Druga letopisa 26:1-23

  • Ozija, kralj Jude (1-5)

  • Ozijini vojni pohodi (6-15)

  • Ozija zbog oholosti dobija gubu (16-21)

  • Ozijina smrt (22, 23)

26  Tada je ceo Judin narod uzeo Oziju,+ koji je imao 16 godina, i postavio ga za kralja umesto njegovog oca Amasije.+ 2  On je ponovo sagradio Elot+ i vratio ga pod Judinu vlast nakon što je kralj* umro*.+ 3  Ozija+ je imao 16 godina kad je postao kralj i vladao je 52 godine u Jerusalimu. Njegova majka se zvala Jeholija i bila je iz Jerusalima.+ 4  On je činio ono što je ispravno u Jehovinim očima, kao i njegov otac Amasija.+ 5  Služio je Bogu* dok je bio živ Zaharija, koji ga je učio da se boji pravog Boga. Dok je služio Jehovi, pravom Bogu, on ga je blagosiljao.+ 6  Krenuo je u rat protiv Filisteja+ i probio je zidine Gata,+ zidine Javne+ i zidine Azota.+ Zatim je sagradio gradove na području Azota i po ostaloj filistejskoj zemlji. 7  Pravi Bog mu je pomagao u borbi protiv Filisteja i protiv Arapa,+ koji su živeli u Gurvalu, i protiv Meunimaca. 8  Amonci+ su plaćali danak Oziji, a glas o njemu proširio se sve do Egipta jer je postao veoma moćan. 9  Ozija je sagradio kule+ u Jerusalimu kod Ugaonih vrata,+ kod Vrata prema dolini+ i kod Potpornog stuba, i utvrdio ih. 10  Sagradio je kule+ i u pustoši, i iskopao je mnogo bunara* jer je imao mnogo stoke. Isto je učinio i u Šefeli i na visoravni. Imao je ratare i vinogradare u brdima i na Karmilu, jer je voleo zemljoradnju. 11  Ozija je imao i vojsku opremljenu za rat. Vojnici su u četama išli u vojne pohode. Njih su prebrojali i popisali+ pisar Jeilo+ i upravitelj Masija, pod zapovedništvom Ananije, jednog od kraljevih knezova. 12  Ukupan broj poglavara plemenskih porodica koji su zapovedali tim hrabrim ratnicima iznosio je 2 600. 13  Pod njihovim zapovedništvom bila je vojska od 307 500 ljudi spremnih za rat. Ta moćna vojska je bila uz kralja u borbi protiv neprijatelja.+ 14  Ozija je celu vojsku opremio štitovima, kopljima,+ kacigama, oklopima,+ lukovima i kamenjem za praćke.+ 15  U Jerusalimu je načinio ratne sprave, koje su izumeli vešti majstori. One su služile za odapinjanje strela i bacanje velikog kamenja s kula i uglova zidina.+ Tako se glas o njemu proneo nadaleko, jer mu je Bog mnogo pomagao pa je postao moćan. 16  Ali kad je postao moćan, srce mu se toliko uzoholilo da je sam sebe odveo u propast. Zgrešio je Jehovi, svom Bogu, ušavši u Jehovin hram da pali kâd na kadionom oltaru.+ 17  Za njim su odmah ušli sveštenik Azarija i još 80 hrabrih Jehovinih sveštenika. 18  Oni su se suprotstavili kralju Oziji i rekli su mu: „Ne smeš ti, Ozija, da pališ kâd Jehovi!+ To treba da rade samo sveštenici, jer su oni Aronovi potomci,+ ljudi koje je Bog posvetio. Izađi iz svetilišta, jer si neverno postupio i to ti ne služi na čast pred Jehovom Bogom.“ 19  Tada se Ozija, koji je držao u ruci kadionicu za prinošenje kâda, razgnevio.+ Ali dok se gnevio na sveštenike, stojeći pored kadionog oltara u Jehovinom domu, izašla mu je guba+ na čelu pred sveštenicima. 20  Kad su ga sveštenički poglavar Azarija i svi drugi sveštenici pogledali, videli su da je gubav po čelu. Tada su ga brzo izveli napolje, a i sam je požurio da izađe, jer ga je Jehova kaznio. 21  Kralj Ozija je ostao gubav sve do svoje smrti, pa je zbog gube živeo u zasebnoj kući+ i više mu nije bilo dozvoljeno da ide u Jehovin dom. Njegov sin Jotam upravljao je kraljevim dvorom i sudio narodu.+ 22  Ostale događaje iz Ozijinog života, od početka do kraja, zapisao je prorok Isaija,+ Amosov sin. 23  Ozija je umro* i sahranili su ga kod njegovih predaka, ali na polju izvan kraljevskog groblja, jer su rekli: „Gubav je.“ Nakon njega počeo je da vlada njegov sin Jotam.+

Fusnote

To jest njegov otac, Amasija.
Ili: „počinuo kod svojih predaka“.
Doslovno: „Tražio je Boga“.
To su bile jame za kišnicu koje su verovatno bile iskopane u steni.
Ili: „počinuo kod svojih predaka“.