Nakon što je održao Propoved na gori, Isus je otišao u Kapernaum. Tu su mu prišle neke judejske starešine. Njih je poslao čovek koji nije bio iz njihovog naroda. U pitanju je bio stotnik, to jest rimski zapovednik.

Njegov sluga je bio ozbiljno bolestan i bio je na samrti. Iako ovaj stotnik nije bio Jevrejin, on je zatražio Isusovu pomoć. Zato je poslao judejske starešine da kažu Isusu da njegov sluga „leži kod kuće paralizovan, u teškim mukama“ (Matej 8:6). Oni su o tom stotniku pohvalno rekli: „Zaslužuje da mu to učiniš, jer voli naš narod i sagradio nam je sinagogu“ (Luka 7:4, 5).

Ubrzo je Isus s tim starešinama krenuo u stotnikovu kuću. Dok su joj prilazili, stotnik je poslao svoje prijatelje da mu kažu: „Gospodine, ne trudi se, jer nisam dostojan da uđeš pod moj krov. Zato sebe nisam smatrao dostojnim da dođem k tebi“ (Luka 7:6, 7). Kakva poniznost čoveka koji je navikao da izdaje zapovesti! To pokazuje koliko je bio drugačiji od Rimljana koji su tlačili svoje robove (Matej 8:9).

Stotnik je sigurno znao da se Judejci nisu družili s ljudima iz drugih naroda (Dela apostolska 10:28). Možda je zbog toga rekao svojim prijateljima da poruče Isusu: „Reci reč da ozdravi moj sluga“ (Luka 7:7).

Ova izjava je zadivila Isusa, pa je rekao: „Ni u Izraelu nisam našao tako veliku veru“ (Luka 7:9). Kada su se stotnikovi prijatelji vratili kući, videli su da je sluga potpuno zdrav.

Isus je ovo čudo iskoristio da bi pokazao da će i ljudi iz drugih naroda koji imaju veru biti blagoslovljeni: „Mnogi sa istoka i sa zapada doći [će] i biće za stolom s Avrahamom i Isakom i Jakovom u nebeskom kraljevstvu.“ A šta će biti s Judejcima koji nemaju veru? Isus je rekao da će oni „biti bačeni napolje u tamu. Tamo će plakati i škrgutati zubima“ (Matej 8:11, 12).

Tako će Judejci koji ne budu želeli da imaju udela u Hristovom Kraljevstvu biti odbačeni. Zato će i pripadnici drugih naroda imati priliku da sa Hristom „budu za stolom“ u nebeskom Kraljevstvu.