Josif i Marija se nisu vratili u Nazaret, već su ostali u Vitlejemu. U skladu s Božjim Zakonom, dali su da se Isus obreže kada je napunio osam dana (Levitska 12:2, 3). Takođe je bio običaj da dete tog dana dobije ime. Svom sinu su dali ime Isus, kao što je to anđeo rekao.

Kada je Isus napunio 40 dana, roditelji su s njim krenuli na put. Kuda su ga nosili? U hram u Jerusalimu, koji je bio svega nekoliko kilometara od njihovog mesta. Prema Zakonu, od majke se očekivalo da tada prinese žrtvu za očišćenje (Levitska 12:4-7).

Marija je u hram donela dve ptice za žrtvu. Iz toga možemo videti u kakvoj su materijalnoj situaciji bili ona i Josif. Prema Zakonu, trebalo je prineti jedno muško jagnje i jednu pticu. Međutim, ako majka nije mogla da prinese jagnje, kao žrtvu mogla je doneti dve grlice ili dva goluba. Zato je Marija donela dve ptice.

Dok su još bili u hramu, Mariji i Josifu je prišao jedan starac. On se zvao Simeon. Jehova je rekao tom čoveku da će pre nego što umre videti obećanog Hrista, to jest Mesiju. Tog dana, sveti duh je podstakao Simeona da dođe u hram, gde je naišao na Josifa i Mariju s njihovim sinom.

On je uzeo u naručje malog Isusa i zahvalio Bogu rečima: „Sada, Suvereni Gospode, po reči svojoj otpuštaš svog roba da u miru umre. Jer moje su oči videle onoga preko koga ćeš doneti spasenje koje si pripremio pred svim narodima: svetlost za prosvetljenje neznabožaca i slavu tvog naroda Izraela“ (Luka 2:29-32).

Josif i Marija su bili zadivljeni tim rečima. Simeon ih je blagoslovio i rekao Mariji da će njen sin biti „postavljen da zbog njega padnu i ustanu mnogi u Izraelu“ i da će joj tuga poput mača probosti dušu (Luka 2:34).

Tog dana još neko je bio u hramu. Bila je to Ana, 84-godišnja proročica, koja nikada nije izostajala iz hrama. I ona se srela s Josifom, Marijom i njihovom bebom. Tada je počela da hvali Boga i da svima govori o Isusu.

Možemo zamisliti koliko su samo Josif i Marija bili srećni zbog svega što se desilo u hramu. Sigurno ih je sve to uverilo da je njihov sin obećani Spasitelj.