Poglavlje 55

Mnogi učenici prestaju da slede Isusa

ISUS U jednoj sinagogi uči o svojoj ulozi kao pravog hleba s neba. Njegov je govor očigledno prošireni nastavak onoga što je započeo razgovarati s ljudima koji su ga pronašli po njegovom povratku s istočne strane Galilejskog mora, gde su jeli čudesno proizvedene hlebove i ribu.

Isus nastavlja i kaže: „Hleb koji ću ja dati telo je moje za život sveta.“ Samo dve godine pre toga, u proleće 30. n. e., Isus je rekao Nikodimu da je Bog toliko ljubio svet da je dao svog Sina kao Spasitelja. Tako Isus sada pokazuje da svako iz sveta čovečanstva koji simbolično jede njegovo telo tako da pokazuje veru u njegovu žrtvu koju će uskoro prineti, može dobiti večni život.

Ljudi se, međutim, spotiču na Isusove reči: „Kako nam ovaj čovek može dati svoje telo za jelo?“ pitaju se oni. Isus želi da njegovi slušaoci razumeju da će jedenje njegovog tela biti izvršeno na simboličan način. Da bi to naglasio on kaže nešto što je još uvek sablažnjivo ako se shvati doslovno.

„Ako ne jedete telo Sina čovečijega i ne pijete njegovu krv“, izjavljuje Isus, „nemate života u sebi. Onaj ko jede moje telo i pije moju krv ima večni život, i ja ću ga uskrsnuti u poslednji dan; jer telo je moje prava hrana i krv je moja pravo piće. Ko se hrani mojim telom i pije moju krv ostaje u zajednici sa mnom i ja u zajednici s njim.“

Zaista, Isusovo naučavanje bi zvučalo jako uvredljivo da je ovde ukazivao na kanibalizam. Ali, Isus naravno ne zastupa doslovno jedenje mesa i pijenje krvi. On jednostavno naglašava da svi koji primaju večni život moraju pokazivati veru u žrtvu koju će on prineti kad ponudi svoje savršeno ljudsko telo i prolije svoju životnu krv. Međutim, čak mnogi njegovi učenici ne pokušavaju razumeti njegovo naučavanje, pa prigovaraju: „Ovaj je govor sablažnjiv, ko ga može slušati?“

Isus zna da mnogi njegovi učenici mrmljaju, pa kaže: „Zar vas ovo sablažnjava? A šta ako vidite Sina čovečijeg kako uzlazi tamo gde je pre bio?... Reči koje sam vam govorio duh su i život su. Ali, ima nekih među vama koji ne veruju.“

Isus nastavlja: „Zato sam vam rekao: Niko ne može doći k meni ukoliko mu nije dano od Oca.“ Nato mnogi njegovi učenici odlaze i više ga ne slede. Zato se Isus okreće dvanaestorici svojih apostola i pita: „Ne želite valjda i vi otići?“

Petar odgovara: „Gospode, kome ćemo otići? Ti imaš reči večnog života; i mi smo poverovali i spoznali da si ti Božji Svetac.“ Kakav divan izraz lojalnosti, premda Petar i drugi apostoli možda nisu u potpunosti razumeli Isusovo naučavanje u ovoj stvari!

Iako zadovoljan Petrovim odgovorom, Isus primećuje: „Nisam li ja vas dvanaestoricu izabrao? Ipak je jedan od vas klevetnik.“ On govori o Judi Iskariotskom. Verovatno u tom trenutku Isus kod Jude zapaža „početak“, ili začetak pogrešnog pravca.

Isus je upravo razočarao ljude time što se odupro njihovom pokušaju da ga učine kraljem, pa oni možda ovako misle: ’Kako ovaj može biti Mesija ako ne želi prihvatiti Mesijin zakonit položaj?‘ I to će biti sveže pitanje u mislima ljudi. Jovan 6:51-71; 3:16.

▪ Za koga Isus daje svoje telo, i kako oni ’jedu njegovo telo‘?

▪ Koje daljnje Isusove reči sablažnjavaju ljude, ali šta on naglašava?

▪ Kakav je Petrov odgovor onda kad mnogi prestaju slediti Isusa?