Dok je Isus bio na obroku kod fariseja, napolju se okupilo na hiljade ljudi. Slično se dogodilo i kad je boravio u Galileji (Marko 1:33; 2:2; 3:9). Sada, dok je bio u Judeji, mnogi su želeli da ga čuju, pokazujući potpuno drugačiji stav od fariseja s kojima je bio na obroku.

Ono što je Isus prvo rekao imalo je posebno značenje za njegove učenike: „Čuvajte se kvasca farisejskog, to jest licemerja.“ Isus je to i ranije rekao, ali ono što je video za vreme obroka na kom je bio pokazuje koliko je važan njegov savet (Luka 12:1; Marko 8:15). Fariseji su svoju zloću sakrivali iza maske pobožnosti. Ali biće razotkriveni. Isus je to ovako objasnio: „Ništa nije sakriveno što se neće otkriti ni tajno što se neće saznati“ (Luka 12:2).

Mnogi od onih koji su se okupili oko Isusa moguće je da su bili Judejci koji ga nisu čuli dok je poučavao u Galileji. Zbog toga je ponovio neke ključne misli. Svima koji su ga slušali uputio je sledeći podstrek: „Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a posle toga ništa više ne mogu da učine“ (Luka 12:4). Kao i u ranijim prilikama, naglasio je svojim sledbenicima koliko je važno da imaju poverenja u Boga da će brinuti o njima. Takođe je trebalo da priznaju i Sina čovečjeg i da shvate da će im Bog pomagati (Matej 10:19, 20, 26-33; 12:31, 32).

Tada je jedan čovek iz okupljenog mnoštva rekao šta ga muči: „Učitelju, reci mom bratu da podeli sa mnom nasledstvo“ (Luka 12:13). Zakon je regulisao deobu nasledstva među braćom, tako što je prvenac dobijao dvostruki deo nasledstva. Dakle, nije bilo razloga za raspravu o tome (Ponovljeni zakoni 21:17). Izgleda da je ovaj čovek želeo da dobije više od onog što mu je po Zakonu pripadalo. Zato je Isus mudro odbio da stane na ičiju stranu, pa je rekao: „Čoveče, ko je mene postavio da sudim ili delim među vama?“ (Luka 12:14).

Tada je svima dao sledeće upozorenje: „Budite oprezni, čuvajte se svakog lakomstva, jer čak i kad neko ima obilje, njegov život ne proizlazi iz onoga što ima“ (Luka 12:15). Bez obzira koliko bogatstvo neko ima, zar neće u jednom trenutku umreti i sve ostaviti iza sebe? Isus je to istakao ispričavši nezaboravnu priču koja pokazuje koliko je važno imati dobro ime kod Boga:

„Jednom bogatom čoveku zemlja je dobro rodila, pa je razmišljao u sebi: ’Šta da radim? Nemam gde da skupim svoju letinu.‘ I rekao je: ’Ovako ću učiniti: Srušiću svoje žitnice i sagradiću veće, pa ću tamo skupiti sve svoje žito i sva svoja dobra. I reći ću sebi: „Imaš mnogo dobara na zalihi za mnogo godina. Počivaj, jedi, pij, uživaj.“‘ Ali Bog mu reče: ’Bezumniče, ove noći tražiće se tvoj život od tebe. Ko će onda imati ono što si skupio?‘ Tako prolazi onaj ko skuplja blago za sebe, a nije bogat pred Bogom“ (Luka 12:16-21).

Isusovi učenici i ostali koji su ga slušali bili su u opasnosti da upadnu u zamku da teže za bogatstvom ili da ga skupljaju. Takođe se moglo desiti da im životne brige dođu ispred službe Bogu. Zato je ponovio savet koji je oko godinu i po dana ranije dao u Propovedi na gori:

„Ne brinite se za svoj život, šta ćete jesti, ili za svoje telo, šta ćete obući [...] Pogledajte kako gavrani ne seju  niti žanju, nemaju spremišta ni žitnice, a ipak ih Bog hrani. A koliko ste vi vredniji od ptica [...] Pogledajte ljiljane kako rastu. Ne muče se niti predu, ali kažem vam, ni Solomon u svoj svojoj slavi nije bio odeven kao jedan od njih [...] Zato ne tražite šta ćete jesti i šta ćete piti i ne brinite se [...] Vaš Otac zna da vam sve to treba [...] Tražite njegovo kraljevstvo, a ovo će vam se dodati“ (Luka 12:22-31; Matej 6:25-33).

Ko su ti koji će tražiti Božje Kraljevstvo? Isus je otkrio da će to činiti relativno malo vernika, to jest „malo stado“. Ukupno će ih biti 144 000. Šta će oni dobiti? Isus im je rekao: „Volja [je] vašeg Oca da vam da kraljevstvo.“ Oni se neće koncentrisati na skupljanje blaga na zemlji. Umesto toga, njihovo srce će biti usmereno na „neiscrpno blago na nebesima“, gde će vladati s Hristom (Luka 12:32-34).