„Odrastao sam na jednom seoskom imanju“, kaže Agostinjo koji živi u Brazilu. „Bili smo veoma siromašni. Morao sam da napustim školu i da radim da bih pomogao porodici u zarađivanju za život.“ Agostinjo je tek sa 33 godine naučio da čita i piše. On još kaže: „To što sam naučio da čitam i pišem umnogome je doprinelo mom samopoštovanju.“

 Agostinjo je jedan od preko 250 000 ljudi koje su Jehovini svedoci u poslednjih 70 godina naučili da čitaju i pišu. Zašto se Jehovini svedoci trude da opismene ljude? Kako je to nekima koristilo?

 Do sredine 1930-ih Jehovini svedoci su propovedali u 115 zemalja. Misionari su ljudima puštali biblijske govore na njihovom jeziku, a ponekad su mogli da im daju i literaturu. Premda se veliki broj ljudi interesovao za Bibliju, nepismenost je mnoge od njih sprečavala da nauče nešto o njoj.

 Budući da ti ljudi nisu mogli sami da čitaju Bibliju, nije im bilo lako da nauče kako da primenjuju biblijska načela u svom životu (Isus Navin 1:8; Psalam 1:2, 3). Nije im bilo lako ni da ispune odgovornosti koje su imali kao hrišćani. Na primer, roditeljima koji nisu znali da čitaju bilo je mnogo teže da poučavaju svoju decu (Ponovljeni zakoni 6:6, 7). A nove objavitelje nepismenost je sprečavala da koriste Bibliju u službi propovedanja.

 Tokom 40-ih i 50-ih godina prošlog veka, Natan Nor i Milton Henšel bili su među onima koji su imali velike odgovornosti u Jehovinoj organizaciji. Oni su putovali u razne zemlje kako bi pomogli u organizovanju propovedničkih aktivnosti. U zemljama s velikim procentom nepismenih ljudi, podstakli su braću u tamošnjim podružnicama da organizuju časove opismenjavanja u skupštinama.

 Podružnica je skupštinama poslala uputstva o tome kako ti časovi treba da izgledaju. Vlasti su u nekim zemljama već imale takav program koji su drugi mogli slobodno koristiti. Na primer, podružnica u Brazilu je od vlasti dobila udžbenike i pribor za pisanje. Sve to je zatim poslala skupštinama. U drugim zemljama, Svedoci su morali da osmisle svoj program.

 Ti časovi su bili namenjeni svima, bez obzira na pol ili godine života. Cilj je bio da ljudi nauče da čitaju na svom maternjem jeziku. To je ponekad značilo da su časovi u skupštinama održavani na nekoliko jezika.

 Jedna naša sestra iz Meksika je rekla: „Sada kada razumem Bibliju, ona dira moje srce. Pošto znam da čitam, više se ne ustežem da sa drugima razgovaram o Bibliji. Sada mogu da propovedam većem broju ljudi.“

 Osim što je ovaj program pomogao ljudima da razumeju Bibliju, pomogao im je i na još mnoge druge načine. Isak iz Burundija kaže: „To što sam naučio da čitam i pišem kasnije mi je pomoglo da naučim i neke građevinske veštine. Sada radim na građevini. Nadgledam velike građevinske projekte.“

 Hesusa iz Perua je sa 49 godina počela da pohađa časove opismenjavanja. Ona kaže: „Ja sam domaćica i moram da znam da pročitam cenu i naziv namirnica. Ranije mi je to predstavljalo problem. Zahvaljujući časovima opismenjavanja, sada mi je mnogo lakše kada idem u kupovinu.“

 Tokom proteklih godina, vlasti u nekim zemljama pohvalile su Jehovine svedoke za to što pomažu ljudima da nauče da čitaju i pišu. Jehovini svedoci i dalje imaju program opismenjavanja, ali s vremenom su osavremenili sredstva koja koriste za to. U tu svrhu, osmislili su jednu brošuru i odštampali su je u 224 miliona primeraka na 720 jezika. Ta brošura pomaže onima koji nisu imali priliku da završe školu da nauče da čitaju i pišu. a