1-3. Šta se dešava kada roditelji dovode svoju decu kod Isusa i šta nam taj događaj govori o njemu?

 ISUS zna da se njegov život na zemlji brzo bliži kraju. Ostalo je još samo nekoliko nedelja, a ima još puno toga da se uradi! On sa svojim apostolima propoveda u Pereji, oblasti koja se prostire istočno od reke Jordan. Kreću se u pravcu juga prema Jerusalimu, gde će Isus održati svoju poslednju, čuvenu Pashu.

² Nakon što je Isus okončao živu diskusiju s verskim vođama, čuje se graja. Ljudi dovode svoju decu da vide Isusa. Deca su izgleda različitog uzrasta, jer Marko za njih koristi istu reč koju je ranije koristio za dete od 12 godina, dok Luka koristi reč koja na izvornom jeziku pored malog deteta može značiti i odojče (Luka 18:15; Marko 5:41, 42; 10:13). Naravno, gde god ima dece tu je i radostan žamor i komešanje. Isusovi učenici prekoravaju roditelje, misleći da je njihov Učitelj možda suviše zauzet da bi posvetio pažnju deci. Međutim, kako Isus reaguje?

³ Kada vidi šta se dešava, on se ljuti. Na koga? Na decu? Na njihove roditelje? Ne, već na svoje učenike. On kaže: „Pustite decu da dođu kod mene. Ne branite im, jer takvima pripada Božje Kraljevstvo. Verujte mi, ko ne primi Božje Kraljevstvo poput deteta, neće ući u njega.“ Zatim ’uzima decu u krilo‘ i blagosilja ih (Marko 10:13-16). Markov opis događaja ukazuje na to da ih Isus s naklonošću grli, a neku malu decu uzima u naručje, kao što stoji u jednom prevodu. Jasno je da Isus voli decu. Međutim,  iz ovoga učimo još nešto o njemu — on je pristupačna osoba.

4, 5. (a) Zašto sa sigurnošću možemo reći da je Isus bio pristupačan? (b) Koja ćemo pitanja osmotriti u ovom poglavlju?

⁴ Da je Isus bio strog, hladan i ponosan čovek, verovatno mu deca ne bi prilazila, niti bi roditelji bili slobodni da mu pristupe. Dok zamišljaš ovu scenu, možeš li sebi predstaviti ozarena lica roditelja dok ovaj ljubazni čovek pokazuje naklonost prema njihovoj deci, ističe njihovu vrednost pred Bogom i blagosilja ih? Zaista, iako je nosio ogromno breme, bio je pristupačan.

⁵ Za koga je još Isus bio pristupačan? Zbog čega je bio tako pristupačan? Kako možemo naučiti da i mi budemo poput njega? Hajde da vidimo.

6-8. U čijem je društvu Isus često bio i kako se njegov stav prema takvim ljudima razlikovao od stava verskih vođa?

⁶ Dok čitaš jevanđelja, možda ćeš biti zadivljen time koliko je mnogo ljudi rado prilazilo Isusu. Na primer, kada se govori o Isusu, često se pominje i „mnoštvo ljudi“. „Za njim [je] pošlo mnogo naroda iz Galileje.“ „Oko njega se okupilo mnoštvo ljudi.“ „Mnoštvo naroda došlo [je] kod njega.“ „Mnoštvo ljudi putovalo [je] sa Isusom“ (Matej 4:25; 13:2; 15:30; Luka 14:25). Dakle, Isus je često bio okružen mnoštvom ljudi.

⁷ To je uglavnom bio običan narod, na kog su verske vođe s prezirom ukazivale kao na „narod zemlje“. Fariseji i sveštenici su otvoreno govorili: „Ovaj narod koji ne poznaje Zakon proklet je“ (Jovan 7:49). Kasniji rabinski zapisi potvrđuju takav stav. Mnoge verske vođe su s prezirom gledale na takav narod, nisu htele s njima ni da  jedu, da kupuju od njih niti da budu u njihovom društvu. Neki su uporno tvrdili da za takav narod, koji ne zna usmeni zakon, nema uskrsenja! Ne samo što ubogi ljudi nisu tražili pomoć i vođstvo od takvih vođa, već su sasvim sigurno i zazirali od njih. Međutim, Isus je bio drugačiji.

⁸ Isus se rado družio s običnim ljudima. Jeo je s njima, lečio ih, poučavao i hrabrio. Naravno, bio je realan i svestan da će većina ipak odbiti da služi Jehovi (Matej 7:13, 14). Međutim, on je na svakog pojedinca gledao pozitivno i video da mnogi imaju potencijal da čine ono što je dobro. Kakva razlika u odnosu na tvrdokorne sveštenike i fariseje! Čak su i sveštenici i fariseji rado prilazili Isusu i mnogi od njih su se promenili i postali Isusovi sledbenici (Dela apostolska 6:7; 15:5). Isus je takođe bio pristupačan i za bogate i uticajne ljude (Marko 10:17, 22).

9. Zašto je Isus bio pristupačan za žene?

⁹ Žene su takođe slobodno prilazile Isusu. Sigurno su često osećale kako ih verske vođe strašno preziru. Rabini su, uopšte uzev, s neodobravanjem gledali na poučavanje žena. Nadalje, ženama nije bilo dozvoljeno da svedoče u pravnim slučajevima jer su smatrane nepouzdanim svedocima. Rabini su čak izgovarali molitve u kojima su zahvaljivali Bogu što nisu žene! Međutim, žene su osećale da Isus ne gaji takav prezir prema njima. Mnoge su mu prilazile s velikom željom da budu poučene. Na primer, Lazareva sestra Marija sedela je kod Isusovih nogu i upijala Isusove reči, dok je njena sestra Marta sva užurbana i uzrujana bila zaokupljena pripremom obroka. Isus je pohvalio Mariju što je dobro odvagnula šta je važnije (Luka 10:39-42).

10. Kako se Isusovo ophođenje prema bolesnima razlikovalo od ophođenja verskih vođa?

 ¹⁰ Čak su se i bolesni okupljali oko Isusa. I prema njima su se verske vođe ophodile kao prema prognanicima iz društva. Mojsijev zakon je imao odredbe koje su određivale karantin za gubavce iz zdravstvenih razloga, ali nije bilo mesta za grubosti (Levitska, 13. poglavlje). Međutim, kada se u kasnijim rabinskim pravilima pominju gubavci, za njih se kaže da su odvratni poput izmeta. Neke verske vođe su otišle toliko daleko da su bacale kamenje na njih kako im slučajno ne bi prišli! Teško je zamisliti da su ti jadni ljudi mogli skupiti hrabrosti da priđu bilo kom učitelju, međutim, Isusu su prilazili. Jedan od njih je izrazio veliku veru, kada je rekao: „Gospode, znam da možeš da me očistiš ako to hoćeš“ (Luka 5:12). U sledećem poglavlju ćemo videti kako je Isus reagovao. Međutim, sve što smo do sada razmotrili pruža upečatljive dokaze da je Isus zaista bio pristupačan.

11. Koji primer pokazuje da su oni koji su bili opterećeni svojim grehom slobodno prilazili Isusu i zašto je to važno?

¹¹ Oni koji su bili opterećeni osećajem krivice takođe su prilazili Isusu. Na primer, razmisli o onom što se desilo kada je Isus došao kod jednog fariseja na obrok. Tu je došla i jedna žena, koja je bila poznata kao grešnica, kleknula kod Isusovih nogu i plakala zbog svog greha. Suzama je kvasila Isusove noge i brisala ih kosom. Isusov domaćin je ustuknuo i oštro osudio Isusa što je dopustio da mu ona priđe, a Isus ju je saosećajno pohvalio za njeno iskreno pokajanje i uverio je u Jehovin oproštaj (Luka 7:36-50). Danas, više nego ikada ranije, ljudi koji su opterećeni krivicom zbog greha treba da budu slobodni da priđu onima koji im mogu pomoći  da steknu dobar odnos s Bogom. Zbog čega je Isus bio tako pristupačan?

12. Zašto nije nikakvo čudo što je Isus bio pristupačan?

¹² Seti se da je Isus savršena slika svog voljenog nebeskog Oca (Jovan 14:9). Biblija nas podseća da Jehova „nije daleko ni od koga od nas“ (Dela apostolska 17:27). Onaj koji sluša molitve, Jehova, uvek je tu za svoje verne sluge i sve one koji iskreno žele da ga pronađu i da mu služe (Psalam 65:2). Razmisli šta to znači — najmoćnija i najvažnija Osoba u svemiru ujedno je i najpristupačnija osoba u svemiru! I Isus poput svog Oca voli ljude. U poglavljima koja slede razmotrićemo tu ljubav koja je bila duboko u Isusovom srcu. On je bio pristupačan u velikoj meri zahvaljujući i tome što je njegova ljubav prema ljudima bila veoma očigledna. Osmotrimo neke Isusove osobine na osnovu kojih se vidi da je voleo ljude.

13. Kako roditelji mogu oponašati Isusov primer?

¹³ Ljudi su osećali da je Isus bio zainteresovan za njih lično. Takvo zanimanje za njih nije minulo ni kad je bio pod pritiskom. Kao što smo videli, Isus je bio pristupačan kada su roditelji doveli svoju decu kod njega, iako je bio zauzet i opterećen teškim odgovornostima. Kakav divan primer za roditelje! Odgajati decu u današnjem svetu pravi je izazov. Pa ipak, važno je da su roditelji pristupačni za svoju decu. Ako si roditelj, ti onda najbolje znaš da ima trenutaka kada si previše zauzet da bi svom detetu posvetio pažnju koja mu je potrebna. Pa ipak, možeš li mu obećati da ćeš čim budeš mogao odvojiti vreme za njega? Zahvaljujući tome što održiš reč, dete će naučiti  da se strpljenje isplati. Takođe će videti da može da ti se obratiti u vezi s bilo kojim problemom ili brigom koji ga tište.

14-16. (a) Koje su okolnosti navele Isusa da izvrši svoje prvo čudo i zašto je to bilo nešto posebno? (b) Šta Isusovo čudo u Kani otkriva o njemu i šta roditelji mogu da nauče iz toga?

¹⁴ Isus je ljudima pokazao da ne omalovažava njihove brige. Na primer, razmisli o Isusovom prvom čudu. Bio je na jednoj svadbi u Kani, gradu u Galileji. Odjednom je iskrsnuo jedan nezgodan problem — nestalo je vina! Marija, Isusova majka, rekla je svom sinu šta se desilo. Šta je Isus učinio? Rekao je slugama da napune vodom šest velikih ćupova. Kada je tečnost iz ćupova odnesena domaćinu svadbe, gle, bilo je to odlično vino! Da li je to bila neka podvala, neki trik? Ne, voda je zaista bila ’pretvorena u vino‘ (Jovan 2:1-11). Pretvaranje jedne materije u drugu je davnašnji ljudski san. Vekovima su alhemičari pokušavali da olovo pretvore u zlato. Nikada nisu uspeli u tome, iako su olovo i zlato veoma slični elementi. a A kako je s vodom i vinom? Voda je po hemijskom sastavu jedinjenje dva osnovna elementa. S druge strane, vino je sačinjeno od skoro hiljadu sastojaka, od kojih su mnogi složena jedinjenja! Zašto bi Isus učinio tako veliko čudo samo da bi rešio tako nebitan problem kao što je nedostatak vina na svadbi?

¹⁵ Taj problem nije bio sitnica za mladu i mladoženju. Na drevnom Bliskom istoku, pokazivanje gostoljubivosti bilo je od velike važnosti. Nedostatak vina na svadbi  naneo bi veliku sramotu mladi i mladoženji i u izvesnoj meri pokvario njihovo venčanje i lepe uspomene. To je za njih predstavljalo veliki problem i Isus je to uvažio. Zato je i učinio nešto povodom toga. Uviđaš li zašto su mu ljudi rado prilazili sa svojim brigama?

¹⁶ I iz ovoga roditelji mogu izvući važnu pouku. Šta ako ti tvoje dete priđe, opterećeno nekim problemom? Mogao bi doći u iskušenje da njegov problem odbaciš kao da je u pitanju sitnica. Možda bi se čak i nasmejao tome. U poređenju s tvojim problemima, detetov problem zaista može izgledati beznačajno. Ali ne zaboravi da to nije mali problem i u očima tvog deteta! Ako je to važno tvom voljenom detetu, zar ne bi trebalo i tebi da bude? Ako tvoje dete vidi da si zainteresovan za njegove brige, ono će te smatrati pristupačnim roditeljem.

17. Kakav je primer blagosti Isus ostavio i zašto je ta osobina dokaz snage?

 ¹⁷ Kao što smo osmotrili u 3. poglavlju, Isus je bio blag i ponizan (Matej 11:29). Blagost je predivna osobina, snažan dokaz poniznosti u srcu neke osobe. Ona je jedan od plodova Božjeg svetog duha i povezana je s Božjom mudrošću (Galatima 5:22, 23; Jakovljeva 3:13). Čak i kada je bio izložen najgoroj provokaciji, Isus je ostao pribran. Njegova blagost ni u kom slučaju nije bila slabost. Jedan izučavalac je o toj osobini rekao: „Iza blagosti krije se čelična snaga.“ Zaista, često je potrebna snaga da bismo obuzdali svoju narav i bili blagi. Ali uz Jehovinu podršku, možemo se ugledati na Isusa u pokazivanju blagosti što će nam pomoći da budemo pristupačniji za druge.

18. Koji primer pokazuje da je Isus razuman i zašto je po tebi ta osobina važna da bismo bili pristupačni?

¹⁸ Isus je bio razuman. Kada je bio u Tiru, prišla mu je jedna žena čija je ćerka bila ’opsednuta demonom i mnogo se mučila‘. Isus joj je na tri načina pokazao da ne namerava da ispuni njenu molbu. Prvo je samo ćutao, zatim joj je naveo razlog zašto ne bi trebalo da udovolji njenoj molbi i kao treće, ispričao joj je poređenje koje joj je još direktnije pokazalo zašto ne bi trebalo da joj pomogne. Međutim, da li je on to uradio na hladan i grub način? Da li joj je pokazao da se izlaže opasnosti time što se usuđuje da protivreči tako velikom čoveku? Ne, žena se očigledno osećala sigurno pred njim. Ne samo što je tražila pomoć, već je bila i veoma uporna uprkos njegovom odbijanju da joj pomogne. Isus je video izuzetnu veru zbog koje je bila tako uporna i izlečio je njenu ćerku (Matej 15:22-28). Sigurno su Isusova razumnost, njegova spremnost da sluša i da popusti kad je to na mestu bili nešto zbog čega su mu ljudi rado prilazili!

19. Kako možemo znati da li smo zaista pristupačni?

¹⁹ Ljudi vole da misle kako su pristupačni. Na primer, oni koji imaju neki autoritet vole da kažu da su otvoreni za druge i da im drugi mogu slobodno prići u svako doba. Međutim, Biblija pruža sledeće snažno upozorenje: „Mnogi se hvale svojom vernom ljubavlju, ali ko će naći vernog čoveka?“ (Poslovice 20:6). Lako je reći da smo pristupačni, ali da li zaista verno oponašamo ovaj aspekat Isusove ljubavi? Odgovor ne leži u tome kako mi sebe vidimo, već kako nas drugi vide. Pavle je rekao: „Neka vaša razumnost bude poznata svim ljudima“ (Filipljanima 4:5). Dobro je da se pitamo: ’Kako izgledam u očima drugih? Kakav me glas prati?‘

20. (a) Zašto je važno da su hrišćanske starešine pristupačne? (b) Zašto treba da budemo razumni u onome što očekujemo od starešina u skupštini?

²⁰ Hrišćanske starešine posebno nastoje da budu pristupačni. Oni iskreno žele da žive u skladu s opisom iz Isaije 32:1, 2: „Svaki će biti kao zaklon od vetra i utočište od oluje, kao potoci vode u bezvodnoj zemlji, kao senka velike stene u sasušenoj zemlji.“ Starešina može pružiti takvu zaštitu, okrepu i utehu samo ako je pristupačan. Istini za volju, to nije uvek lako jer starešine imaju puno obaveza u ovim teškim  vremenima. Pa ipak, oni se trude da nikada ne odaju utisak da su prezauzeti da bi se brinuli za potrebe Jehovinih ovaca (1. Petrova 5:2). Drugi u skupštini se trude da budu razumni u onome što očekuju od tih Bogu vernih muškaraca i da pokazuju ponizan duh spreman na saradnju (Jevrejima 13:17).

21. Kako roditelji mogu biti pristupačni za svoju decu i šta ćemo osmatrati u narednom poglavlju?

²¹ Roditelji se trude da uvek budu na raspolaganju svojoj deci. To je ozbiljna stvar! Oni žele da njihova deca znaju da im se mogu poveriti. Zato otac i majka koji su hrišćani paze da budu blagi i razumni, da ne prenagljuju s reakcijama kada im dete otkrije neki svoj pogrešan postupak ili razmišljanje. Dok roditelji strpljivo vaspitavaju svoju decu, oni žele da uvek imaju otvorenu komunikaciju s njima. I na kraju, svi mi želimo da budemo pristupačni kao što je to Isus bio. U sledećem poglavlju ćemo razmotriti Isusovo duboko saosećanje, što je jedna od najvažnijih osobina zbog kojih je bio pristupačan.