Pesma nad pesmama 2:1-17
2 „Ja sam samo šafran s priobalne ravnice*,ljiljan iz doline.“+
2 „Kao ljiljan među trnjem,takva je voljena moja među devojkama.“
3 „Kao drvo jabuke među šumskim drvećem,takav je dragi moj među mladićima.
Žudim da sedim u njegovom hladui njegov plod mi je sladak.
4 Uveo me je u kuću gde je gozba*,njegova ljubav je poput zastave nada mnom.
5 Snagu mi vratite suvim grožđem,+okrepite me jabukama,jer bolujem od ljubavi.
6 Njegova leva ruka mi je pod glavom,a desnom me grli.+
7 Zaklinjem vas, kćeri jerusalimske,gazelama+ i košutama poljskim,
ne budite ljubav u meni, ne budite je kad se sama nije probudila.+
8 Čuje se glas mog dragog!
Evo ga! Dolazi,penje se po gorama, preskače bregove.
9 Dragi moj je kao gazela, kao mladi jelen.+
Evo ga, stoji iza našeg zida,gleda kroz prozore,viri kroz rešetke.
10 Dragi moj mi govori:
’Ustani, voljena moja,lepotice moja, pođi sa mnom.
11 Evo, zima je prošla*,
kiše su prestale i više ih nema.
12 Sve je procvetalo,+došlo je vreme da se loza orezuje,+i čuje se glas grlice u našoj zemlji.+
13 Sazreli su prvi plodovi smokve,+loza cveta i širi svoj miris.
Ustani, voljena moja, i dođi.
Lepotice moja, pođi sa mnom.
14 Golubice moja, koja se skrivaš među stenama,+koja nalaziš zaklon u liticama,daj da te vidim i da ti čujem glas,+jer ti je glas predivan i prekrasno izgledaš.‘ “+
15 „Pohvatajte lisice,male lisice koje uništavaju vinograde,jer su nam vinogradi u cvatu.“
16 „Dragi moj pripada meni, a ja njemu.+
Njegovo stado+ pase među ljiljanima.+
17 Pre nego što dnevni povetarac dune i senke se razbeže,brzo mi se vrati, dragi moj,kao gazela+ i mladi jelen+ po gorama koje nas razdvajaju*.
Fusnote
^ Ili: „Sarona“.
^ Doslovno: „kuću vina“.
^ Ili: „kišno doba je prošlo“.
^ Ili možda: „razdvojenim gorama“. Ili: „gorama Vetera“. Tačno značenje reči „Veter“ nije poznato.
