1, 2. (a) Koje je velike nepravde Josif doživeo? (b) Kako je Jehova ispravio te nepravde?

 BILA je to velika nepravda. Jedan lep mladić nije počinio nikakav zločin, a ipak je bačen u tamnicu pod lažnom optužbom za pokušaj silovanja. Ali to mu nije bilo prvi put da se suočio s nepravdom. Godinama ranije, kada je imao 17 godina, ovog mladića, Josifa, njegova rođena braća su izdala i skoro ga ubila. Zatim su ga prodala u ropstvo u stranoj zemlji. Tamo je odbio udvaranja žene svog gospodara. Pošto je bila odbijena, ova žena je smislila lažnu optužbu, i tako se on obreo u zatvoru. Nažalost, tamo izgleda nije bilo nikog ko bi se zauzeo za njega.

² Međutim, to je posmatrao Bog koji „voli pravednost i pravdu“ (Psalam 33:5). Jehova je reagovao da bi ispravio ovu nepravdu, tako upravljajući događajima da je Josif na kraju bio oslobođen. I ne samo to, Josif — čovek koji je bio bačen u zatvor — na kraju je postavljen na vrlo odgovorno i izuzetno počasno mesto (Postanak 40:15; 41:41-43; Psalam 105:17, 18). Posle svega toga Josif je bio oslobođen optužbe i svoj visoki položaj je upotrebio da bi unapređivao Božju nameru (Postanak 45:5-8).

3. Zašto ne iznenađuje to što svi želimo da se s nama pravedno postupa?

³ Ovo je stvarno dirljiv izveštaj, zar ne? Ko od nas nije video nepravdu ili nije bio njena žrtva? Da, svi mi želimo da se s nama postupa pravedno i pošteno. To uopšte  ne iznenađuje, jer nas je Jehova obdario osobinama koje odražavaju njegovu ličnost, a jedna od njegovih glavnih osobina jeste pravda (Postanak 1:27). Da bismo dobro upoznali Jehovu, treba da razumemo njegov osećaj za pravdu. Tako možemo još više ceniti njegove čudesne puteve i biti potaknuti da mu se približimo.

4. Šta ljudi često podrazumevaju pod pravdom?

⁴ Ljudi često pod pravdom podrazumevaju samo poštenu primenu pravila zakona. Knjiga Right and Reason — Ethics in Theory and Practice (Pravo i razum — etika u teoriji i praksi) kaže da je „pravda povezana sa zakonom, obavezom, pravima i dužnostima i deli svoje nagrade prema ravnopravnosti ili zasluzi“. Međutim, u Jehovinu pravdu je uključeno više od hladne primene propisa iz osećaja dužnosti ili obaveze.

5, 6. (a) Koje je značenje reči na izvornom jeziku koje se prevode sa „pravda“? (b) Šta znači to što je Bog pravedan?

⁵ Širina i dubina Jehovine pravde može se bolje razumeti ako se osmotre reči na izvornom jeziku koje su upotrebljene u Bibliji. U Hebrejskim spisima su upotrebljene tri glavne reči. Reč koja se najčešće prevodi sa „pravda“ može se prevesti i kao „ono što je pravo“ (Postanak 18:25). Druge dve reči obično se prevode sa „pravednost“. U Hrišćanskim grčkim spisima, reč koja se prevodi sa „pravednost“ definiše se kao „osobina ispravnog ili pravednog“. Dakle, u osnovi nema razlike između pravednosti i pravde (Amos 5:24).

⁶ Zato kada Biblija kaže da je Bog pravedan, ona nam govori da on čini ono što je ispravno i pošteno i da to čini dosledno, bez pristrasnosti (Rimljanima 2:11). Da, nezamislivo je da bi on drugačije postupao. Verni Elijuj  je rekao: „Nezamislivo je da pravi Bog ikada učini zlo, da Svemoćni nepravedno postupi!“ (Jov 34:10). Stvarno je nemoguće da Jehova ’nepravedno postupa‘. Zašto? Iz dva važna razloga.

7, 8. (a) Zašto Jehova ne može nepravedno postupati? (b) Šta pokreće Jehovu da bude pravedan u svojim postupcima?

⁷ Kao prvo, on je svet. Kao što smo primetili u 3. poglavlju, Jehova je bezgranično čist i pravedan. Stoga on ne može nepravedno postupati. Osmotri šta to znači. Svetost našeg nebeskog Oca pruža nam snažan razlog da verujemo da on nikada neće loše postupati sa svojom decom. Isus je imao takvo uverenje. Zadnje noći svog zemaljskog života, on se ovako molio: „Sveti Oče, čuvaj ih [učenike] zbog svog imena“ (Jovan 17:11). „Sveti Oče“ — taj oblik oslovljavanja u Pismu primenjuje se samo na Jehovu. To je odgovarajuće, jer se po svetosti nijedan ljudski otac ne može porediti s Njim. Isus je u potpunosti verovao u to da će njegovi učenici biti sigurni u rukama Oca, koji je apsolutno čist i potpuno izdvojen od svakog greha (Matej 23:9).

⁸ Kao drugo, sama suština Jehovine ličnosti je nesebična ljubav. Takva ljubav ga pokreće da bude pravedan u svom ophođenju prema drugima. Ali mnogi oblici nepravde — uključujući i rasizam, diskriminaciju i pristrasnost — često su proizvod pohlepe i sebičnosti, koje su suprotne ljubavi. S obzirom na Boga ljubavi, Biblija nas uverava: „Jehova je pravedan i voli pravedna dela“ (Psalam 11:7). Jehova sam za sebe kaže: „Ja, Jehova, volim pravdu“ (Isaija 61:8). Nije li utešno znati da naš Bog nalazi zadovoljstvo u tome da radi ono što je ispravno, to jest pravedno? (Jeremija 9:24).

9-11. (a) Koja veza postoji između Jehovine pravde i njegovog milosrđa? (b) Kako su Jehovina pravda, kao i njegovo milosrđe, očigledni u načinu na koji postupa s grešnim ljudima?

⁹ Jehovina pravda, kao i svaka druga faseta njegove neuporedive ličnosti, savršena je, ništa joj ne nedostaje. Veličajući Jehovu, Mojsije je rekao: „On je Stena, njegova dela su savršena, svi njegovi putevi su pravedni. On je veran Bog, nikad ne čini nepravdu, pravedan je i voli istinu“ (Ponovljeni zakoni 32:3, 4). Svaki izraz Jehovine pravde je besprekoran — nikad preblag, nikad pregrub.

¹⁰ Postoji tesna veza između Jehovine pravde i njegovog milosrđa. Psalam 116:5 kaže: „Jehova je samilostan i pravedan, naš Bog je milosrdan.“ Da, Jehova je i pravedan i milosrdan. Ove dve osobine se međusobno ne kose. Kada pokazuje milosrđe, to nije razvodnjavanje njegove pravde, kao da bi ona u protivnom bila prestroga. Ne, on često ove dve osobine ispoljava istovremeno, čak i u toku iste situacije. Osmotri jedan primer.

¹¹ Svi ljudi su nasledili grešnost, te stoga zaslužuju kaznu za greh — smrt (Rimljanima 5:12). Ali Jehovi nije drago da grešnici umru. On je „Bog koji rado oprašta, samilostan i milosrdan“ (Nemija 9:17). Pa ipak, zbog toga što je svet, on ne može preći preko nepravde. Kako bi onda mogao pokazati milosrđe prema ljudima koji su nasledili greh? Odgovor se nalazi u jednoj od najznačajnijih istina iz Božje Reči — u Jehovinoj otkupnini za spasenje čovečanstva. U 14. poglavlju ćemo saznati nešto više o ovom činu punom ljubavi. Ona je u isto vreme i jako pravedna i neuporedivo milosrdna. Jehova  preko nje može ispoljiti nežno milosrđe prema pokajničkim grešnicima dok se i dalje drži svojih merila savršene pravde (Rimljanima 3:21-26).

12, 13. (a) Zašto nas Jehovina pravda približava njemu? (b) Do kog zaključka je došao David s obzirom na Jehovinu pravdu, i kako to može nas utešiti?

¹² Jehovina pravda nije neka odbojna, hladna osobina, već je jedna prijatna osobina koja nas približava njemu. Biblija jasno opisuje samilosnu prirodu Jehovine pravde, to jest pravednosti. Osmotrimo neke dirljive načine na koje Jehova ispoljava svoju pravdu.

¹³ Jehovu njegova savršena pravda pokreće da pokazuje vernost i lojalnost prema svojim slugama. Psalmista David je iz prve ruke upoznao ovu fasetu Jehovine pravde. Do kojih je zaključaka David mogao doći iz ličnog iskustva i iz proučavanja toga kako Bog postupa? On je izjavio: „Jehova voli pravdu i neće napustiti svoje verne sluge“ (Psalam 37:28). Kakvo utešno zasiguranje! Naš Bog neće nijednog trenutka ostaviti one koji su mu lojalni. Zato možemo računati na njegovu bliskost i brigu punu ljubavi. To nam garantuje njegova pravda! (Poslovice 2:7, 8).

14. Kako je Jehovina briga za siromašne vidljiva iz Zakona koji je on dao Izraelu?

¹⁴ Bog je u svojoj pravdi osetljiv na potrebe onih koji podnose neku bol. Jehovina briga za siromašne očigledna je iz Zakona koji je on dao Izraelu. Na primer, Zakon je imao posebne odredbe kako bi se zasiguralo da su siročad i udovice zbrinuti (Ponovljeni zakoni 24:17-21). Shvatajući koliko bi život za takve porodice bio težak, sam Jehova je postao njihov očinski Sudija i Zaštitnik,  onaj koji „daje pravdu siročadi i udovicama“ a (Ponovljeni zakoni 10:18; Psalam 68:5). Jehova je upozorio Izraelce da će, ukoliko zlostavljaju bespomoćne žene i decu, on sigurno čuti vapaje tih osoba. On je rekao: „Žestoko ću se razgneviti“ (Izlazak 22:22-24). Premda gnev nije jedna od Jehovinih dominantnih osobina, namerni nepravedni postupci izazivaju kod njega opravdanu ljutnju, naročito kada su žrtve neznatne i bespomoćne osobe (Psalam 103:6).

15, 16. Šta je stvarno izvanredan dokaz Jehovine nepristrasnosti?

¹⁵ Jehova nas uverava i u to da on „nije pristrastan i ne prima mito“ (Ponovljeni zakoni 10:17). Za razliku od mnogih moćnih ili uticajnih ljudi, na Jehovu ne utiče materijalno bogatstvo ili spoljašnji izgled. On je u potpunosti bez predrasuda ili pristrasnosti. Osmotri jedan stvarno divan dokaz Jehovine nepristrasnosti. Mogućnost da se postane njegov pravi obožavalac, sa izgledom na beskrajan život, nije ograničena samo na neku malobrojnu elitu. Umesto toga, on „u svakom narodu prihvata sve koji ga se boje i čine ono što je pravedno“ (Dela apostolska 10:34, 35). Ovaj veličanstveni izgled imaju svi, bez obzira na njihov socijalni status, boju kože ili zemlju u kojoj žive. Nije li to stvarna pravda najvišeg stepena?

¹⁶ Postoji još jedan aspekt Jehovine savršene pravde koji zaslužuje našu pažnju i poštovanje — način na koji on postupa sa onima koji prekrše njegova pravedna merila.

17. Objasni zašto nepravde u ovom svetu nikako ne osporavaju Jehovinu pravdu.

¹⁷ Neki se možda pitaju: ’Pošto Jehova ne prelazi preko nepravde, kako možemo objasniti nepravednu patnju i loše postupke koji su toliko uobičajeni u današnjem svetu?‘ Takve nepravde nikako ne osporavaju Jehovinu pravdu. Mnoge nepravde u ovom zlom svetu posledica su greha koji su ljudi nasledili od Adama. U svetu u kojem su nesavršeni ljudi izabrali da idu svojim grešnim putevima, nepravde ima u izobilju — ali ne još zadugo (Ponovljeni zakoni 32:5).

18, 19. Šta pokazuje da Jehova neće večito tolerisati one koji namerno krše njegove pravedne zakone?

¹⁸ Iako Jehova pokazuje veliko milosrđe prema onima koji mu se iskreno približavaju, on neće večito tolerisati situaciju koja sramoti njegovo sveto ime (Psalam 74:10, 22, 23). Bog pravde se ne može ismejavati; on neće štititi namerne grešnike od nepovoljne presude koju zaslužuju svojim ponašanjem. Jehova je „Bog milosrdan i samilostan, strpljiv, pun verne ljubavi i istine [...] ali krivce ne ostavlja nekažnjene“ (Izlazak 34:6, 7). U skladu s ovim rečima, Jehova je ponekad našao za shodno da izvrši presudu nad onima koji su namerno kršili njegove pravedne zakone.

¹⁹ Osmotri recimo način na koji je Bog postupao s drevnim Izraelom. Čak i kada su se naselili u Obećanoj zemlji, Izraelci su mu uvek iznova bili neverni. Iako su mu zbog svojih iskvarenih puteva nanosili bol, on ih nije odmah odbacio (Psalam 78:38-41). Umesto toga, milosrdno im je pružao prilike da promene svoj put. Govorio im je: „Meni nije drago da onaj ko je zao umre. Više bih voleo da prestane da čini zlo i ostane živ. Prestanite, prestanite da činite zlo! Zašto da umrete, izraelski narode?“  (Jezekilj 33:11). Pošto život smatra dragocenim, Jehova je uvek iznova slao svoje proroke ne bi li se Izraelci vratili sa svojih loših puteva. Ali taj tvrdokorni narod je u celini odbio da posluša i pokaje se. Na kraju ih je Jehova, radi svog svetog imena i svega što ono predstavlja, predao u ruke neprijatelja (Nemija 9:26-30).

20. (a) Šta učimo o Jehovi iz njegovog postupanja sa Izraelom? (b) Zašto je odgovarajuće što se lav dovodi u vezu s Jehovinim prisustvom i prestoljem?

²⁰ Puno učimo o Jehovi iz njegovog postupanja sa Izraelom. Učimo da njegove oči koje sve vide primećuju nepravdu i da na njega duboko utiče ono što vidi (Poslovice 15:3). Takođe je ohrabrujuće znati da on gleda da pokaže milosrđe ako postoji osnova za to. Pored toga, učimo da njegova pravda nikada nije prenagljena. Mnogi zbog Jehovinog strpljenja, pogrešno zaključuju da on nikada neće izvršiti presudu nad zlima. Ali to uopšte nije tačno, jer nas Božje postupanje sa Izraelom uči i tome da Božje strpljenje ima granice. Jehova je nepokolebljiv što se tiče pravednosti. Za razliku od ljudi, koji često ustuknu kada treba pokazati pravdu, njemu nikada ne nedostaje hrabrosti da se zauzme za ono što je ispravno. Odgovarajuće tome se  lav kao simbol hrabrog pokazivanja pravde dovodi u vezu s Božjim prisustvom i prestoljem b (Jezekilj 1:10; Otkrivenje 4:7). Zato možemo biti sigurni da će on ispuniti svoje obećanje da očisti Zemlju od nepravde. Da, njegov način suđenja može se ovako sažeti: nepokolebljivost gde je potrebno, milosrđe gde god je moguće (2. Petrova 3:9).

21. Šta treba da zaključimo o Jehovi kada razmišljamo o tome kako on ispoljava pravdu, i zašto?

²¹ Kada razmišljamo o tome kako Jehova ispoljava pravdu, ne treba da zaključimo da je on neki krut, neumoljiv sudija koji je zainteresovan samo za to da presudi prestupnicima. Umesto toga, o njemu treba da razmišljamo kao o ljubaznom, ali čvrstom Ocu koji sa svojom decom uvek postupa na najbolji mogući način. Kao pravedan Otac, Jehova uravnotežuje svoju odlučnost za ono što je ispravno sa svojim nežnim saosećanjem prema svojoj zemaljskoj deci, kojoj su potrebni pomoć i oproštaj od njega (Psalam 103:10, 13).

22. S obzirom da je Jehova vođen svojom pravdom, šta nam je omogućio, i zašto tako postupa s nama?

²² Koliko samo možemo biti zahvalni što Božja pravda uključuje mnogo više od donošenja presude prestupnicima! Vođen svojom pravdom, Jehova nam je omogućio da imamo stvarno uzbudljiv izgled — savršen, beskrajan život u svetu u kojem će „vladati pravednost“ (2. Petrova 3:13). Naš Bog postupa tako s nama zato što u svojoj pravdi gleda da poštedi, umesto da osudi. Bolje razumevanje veličine Jehovine pravde zaista nas približava njemu! U narednim poglavljima ćemo detaljnije osmotriti kako Jehova ispoljava ovu izuzetnu osobinu.