Sloboda koju imaju obožavaoci Jehove
Peto poglavlje
Sloboda koju imaju obožavaoci Jehove
1, 2. (a) Koju je vrstu slobode Bog dao prvom ljudskom paru? (b) Koji su neki od zakona po kojima su se upravljali Adam i Eva?
KADA je Jehova stvorio prvog čoveka i ženu, oni su imali daleko veću slobodu od one koju ljudi danas imaju. Njihov dom je bio Raj, prelepi Edenski vrt. Nikakva bolest nije kvarila njihovo uživanje u životu, budući da su imali savršen um i savršeno telo. Nije ih čekala smrt kao što čeka sve nas. Pored toga, nisu bili roboti, već su dobili čudesan dar u obliku slobodne volje, to jest imali su sposobnost da samostalno odlučuju. Međutim, da bi i dalje imali tu divnu slobodu, morali su da poštuju Božje zakone.
2 Razmisli, na primer, o fizičkim zakonima koje je Bog postavio. Naravno, ti zakoni nisu bili izloženi u pisanom obliku, jer su Adam i Eva stvoreni tako da je za njih bilo sasvim prirodno da im se pokoravaju. Kada su bili gladni, oni su jeli; kada su bili žedni, tada su pili; kada je Sunce zalazilo, to je bio znak da treba da spavaju. Jehova im je takođe dao i posao koji bi obavljali. Taj posao je u stvari bio jedna vrsta zakona, jer je upravljao načinom na koji su postupali. Trebalo je da odgajaju decu, iskazuju vlast nad mnogim životnim oblicima na Zemlji i da proširuju granice Raja sve dok se ne bi prostirao po celoj planeti (Postanje 1:28; 2:15). Kako je to samo bio prijatan i koristan zakon! Imali su posao koji im je donosio izuzetno zadovoljstvo i koji im je omogućavao da na korisne načine u punoj meri koriste svoje sposobnosti. Pored toga, imali su slobodu da odlučuju na koji način da izvrše te zadatke. Šta bi se više moglo poželeti?
3. Kako su Adam i Eva mogli da nauče da mudro koriste svoju slobodu pri donošenju odluka?
3 Naravno, kada su Adam i Eva dobili prednost da donose odluke, to nije značilo da će svaka odluka koju budu doneli imati dobar ishod. Tu slobodu da donose odluke morali su da iskazuju unutar granica Božjih zakona i načela. A kako su mogli da nauče koji su to zakoni i načela? Slušajući svog Tvorca i posmatrajući njegova dela. Bog je Adama i Evu obdario razumom koji im je bio potreban da bi primenili ono što uče. Budući da su bili stvoreni savršeni, bilo bi sasvim normalno da pri donošenju odluka odražavaju Božje osobine. Zaista, oni bi to i činili samo da su istinski cenili ono što je Bog učinio za njih i da su želeli da mu ugode (Postanje 1:26, 27; Jovan 8:29).
4. (a) Da li je zapovest da ne jedu samo s jednog drveta lišavala Adama i Evu slobode? (b) Zašto je taj zahtev bio na mestu?
4 Pošto im je dao život, Bog je s punim pravom odlučio da ispita njihovu odanost i spremnost da ostanu unutar slobode koju im je on dao. Jehova je Adamu dao sledeću zapovest: „Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu; ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega umrećeš“ (Postanje 2:16, 17). Kada je stvorena, i Eva je bila upoznata s tim zakonom (Postanje 3:2, 3). Da li ih je ovo ograničenje lišavalo slobode? Nipošto. Imali su obilje raznovrsne ukusne hrane i bez ploda s tog drveta (Postanje 2:8, 9). Bilo je sasvim na mestu to što je trebalo da priznaju da Zemlja pripada Bogu, jer ju je on stvorio. Zato on ima pravo da donosi zakone koji su u skladu s njegovom namerom i koji su na korist ljudima (Psalam 24:1, 10).
5. (a) Kako su Adam i Eva izgubili veličanstvenu slobodu? (b) Šta je zamenilo slobodu koju su Adam i Eva imali, i kako to utiče na nas?
5 Ali, šta se desilo? Motivisan sebičnom ambicijom, jedan anđeo je zloupotrebio svoju slobodnu volju i postao Satana, što znači „protivnik“. On je zaveo Evu tako što ju je uverio u nešto što je bilo suprotno Božjoj volji (Postanje 3:4, 5). Adam se pridružio Evi i prekršio Božji zakon. Time što su uzeli nešto što im ne pripada, oni su izgubili svoju veličanstvenu slobodu. Njihov gospodar je postao greh, i kao što ih je Bog i upozorio, na kraju je usledila smrt. Ono što su preneli na svoje potomke bio je greh koji se ispoljava u urođenoj sklonosti ka neispravnom postupanju. Greh je takođe doneo i slabosti koje dovode do bolesti, starosti i smrti. Sklonost ka neispravnom postupanju, propraćena satanskim uticajem, stvorila je ljudsko društvo s istorijom punom mržnje, kriminala, tlačenja i ratova koji su odneli milione života. Koliko se to samo razlikuje od slobode koju je Bog na početku podario čovečanstvu! (Ponovljeni zakoni 32:4, 5; Jov 14:1, 2; Rimljanima 5:12; Otkrivenje 12:9).
Gde se može pronaći sloboda
6. (a) Gde se može pronaći prava sloboda? (b) O kakvoj je slobodi Isus govorio?
6 S obzirom na loše uslove koji danas posvuda vladaju, nije nikakvo čudo što ljudi žude za većom slobodom. Ali gde se može pronaći prava sloboda? Isus je rekao: „Ako ostanete u mojoj reči, zaista ste moji učenici, i upoznaćete istinu, i istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:31, 32). To nije sloboda koju ljudi očekuju kad smene nekog vladara ili promene oblik vladavine. Umesto toga, ta sloboda prodire u sâmo jezgro ljudskih problema. To o čemu je Isus govorio bila je sloboda od okova greha (Jovan 8:24, 34-36). Na taj način, kad osoba postane pravi učenik Isusa Hrista, ona doživljava znatnu promenu u svom životu — oslobođenje!
7. (a) U kom smislu sada možemo biti oslobođeni od greha? (b) Šta moramo činiti da bismo imali tu slobodu?
7 To ne znači da sada pravi hrišćani više ne osećaju posledice urođene sklonosti ka grešnom ponašanju. Budući da su nasledili greh, još uvek moraju voditi borbu (Rimljanima 7:21-25). Međutim, ukoliko neko stvarno živi u skladu s Isusovim učenjima, onda više neće robovati grehu. Greh više neće biti poput nekog diktatora koji mu izdaje naređenja koja on mora slepo da izvršava. Njegov život neće biti bez smisla i on neće imati lošu savest. Budući da su mu na temelju vere u Hristovu žrtvu oprošteni prošli gresi, on će imati čistu savest pred Bogom. U čoveku se mogu pojaviti grešne sklonosti koje bi mogle i da se ukorene, ali kad on ne postupa po njima jer su mu u mislima čista Hristova učenja, onda pokazuje da greh više nije njegov gospodar (Rimljanima 6:12-17).
8. (a) Čega nas sve pravo hrišćanstvo oslobađa? (b) Kakav stav treba da imamo prema svetovnim vlastima?
8 Razmisli čega smo sve mi hrišćani oslobođeni. Oslobođeni smo posledica lažnih učenja, okova praznoverja i robovanja grehu. Predivne istine o stanju mrtvih i uskrsenju oslobodile su nas nerazumnog straha od smrti. Saznanje da će Božje pravedno Kraljevstvo uskoro zameniti nesavršene ljudske vladavine oslobađa nas beznađa (Danilo 2:44; Matej 6:10). Međutim, takva sloboda nam ne daje za pravo da pokazujemo nepoštovanje prema državnim vlastima i njihovim zakonima (Titu 3:1, 2; 1. Petrova 2:16, 17).
9. (a) Na koji nam način Jehova s puno ljubavi pomaže da imamo najveću meru slobode koju ljudi danas mogu imati? (b) Kako možemo donositi mudre odluke?
9 Jehova nas ne ostavlja da isprobavanjem raznih mogućnosti utvrdimo koji je način života najbolji. On zna kako smo stvoreni, šta nam donosi istinsko zadovoljstvo i šta je za našu večnu korist. On zna koje razmišljanje i ponašanje može pokvariti naš odnos s Njim i drugima i čak nas možda sprečiti da uđemo u novi svet. Preko Biblije i svoje vidljive organizacije, Jehova nam s puno ljubavi ukazuje na sve te stvari (Marko 13:10; Galatima 5:19-23; 1. Timoteju 1:12, 13). Na nama je da na osnovu slobodne volje koju smo dobili od Boga odlučimo kako ćemo reagovati. Ako primimo k srcu ono što nam Biblija govori, onda ćemo za razliku od Adama donositi mudre odluke. Pokazaćemo da nam je u životu najvažniji dobar odnos s Jehovom.
Želja za jednom drugom vrstom slobode
10. Za kojom vrstom slobode teže neki Jehovini svedoci?
10 Katkad neki mladi Jehovini svedoci — kao i oni koji nisu više tako mladi — mogu da požele jednu drugu vrstu slobode. Svet im se može učiniti kao nešto sjajno i uzbudljivo, i što više o tome razmišljaju, to veća postaje njihova želja da se ponašaju nehrišćanski, što je popularno u svetu. Oni možda ne planiraju da se drogiraju, opijaju niti da počine blud. Ali počinju da se druže s nekima koji nisu pravi hrišćani, i žele da ih oni prihvate. Možda čak počinju da oponašaju njihov govor i ponašanje (3. Jovanova 11).
11. Ko nas ponekad može navesti na loše ponašanje?
11 Ponekad nas neko ko kaže da služi Jehovi može navesti na nehrišćansko ponašanje. To se desilo i nekim ranih hrišćana, a isto se može desiti i u naše vreme. Takve osobe žele da čine ono što misle da će im doneti zadovoljstvo, ali te stvari su u suprotnosti s Božjim zakonima. Oni podstiču druge da se malo ’provedu‘. ’Obećavaju im slobodu, a sami žive kao robovi raspadljivosti‘ (2. Petrova 2:19).
12. Koje su žalosne posledice ponašanja koje se kosi s Božjim zakonima i načelima?
12 Ono što takva nazovisloboda donosi sa sobom uvek je loše, budući da je u pitanju kršenje Božjih zakona. Primera radi, nedopušteni polni odnosi mogu izazvati emocionalni nemir, bolest, smrt, neželjenu trudnoću i možda raspad braka (1. Korinćanima 6:18; 1. Solunjanima 4:3-8). Korišćenje droge može dovesti do razdražljivosti, nerazgovetnog govora, pomućenog vida, vrtoglavice, otežanog disanja, halucinacija i smrti. Takođe vodi i do zavisnosti zbog koje neko postaje kriminalac, jer mora da finansira takvu naviku. Posledice su veoma slične i sa zloupotrebom alkohola (Poslovice 23:29-35). Oni koji se upuste u takvo ponašanje možda misle kako su slobodni, ali onda prekasno otkriju kako su postali robovi greha. A kako je greh samo surov gospodar! Ukoliko o tome razmišljamo sada, možemo izbeći takva iskustva (Galatima 6:7, 8).
Gde nastaju problemi
13. (a) Na koji se način često rasplamsavaju želje koje vode do problema? (b) Čije gledište treba da imamo da bismo razumeli koja su ’društva loša‘? (v) Dok odgovaraš na pitanja iz 13. odlomka, naglasi Jehovino gledište.
13 Razmisli o tome gde često nastaju problemi. Biblija objašnjava: „Svakoga iskušava njegova sopstvena želja tako što ga odvlači i mami. Zatim želja, kad postane plodna, rađa greh; a greh pak, kad se učini, donosi smrt“ (Jakov 1:14, 15). Šta može da rasplamsa neku želju? Ono što dolazi u misli. Često je to posledica druženja s onima koji ne primenjuju biblijska načela. Naravno, svima nam je poznato da treba da izbegavamo „loša društva“ (1. Korinćanima 15:33). Ali koja su društva loša? Kako Jehova gleda na to? Razmišljanje o sledećim pitanjima i osmatranje navedenih stihova treba da nam pomogne da dođemo do ispravnih zaključaka.
Da li činjenica da neki ljudi deluju čestito znači da su oni dobro društvo? (Postanje 34:1, 2, 18, 19).
Da li njihovi razgovori, ili možda šale, pokazuju da nam je mesto pored njih? (Efešanima 5:3, 4).
Kako se Jehova oseća kad smo prisni s ljudima koji ga ne vole? (2. Letopisa 19:1, 2).
Iako možda radimo ili idemo u školu zajedno s osobama koje ne dele naša verovanja, zašto treba da budemo oprezni? (1. Petrova 4:3, 4).
Gledanje televizije i filmova, korišćenje Interneta i čitanje knjiga, časopisa i novina jeste način na koji se družimo s drugima. Kakvog materijala iz takvih izvora treba da se čuvamo? (Poslovice 3:31; Isaija 8:19; Efešanima 4:17-19).
Šta naš izbor društva govori Jehovi o tome kakve smo osobe? (Psalam 26:1, 4, 5; 97:10).
14. Koja veličanstvena sloboda očekuje one koji sada verno primenjuju savete iz Božje Reči?
14 Neposredno pred nama je Božji novi svet. Božje nebesko Kraljevstvo će osloboditi čovečanstvo od uticaja Satane i njegovog celokupnog zlog sistema stvari. Postepeno će poslušni ljudi biti oslobođeni svih posledica greha, što znači da ćemo imati savršen um i telo i onda ćemo moći da uživamo u večnom životu u Raju. Napokon će celokupno stvarstvo uživati u slobodi koja je u potpunoj harmoniji s ’Jehovinim duhom‘ (2. Korinćanima 3:17). Ima li smisla da rizikujemo da sve to izgubimo zato što sada zanemarujemo savete iz Božje Reči? Mudro koristeći hrišćansku slobodu danas, svi jasno pokažimo da je ono što stvarno želimo ’slavna sloboda Božje dece‘ (Rimljanima 8:21).
Pitanja za ponavljanje
• Koju je vrstu slobode imao prvi ljudski par? Kako se to razlikuje od onoga što čovečanstvo danas doživljava?
• Koju slobodu imaju pravi hrišćani? Koja razlika postoji između te slobode i onoga što svet smatra slobodom?
• Zašto je toliko važno da izbegavamo loše društvo? Za razliku od Adama, čije odluke o tome šta je loše prihvatamo?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 46. strani]
Božja Reč upozorava: „Nemojte se zavaravati. Loša društva kvare korisne navike“
