Sedmog, poslednjeg dana Praznika senica, Isus je poučavao narod u delu hrama poznatom kao ’riznica‘ (Jovan 8:20; Luka 21:1). Taj deo se verovatno nalazio u dvorištu za žene, gde je narod davao priloge.

Tokom praznika je noću ovo područje hrama bilo posebno osvetljeno. Tamo su stajale četiri ogromne svetiljke i svaka je imala četiri velike posude s uljem. Njihova svetlost je bila toliko jaka da je obasjavala veliki prostor oko sebe. Sledeće Isusove reči su njegove slušaoce možda podsetile baš na to: „Ja sam svetlost sveta. Ko za mnom ide, neće hoditi u tami, nego će imati svetlost života“ (Jovan 8:12).

Fariseji su prigovarali Isusovim rečima: „Ti svedočiš sam o sebi, tvoje svedočanstvo nije istinito.“ Isus im je na to odgovorio: „Ako i svedočim sam o sebi, moje svedočanstvo je istinito, jer znam odakle sam došao i kuda idem. A vi ne znate odakle sam došao i kuda idem.“ Zatim je dodao: „U vašem Zakonu piše da je svedočanstvo dvojice ljudi istinito. Ja sam onaj koji svedoči o sebi, a i Otac koji me je poslao svedoči o meni“ (Jovan 8:13-18).

Fariseji nisu prihvatili njegovo rezonovanje, pa su ga upitali: „Gde je tvoj Otac?“ Isus im je direktno rekao: „Vi ne poznajete ni mene ni mog Oca. Kad biste poznavali mene, poznavali biste i mog Oca“ (Jovan 8:19). Iako su fariseji i dalje želeli da se Isus uhapsi, niko ga nije dirao.

Isus je ponovio ono što je već rekao: „Ja odlazim, i vi ćete me tražiti, ali ćete umreti u svom grehu. Tamo kuda ja idem, vi  ne možete doći.“ Judejci su pogrešno razumeli Isusa, pa su počeli da se pitaju: „Da se neće ubiti, jer govori: ’Tamo kuda ja idem, vi ne možete doći‘?“ Oni ga nisu razumeli jer nisu shvatili njegovo poreklo. Zato je objasnio: „Vi ste odozdo, a ja sam odozgo. Vi ste od ovog sveta, a ja nisam od ovog sveta“ (Jovan 8:21-23).

On je govorio o svom postojanju na nebu, pre nego što je kao čovek došao na zemlju, i o tome da je on obećani Mesija, to jest Hrist, kog su verske vođe morale da prepoznaju. Pa ipak, oni ga s velikim prezirom pitaju: „Ko si ti?“ (Jovan 8:25).

Isus im je na njihovo odbijanje i protivljenje rekao: „Zašto vam uopšte i govorim?“ Međutim, nakon toga je skrenuo pažnju na svog Oca i objasnio zašto Judejci treba da slušaju Sina: „Onaj koji me je poslao govori istinu, i ono što sam čuo od njega, to govorim u svetu“ (Jovan 8:25, 26).

Zatim je rekao nešto što je odražavalo poverenje koje je imao u Oca, upravo ono što Judejci nisu imali. Naime, rekao je: „Kad jednom podignete Sina čovečjeg, tada ćete znati da sam ja ono što kažem da jesam i da ništa ne činim sam od sebe, nego govorim onako kako me je Otac naučio. Onaj koji me je poslao sa mnom je. Nije me ostavio samog, jer ja uvek činim ono što je njemu ugodno“ (Jovan 8:28, 29).

S druge strane, neki Judejci su verovali u Isusa i zato im je on rekao: „Ako ostanete u mojoj reči, zaista ste moji učenici, i upoznaćete istinu i istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:31, 32).

Nekima su ove reči o slobodi zvučale neobično. Zato su se usprotivili: „Mi smo Avrahamovo potomstvo i nikada nismo nikome robovali. Kako ti kažeš: ’Postaćete slobodni‘?“ Judejci su povremeno bili pod stranom vlašću, ali nisu prihvatali da se nazivaju robovima. Međutim, Isus im je rekao da ipak jesu robovi: „Zaista, zaista, kažem vam, svako ko čini greh, rob je greha“ (Jovan 8:33, 34).

Za Judejce je bilo opasno da ne priznaju da robuju grehu. „Rob ne ostaje u kući zauvek“, objasnio je Isus, „ali sin ostaje zauvek“ (Jovan 8:35). Rob nema pravo nasleđa i može u svako doba biti otpušten. Samo rođeni ili usvojeni sin može ostati u kući „zauvek“, to jest doživotno.

Tako je istina o Sinu zapravo istina koja ljude zauvek oslobađa greha koji vodi u smrt. „Ako vas Sin oslobodi, zaista ćete biti slobodni“, rekao je Isus (Jovan 8:36).