1-3. (a) Koja je opasnost pretila Izraelcima od Egipćana? (b) Kako se Jehova borio za svoj narod?

 IZRAELCI su bili u klopci — stisnuti između nepristupačnih planinskih litica i mora koje se nije moglo preći. Egipatska vojska, nemilosrdna mašinerija za ubijanje, žestoko ih je gonila, čvrsto rešena da ih pobije. a Međutim, Mojsije je podsticao Božji narod da ne gubi nadu. „Jehova će se boriti za vas“, hrabrio ih je on (Izlazak 14:14).

² Pa ipak, Mojsije je očigledno prizvao Jehovu, i Bog je odgovorio: „Zašto vapiš k meni? [...] Ti podigni svoj štap, pruži ruku prema moru i razdvoj ga“ (Izlazak 14:15, 16). Zamisli ono što se zatim događalo. Jehova odmah zapoveda svom anđelu i stub od oblaka prelazi iza Izraelaca, možda se širi kao zid i blokira egipatsku liniju napada (Izlazak 14:19, 20; Psalam 105:39). Mojsije pruža svoju ruku. Pred snažnim vetrom, more se razdvaja. Vode se nekako stvrdnjavaju i stoje uspravno poput zidova, otvarajući put koji je dovoljno širok da njime prođe sav narod! (Izlazak 14:21; 15:8).

³ Budući da je faraon naišao na ovakvo ispoljavanje moći, trebalo bi da naredi povlačenje svojih trupa. Umesto toga, ponosni faraon naređuje napad (Izlazak 14:23). Egipćani u poteri jure ka morskom dnu, ali njihov juriš se uskoro pretvara u pometnju dok im otpadaju točkovi s kočija. Kada su Izraelci sigurni na drugoj strani, Jehova  zapoveda Mojsiju: „Pruži ruku prema moru, da se voda vrati na Egipćane, na njihova bojna kola i na njihove konjanike.“ Vodeni zidovi se ruše, prekrivajući faraona i njegove trupe! (Izlazak 14:24-28; Psalam 136:15).

4. (a) Kakvim se Jehova pokazao kod Crvenog mora? (b) Kako bi neki mogli da reaguju na ovaj opis Jehove?

⁴ Oslobođenje izraelske nacije kod Crvenog mora bio je značajan događaj što se tiče Božjeg postupanja s čovečanstvom. Tu se Jehova pokazao kao „moćan ratnik“ (Izlazak 15:3). Međutim, kako ti reaguješ na ovakvu sliku o Jehovi? Da budemo iskreni, rat je čovečanstvu doneo mnogo bola i patnje. Da li je možda Božja upotreba razorne moći nešto što te odvraća od njega, umesto da te približava njemu?

5, 6. (a) Zašto je na mestu što se Bog zove „Jehova nad vojskama“? (b) Kako se Božji ratovi razlikuju od ljudskih ratova?

⁵ Bogu se skoro dvesta šezdeset puta u Hebrejskim spisima i dvaput u Hrišćanskim grčkim spisima daje titula „Jehova nad vojskama“ (1. Samuilova 1:11). Kao Vrhovni Vladar, Jehova komanduje ogromnom vojskom anđeoskih snaga (Isus Navin 5:13-15; 1. Kraljevima 22:19). Razorni potencijal te vojske je strahovit (Isaija 37:36). Nije prijatno kada se razmišlja o uništenju ljudi. Međutim, moramo se setiti da Božji ratovi nisu poput sebičnih ljudskih sukoba. Vojni i politički lideri pokušavaju da pripišu uzvišene poticaje svojoj agresiji. Ali u ljudske ratove su bez izuzetka uključeni pohlepa i sebičnost.

⁶ Za razliku od toga, Jehova se ne vodi slepim emocijama. U Ponovljenim zakonima 32:4 se kaže: „On je Stena,  njegova dela su savršena, svi njegovi putevi su pravedni. On je veran Bog, nikad ne čini nepravdu, pravedan je i voli istinu.“ Božja Reč osuđuje neobuzdan bes, okrutnost i nasilje (Postanak 49:7; Psalam 11:5). Dakle, Jehova nikada ne deluje bez razloga. On odmereno koristi svoju razornu moć, i to tek kao poslednje sredstvo. Kao što je i sam rekao preko proroka Jezekilja: „’Zar je meni drago da umre onaj ko je zao‘, kaže Svevišnji Gospod Jehova. ’Zar ne želim da prestane da greši i ostane živ?‘“ (Jezekilj 18:23).

7, 8. (a) Do kakvog je pogrešnog zaključka došao Jov što se tiče njegovih patnji? (b) Kako je Elijuj ispravio Jovovo razmišljanje u toj stvari? (v) Koju pouku možemo izvući iz onoga što je Jov doživeo?

⁷ Zašto onda Jehova koristi svoju razornu moć? Pre nego što odgovorimo, mogli bismo se prisetiti pravednog čoveka Jova. Satana je doveo u pitanje da li će Jov — zapravo, svaki čovek — sačuvati svoju besprekornost pod kušnjom. Jehova je odgovorio na taj izazov tako što je dozvolio Satani da ispita Jovovu besprekornost. Kao posledica toga, Jov se razboleo, izgubio je bogatstvo i decu (Jov 1:1–2:8). Ne znajući za sporna pitanja koja su u to bila uključena, Jov je pogrešno zaključio da je njegova patnja bila nepravedna kazna od Boga. Pitao je Boga zašto ga je učinio ’metom‘ i „neprijateljem“ (Jov 7:20; 13:24).

⁸ Mladić po imenu Elijuj otkrio je u čemu je bilo pogrešno Jovovo rezonovanje, govoreći: „Zar si toliko uveren da si u pravu da možeš da kažeš: ’Pravedniji sam od Boga‘?“ (Jov 35:2). Da, nije mudro da mislimo kako znamo bolje od Boga ili da zaključimo kako on nepravedno postupa. „Nezamislivo je da pravi Bog ikada učini zlo, da Svemoćni nepravedno postupi!“, rekao je Elijuj. Kasnije je rekao: „Svemoćni je za nas nedokučiv. On ima veliku moć i nikad ne gazi svoju pravdu i veliku pravednost“ (Jov 34:10; 36:22, 23; 37:23). Kad Bog ratuje, možemo biti sigurni da  ima dobre razloge za to. S tim na umu, istražimo neke razloge zbog čega Bog mira ponekad uzima ulogu ratnika (1. Korinćanima 14:33).

9. Zašto Bog ratuje iako je svet?

⁹ Nakon što je hvalio Boga kao ’moćnog ratnika‘, Mojsije je rekao: „Ko je među bogovima kao ti, Jehova? Ko je kao ti veličanstven u svetosti?“ (Izlazak 15:11). Slično je napisao i prorok Avakum: „Tvoje oči su isuviše čiste da bi ti zlo gledao, ti ne podnosiš zlobu“ (Avakum 1:13). Iako je Jehova Bog ljubavi, on je i Bog svetosti, pravednosti i pravde. Ponekad ga te osobine pokreću da upotrebi svoju razornu moć (Isaija 59:15-19; Luka 18:7). Dakle, Bog ne narušava svoju svetost kada ratuje. Baš naprotiv, on ratuje zato što je svet (Izlazak 39:30).

10. Kako će jedino moći da se reši neprijateljstvo koje je prorečeno u Postanku 3:15, i kakvu će korist od toga imati pravedni ljudi?

¹⁰ Osmotri situaciju koja se pojavila nakon što su se Adam i Eva kao prvi ljudski par pobunili protiv Boga (Postanak 3:1-6). Da je tolerisao njihovu nepravednost, Jehova bi potkopao sopstveni položaj Vrhovnog Vladara svemira. On je kao pravedan Bog bio obavezan da ih osudi na smrt (Rimljanima 6:23). U prvom biblijskom proročanstvu, prorekao je da će vladati neprijateljstvo između njegovih slugu i sledbenika ’zmije‘, Satane (Otkrivenje 12:9; Postanak 3:15). Na kraju će to neprijateljstvo moći da se reši samo tako što će Satana biti satrt (Rimljanima 16:20). Ali ta presuda će dovesti do velikih blagoslova za pravedne ljude, jer će na Zemlji prestati Satanin uticaj i otvoriće se put za raj na celoj planeti (Matej 19:28). Do tada, oni koji budu na Sataninoj strani predstavljaće stalnu pretnju za fizičko i duhovno dobro Božjeg naroda. Jehova će povremeno morati da interveniše.

11. Zašto se Bog osećao obaveznim da prouzrokuje jedan sveopšti potop?

¹¹ Jedan slučaj takve intervencije bio je Potop u Nojevo vreme. U Postanku 6:11, 12 stoji: „Zemlja se iskvarila pred pravim Bogom i napunila se nasiljem. Kad je Bog pogledao zemlju, video je da je ona iskvarena, jer se sav ljudski rod na njoj iskvario.“ Da li će Bog dozvoliti da zli iskorene i poslednji trag morala na Zemlji? Ne. Jehova se osećao obaveznim da prouzrokuje jedan sveopšti potop kako bi očistio planetu od onih koji su bili naklonjeni nasilju i nemoralu.

12. (a) Šta je Jehova prorekao u pogledu Avrahamovog ’potomstva‘? (b) Zašto je trebalo da Amoreji budu istrebljeni?

¹² Slično je bilo i s Božjom presudom protiv Hananaca. Jehova je otkrio da će od Avrahama doći „potomstvo“ preko kojeg će se blagosloviti sve porodice na Zemlji. U skladu s tom namerom, Bog je objavio da će Avrahamovom potomstvu biti data hananska zemlja, zemlja u kojoj su živeli ljudi zvani Amoreji. Kako bi Bog mogao da se opravda za prisilno proterivanje tih ljudi iz njihove zemlje? Jehova je prorekao da to proterivanje neće doći još nekih 400 godina — dok ’prestupi Amoreja ne prevrše meru‘ b (Postanak 12:1-3; 13:14, 15; 15:13, 16; 22:18). Tokom tog perioda, Amoreji su sve dublje i dublje tonuli u moralnu iskvarenost. Hanan je postao zemlja idolopoklonstva, krvoprolića i ponižavajućih seksualnih običaja (Izlazak 23:24; 34:12, 13; Brojevi 33:52). Stanovnici te zemlje su čak ubijali decu prinoseći ih na vatru kao žrtve. Da li bi sveti Bog mogao izložiti svoj narod takvoj zloći? Ne! On je rekao: „Zato je njihova zemlja nečista. Ja  ću kazniti stanovnike te zemlje za njihove prestupe i zemlja će ih izbljuvati“ (Levitska 18:21-25). Međutim, Jehova nije bez razlike poubijao te ljude. Hananci koji su imali ispravan stav, kao što su Rava i Gavaonjani, bili su pošteđeni (Isus Navin 6:25; 9:3-27).

13, 14. (a) Zašto je Jehova bio obavezan da posveti svoje ime? (b) Kako je Jehova očistio svoje ime od sramote?

¹³ Pošto je Jehova svet, sveto je i njegovo ime (Levitska 22:32). Isus je poučio svoje učenike da se mole: „Neka se sveti tvoje ime“ (Matej 6:9). Pobunom u Edenu oskrnavljeno je Božje ime, čime su dovedeni u pitanje Božje dobro ime i njegov način vladanja. Jehova nikada ne bi mogao da oprosti takvu klevetu i pobunu. Bio je obavezan da očisti svoje ime od sramote (Isaija 48:11).

¹⁴ Osmotri još jednom Izraelce. Dok su bili robovi u Egiptu, Božje obećanje Avrahamu da će se preko njegovog potomstva blagosloviti svi narodi na Zemlji delovalo je isprazno. Ali time što ih je oslobodio i od njih osnovao naciju, Jehova je očistio svoje ime od sramote. Zato se prorok Danilo ovako obratio Bogu u molitvi: „Jehova, Bože naš, koji si moćnom rukom izveo svoj narod iz Egipta i stekao sebi ime“ (Danilo 9:15).

15. Zašto je Jehova oslobodio Jevreje iz ropstva u Vavilonu?

¹⁵ Zanimljivo je što se Danilo ovako molio u vreme kada je Jevrejima bilo potrebno da Jehova još jednom deluje radi Svog imena. Neposlušni Jevreji su se nalazili u ropstvu, ovog puta u Vavilonu. Njihova prestonica, Jerusalim, ležala je u ruševinama. Danilo je znao da bi povratak Jevreja u njihovu domovinu uzveličao Jehovino ime. Zato se Danilo molio: „Jehova, čuj! Jehova, oprosti! Jehova, odazovi se i pomozi nam! Nemoj oklevati, zbog sebe,  Bože moj, jer tvoj grad i tvoj narod nose tvoje ime“ (Danilo 9:18, 19).

16. Objasni zašto to što je Jehova zainteresovan za odbranu svog imena ne znači da je hladan i koncentrisan samo na sebe.

¹⁶ Da li to što je Jehova zainteresovan za odbranu svog imena znači da je on hladan i koncentrisan samo na sebe? Ne, jer time što deluje u skladu sa svojom svetošću i ljubavlju prema pravdi, on štiti i svoj narod. Osmotri 14. poglavlje Postanka. Tamo čitamo kako su četiri kralja prilikom jednog napada otela Avrahamovog bratanca Lota i njegovu porodicu. Uz Božju pomoć, Avraham je odneo neverovatnu pobedu nad daleko brojnijim snagama! Izveštaj o ovoj pobedi je verovatno bio prvi koji je unesen u ’knjigu o Jehovinim ratovima‘, što je očigledno bila neka knjiga u kojoj su bili zabeleženi i neki vojni okršaji koji nisu zabeleženi u Bibliji (Brojevi 21:14). Tek je trebalo da uslede još mnoge pobede.

17. Šta pokazuje da se Jehova borio za Izraelce nakon što su ušli u hanansku zemlju? Navedi primere.

¹⁷ Kratko pre nego što su Izraelci ušli u hanansku zemlju, Mojsije ih je uverio u sledeće: „Jehova, vaš Bog, ići će pred vama i boriće se za vas kao što ste videli da je činio u Egiptu“ (Ponovljeni zakoni 1:30; 20:1). Počevši od Mojsijevog naslednika, Isusa Navina, i nastavljajući tokom perioda sudija i vladanja vernih judejskih kraljeva, Jehova se zaista borio za svoj narod, i dao mu mnoge sjajne pobede nad neprijateljima (Isus Navin 10:1-14; Sudije 4:12-17; 2. Samuilova 5:17-21).

18. (a) Zašto možemo biti zahvalni što se Jehova nije promenio? (b) Šta će se desiti kada neprijateljstvo iz Postanka 3:15 dostigne svoj vrhunac?

¹⁸ Jehova se nije promenio; niti se promenila njegova  namera da ovu planetu pretvori u raj u kom će vladati mir (Postanak 1:27, 28). Bog i dalje mrzi zlo. U isto vreme, on jako voli svoj narod i uskoro će delovati u njegovu korist (Psalam 11:7). U stvari, očekujemo da se u bliskoj budućnosti neprijateljstvo koje je opisano u Postanku 3:15 preokrene na dramatičan i nasilan način. Da bi posvetio svoje ime i zaštitio svoj narod, Jehova će još jednom postati „moćan ratnik“! (Zaharija 14:3; Otkrivenje 16:14, 16).

19. (a) Objasni zašto možemo biti privučeni Bogu zbog toga što koristi svoju razornu moć. (b) Kako na nas treba da utiče to što je Bog spreman da ratuje za nas?

¹⁹ Osmotri jedno poređenje: pretpostavimo da je porodicu nekog čoveka napala neka opasna životinja i da se taj čovek umešao i ubio tu krvoločnu zver. Da li bi očekivao da taj postupak odbije njegovu ženu i decu od njega? Ne, očekivao bi da oni budu dirnuti njegovom nesebičnom ljubavlju prema njima. Slično tome, ni nas ne treba da odbija Božja upotreba razorne moći. Njegova spremnost da ratuje da bi nas zaštitio treba da poveća našu ljubav prema njemu. Još dublje treba da bude i naše poštovanje  njegove bezgranične moći. Zato možemo „služiti Bogu u skladu s njegovom voljom, sa strahom i strahopoštovanjem“ (Jevrejima 12:28).

20. Kako treba da reagujemo kada čitamo biblijske izveštaje o Božjim ratovima koje možda ne razumemo u potpunosti, i zašto?

²⁰ Naravno, Biblija ne objašnjava detaljno svaku Jehovinu odluku u vezi s njegovim ratovima. Ali uvek možemo biti uvereni u sledeće: Jehova nikada ne ispoljava razornu moć na nepravedan, neopravdan ili okrutan način. Često nam za ispravno postavljanje stvari može koristiti osmatranje konteksta biblijskog izveštaja ili nekih propratnih informacija (Poslovice 18:13). Čak i kada ne znamo sve detalje, često nam jednostavno veće saznanje o Jehovi i razmišljanje o njegovim dragocenim osobinama može pomoći da odagnamo bilo koje sumnje koje bi se mogle pojaviti. Kada tako radimo, uviđamo da imamo dovoljno razloga da se uzdamo u našeg Boga, Jehovu (Jov 34:12).

21. Iako je ponekad „moćan ratnik“, kakav je Jehova u srcu?

²¹ Iako je Jehova „moćan ratnik“ kada to zahteva situacija, to ne znači da on u svom srcu voli rat. U Jezekiljevoj viziji nebeske kočije, Jehova je prikazan kako se priprema da ratuje protiv svojih neprijatelja. Pa ipak, Jezekilj je video Boga okruženog dugom — koja je simbol mira (Postanak 9:13; Jezekilj 1:28; Otkrivenje 4:3). Sasvim jasno, Jehova je miran i miroljubiv. „Bog je ljubav“, pisao je apostol Jovan (1. Jovanova 4:8). Sve Jehovine osobine stoje u savršenoj ravnoteži. Zaista je prednost što možemo da se približimo Bogu koji poseduje takvu moć, a ipak je pun ljubavi!