek se zvao Elimeleh*, njegova žena se zvala Nojemina*, a njegova dva sina zvala su se Malon* i Heleon*. Oni su bili Efraćani, iz Vitlejema u Judi. Stigli su u moavsku zemlju i tamo se nastanili.
3 Posle nekog vremena umro je Elimeleh, Nojeminin muž, i ona je ostala sa svoja dva sina.
4 Kasnije su se oni oženili Moavkama. Jedna se zvala Orfa, a druga Ruta.+ U moavskoj zemlji su živeli oko deset godina.
5 Zatim su umrli i Malon i Heleon, tako da je Nojemina ostala bez oba sina i bez muža.
6 Tada je ona sa svojim snahama krenula iz moavske zemlje, jer je u Moavu čula da je Jehova obratio pažnju na svoj narod i dao mu hranu*.
7 Ona je otišla iz mesta u kom je živela, a s njom su pošle i njene dve snahe. Dok su bile na putu ka Judinoj zemlji,
8 Nojemina im je rekla: „Idite, vratite se svaka u dom svoje majke. Neka vam Jehova pokaže vernu ljubav,+ kao što ste je i vas dve pokazale onima koji su umrli, a i meni.
9 Neka vam Jehova dâ* da nađete mir*, svaka u domu svog muža.“+ Tada ih je poljubila, a one su briznule u plač.
10 Govorile su joj: „Ne, nego ćemo ići s tobom tvom narodu.“
11 Ali Nojemina im je rekla: „Vratite se, kćeri moje! Zašto da idete sa mnom? Zar bih mogla roditi još sinova za koje biste se udale?+
12 Vratite se, kćeri moje. Idite, jer sam ja prestara za udaju. Čak i kad bi bilo nade da se još večeras udam i kad bih rodila sinove,
13 zar biste ih čekale dok ne odrastu? Zar biste zbog njih ostale neudate? Ne, kćeri moje, velika je gorčina u meni zbog onog što vam se desilo, jer se Jehovina ruka podigla na mene.“+
14 Na to su one ponovo zaplakale. Zatim je Orfa poljubila svoju svekrvu i otišla, a Ruta je ostala s njom.
15 Nojemina joj je rekla: „Evo, tvoja jetrva se vratila svom narodu i svojim bogovima. Vrati se i ti s njom.“
16 Ali Ruta joj je odgovorila: „Nemoj me nagovarati da te ostavim i da odem od tebe, jer kuda ti ideš, ići ću i ja, i gde ti spustiš glavu, spustiću i ja. Tvoj narod biće moj narod i tvoj Bog moj Bog.+
17 Gde ti umreš, umreću i ja, i tamo ću biti sahranjena. Neka me Jehova najoštrije kazni ako me išta osim smrti rastavi od tebe.“
18 Kad je Nojemina videla da je Ruta čvrsto odlučila da ide s njom, više je nije nagovarala da se vrati.
19 Tako su nastavile put dok nisu stigle u Vitlejem.+ Kad su stigle u Vitlejem, ceo grad se uskomešao zbog njih, a žene su govorile: „Je li to Nojemina?“
20 A ona im je govorila: „Ne zovite me Nojemina*! Zovite me Mara*, jer mi je Svemoćni zagorčao život.+
21 Sve sam imala kada sam otišla, a Jehova je učinio da se vratim praznih ruku. Zašto da me zovete Nojemina kad se Jehova okrenuo protiv mene, kad mi je Svemoćni naneo nevolju?“+
22 Tako se Nojemina vratila iz moavske zemlje,+ a s njom je došla i Moavka Ruta, njena snaha. One su stigle u Vitlejem na početku žetve ječma.+
Fusnote
^ Doslovno: „sudile“.
^ „Elimeleh“ znači „moj Bog je kralj“.
^ „Nojemina“ znači „moje veselje“.
^ Ime „Malon“ verovatno potiče od hebrejske reči koja znači „oslabiti; razboleti se“.
^ „Heleon“ znači „onaj koji propada; kome se bliži kraj“.
^ Doslovno: „hleba“.
^ Ili: „sigurnost“.
^ Ili: „podari“.
^ „Nojemina“ znači „moje veselje“.
^ „Mara“ znači „gorčina“.
