100. PRIČA
Pavle i Timotej
Timotej je bio jedan mlad brat u skupštini u Listri. Otac mu je bio Grk, a majka Judejka. Još od ranog detinjstva, njegova majka Evnikija i baka Loida učile su ga o Jehovi.
Kada je Pavle došao u Listru tokom svog drugog misionarskog putovanja, zapazio je da Timotej zaista voli braću i da im rado pomaže. Pozvao ga je da mu se pridruži na ostatku putovanja. Tokom vremena, Pavle je naučio Timoteja da taktično propoveda dobru vest i da bude vešt učitelj.
Sveti duh je vodio Pavla i Timoteja kud god su išli. Pavlu se jedne noći u viziji pojavio čovek koji mu je rekao da dođe u Makedoniju i da im pomogne. Tako su Pavle, Timotej, Sila i Luka otišli tamo da propovedaju i da osnivaju skupštine.
U Solunu, na području Makedonije, mnogi muškarci i žene postali su hrišćani. Ali neki Judejci su bili ljubomorni na Pavla i njegove saradnike. Okupili su rulju i odvukli neku braću pred gradske poglavare, vičući: „Ovi ljudi su neprijatelji rimske vlasti!“ Bilo je očigledno da su Pavle i Timotej u opasnosti, pa su zato noću pobegli u Veriju.
Ljudi u Veriji su vrlo lepo prihvatili dobru vest i mnogi Grci i Judejci postali su vernici. Ali kada su neki Judejci došli iz Soluna i počeli da prave probleme, Pavle je otišao za Atinu. Timotej i Sila su ostali u Veriji kako bi jačali braću. Posle nekog vremena, Pavle je poslao Timoteja u Solun da pomogne braći koja su tamo trpela veliko progonstvo. Kasnije ga je slao i u mnoge druge skupštine da ih ojača i ohrabri.
Jednom prilikom Pavle je rekao Timoteju: „Oni koji žele da služe Jehovi biće progonjeni.“ Timotej je zbog svoje vere zaista bio progonjen i proveo je neko vreme u zatvoru. Sigurno je bio srećan što je imao priliku da pokaže Jehovi da mu je veran.
Pavle je Filipljanima rekao: „Šaljem vam Timoteja. On će vas poučiti šta znači živeti po istini i naučiće vas kako da propovedate.“ Pavle je dobro znao da se može osloniti na Timoteja. Godinama su sarađivali i bili su dobri prijatelji.
„Nemam nikog drugog poput njega ko bi se istinski brinuo za vašu dobrobit. Jer svi se drugi brinu samo o sebi, a ne o onome što pripada Hristu Isusu“ (Filipljanima 2:20, 21)