Odmah nakon krštenja, Isus je pod vođstvom Božjeg duha otišao u Judejsku pustinju. Znamo da su se prilikom njegovog krštenja ’nebesa otvorila‘ i da se setio onoga što je učio i radio na nebu (Matej 3:16). Nema sumnje da je imao puno toga za razmišljanje!

U pustinji je Isus proveo 40 dana i 40 noći. Za to vreme ništa nije jeo. A onda, kada je osetio veliku glad, prišao mu je Satana Đavo da bi ga iskušao: „Ako si sin Božji, reci ovom kamenju da postane hleb“ (Matej 4:3). Znajući da je pogrešno da svoje čudotvorne moći upotrebi za sebe, Isus je odbio da to učini.

Ali Đavo se tu nije zaustavio. Pokušao je da ga navede da se baci s hramskog zida. Ali on je odbio da se na taj način razmeće svojom moći. Citirajući Pismo, pokazao je da je pogrešno iskušavati Boga.

Zatim ga je Đavo i treći put iskušao tako što mu je na neki poseban način pokazao „sva kraljevstva sveta i njihovu slavu“, a zatim rekao: „Sve ću ti ovo dati ako padneš i pokloniš mi se.“ Isus ga je opet odsečno odbio: „Odlazi, Satano!“ (Matej 4:8-10). On nije popustio pred tom kušnjom, jer je znao da samo Jehovu Boga treba obožavati. Tako je ostao veran Jehovi.

Ova iskušenja i način kako je Isus reagovao poučni su za nas. Pošto je Isus zaista bio iskušan, razumemo da Đavo nije samo neko zlo, kao što neki tvrde. On je stvarna, nevidljiva osoba. Takođe možemo razumeti da on stoji iza svetskih vlasti i da ih kontroliše. Kako bi ih inače mogao ponuditi Isusu i kako bi to za Isusa moglo biti iskušenje?

Pored toga, Đavo je rekao Isusu da će ga, ako mu se samo pokloni, nagraditi tako što će mu dati sva kraljevstva sveta. Možda će Đavo i nas pokušati da iskuša tako što će nam pružiti priliku da steknemo bogatstvo, moć ili položaj. Bićemo mudri ako u mislima zadržimo Isusov primer i ostanemo verni Bogu u svakom iskušenju u kom se nađemo! Međutim, ne treba da zaboravimo da je Đavo ostavio Isusa samo „do neke druge prilike“ (Luka 4:13). Tako je i s nama. Zato uvek treba da budemo na oprezu!