POČETKOM 1916, Veliki rat, kasnije poznatiji kao Prvi svetski rat, besneo je već više od godinu dana. Mnogi životi su bili izgubljeni na obe zaraćene strane.

U Stražarskoj kuli od 1. januara 1916. je stajalo: „Veliki rat u Evropi je naveo neke da razmišljaju o religiji i budućnosti.“ Dalje je pisalo: „Gorljivo se prihvatimo svog zadatka, učinimo sve što možemo! Neka nam srce ne bude ispunjeno strahom već žarom za Boga i prenošenje njegove poruke ljudima.“

Godišnji citat za 1916. bio je uzet iz Rimljanima 4:20 (King James Version) i podsticao je braću da ostanu „snažni u veri“. Mnogi Istraživači Biblije su živeli u skladu s tim i Jehova ih je bogato blagoslovio.

Putujući predstavnici naše organizacije, koji su se zvali pilgrimi, išli su od grada do grada kako bi hrabrili braću i pružali im smernice. U 1916. godini,  najmanje 69 putujućih nadglednika je prevalilo više od 800 000 kilometara.

Jedan od njih, Volter Torn, u svom govoru na kongresu u Norfoku, u Virdžiniji, uporedio je borbu hrišćana s Velikim ratom. Rekao je: „Procenjuje se da u ratu trenutno učestvuje od 20 do 30 miliona vojnika [...] Postoji još jedna vojska, za koju ovaj svet ne zna. Nju čine Gospodovi vojnici i oni se poput Gedeonovih ratnika bore, ali ne doslovnim oružjem. Oni se bore za istinu i pravednost. Bore se u dobroj borbi vere.“

U drugoj polovini 1916, u Francuskoj je u Bici na Somi poginulo i ranjeno više od milion muškaraca. Uprkos teškim ratnim uslovima, braća su neumorno podupirala skupštine u drugim delovima Francuske. U Stražarskoj kuli od 15. januara izašlo je pismo Žozefa Lefevra, Istraživača Biblije koji je zbog nemačke  okupacije 1914. morao da pobegne iz svog rodnog grada Denena, u Francuskoj. Otišao je na jug, u Pariz, i tamo se priključio jedinoj skupštini u gradu. Uprkos slabom zdravlju, ubrzo je vodio sve sastanke.

Kasnije se Žozefu pridružio Teofil Lekim, koji je poput njega pobegao iz Denena. Brat Lekim je prvo otišao u Ošel, takođe u Francuskoj, gde je počeo da prevodi članke iz Stražarske kule i šalje ih braći u još uvek slobodna područja Francuske. Međutim, morao je da napusti to mesto jer je postao sumnjiv vlastima. Brat Lefevr doživeo je dolazak brata Lekima u Pariz kao odgovor na svoje molitve.

Njihov trud je bio nagrađen. Brat Lefevr je izvestio: „Sada imamo skupštinu od oko četrdeset petoro [...] Mnogi su izvršili predanje Bogu i sada uveliko duhovno napreduju. Skoro svi dolaze na sedmični sastanak na kom pričamo iskustva iz službe.“

Budući da rat nije jenjavao, mnoga naša braća su se suočila s pitanjem neutralnosti. U Velikoj Britaniji je donet zakon kojim je uvedena vojna obaveza za sve muškarce između 18 i 40 godina. Međutim, mnogi Istraživači Biblije ostali su postojani i nisu se umešali u rat.

Primera radi, Stražarska kula od 15. aprila 1916, objavila je pismo brata Vordena iz Škotske. U njemu je stajalo: „Jedan od mojih sinova je upravo napunio 19 godina. Za sada daje dobro svedočanstvo za Gospoda tako što odbija da pristupi vojsci, i ako dođe do toga da treba da bude streljan, verujem da će uz Božju pomoć uspeti da ostane čvrst i odan načelima istine i pravednosti.“

 Džejms Frederik Skot, mladi kolporter (pionir) iz Edinburga, u Škotskoj, pozvan je na sud jer se nije odazvao na poziv za vojsku. Međutim, nakon što je saslušao sve dokaze, sud je zaključio da brat Skot spada u „izuzetke kada je u pitanju doneseni zakon“ i oslobodio ga krivice.

Pa ipak, mnogi su drugačije prošli. Do septembra, od 264 braće koja su podnela molbu za oslobađanje od vojne obaveze, 23 su dobila službu koja ne obuhvata učešće u borbi. Ostali, od kojih su neki „teško kažnjavani“, morali su da obavljaju „društveno koristan rad kao što su gradnja puteva, rad u kamenolomu i slično“, stajalo je u Stražarskoj kuli od 15. oktobra 1916. Samo petorica braće su bila izuzeta od vojne službe.

Šesnaestog oktobra 1916, Čarls Rasel, koji je u to vreme predvodio Istraživače Biblije, krenuo je na propovedničko putovanje širom zapadnog dela Sjedinjenih Država. Bio je to put s kog se nije vratio. Ranog popodneva, u utorak, 31. oktobra, brat Rasel je umro u 64. godini, u vozu za Pampu, u Teksasu.

Mnogoj braći je bilo nezamislivo da neko drugi dođe na mesto brata Rasela. U njegovom testamentu, objavljenom u Stražarskoj kuli od 1. decembra 1916, obznanio je svoje želje u vezi sa delom u kom je toliko dugo predvodio. Pa ipak, i dalje je stajalo pitanje: Ko će preuzeti njegove dužnosti?

To je trebalo da se reši početkom 1917, na godišnjem sastanku korporacije Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania. Prisutni su glasali a rezultat je bio jednoglasan. Ali u mesecima koji su usledili pokazalo se da je to jedinstvo u mišljenju bilo kratkog veka. Braću su čekale žestoke kušnje.