Poglavlje 3

Lažni prijatelj Biblije

U ovom poglavlju biće govora o glavnom razlogu zbog koga mnogi ljudi u nehrišćanskim zemljama odbijaju da prihvate Bibliju kao Reč Božju. Kao što proizilazi iz istorije, tzv. hrišćanstvo tvrdi da veruje u Bibliju i da je očuvalo Bibliju. Ali, religiozne organizacije hrišćanstva dovode se u vezu s nekim od najstravičnijih okrutnosti u istoriji, počev od krstaških ratova i pogroma srednjeg veka sve do holokausta našeg vremena. Ali, da li je ponašanje tzv. hrišćanstva valjan razlog za odbacivanje Biblije? Ustvari, tzv. hrišćanstvo se pokazalo kao lažni prijatelj Biblije. S njegovim nastupanjem u četvrtom veku n. e. bitka za preživljavanje Biblije ni u kom slučaju nije još bila završena.

1, 2. (Uključujući uvod.) (a) Zašto mnogi odbijaju da prihvate Bibliju kao Reč Božju? (b) Koje se vredno delo vršilo tokom prvog i drugog veka, ali koji je opasan razvoj događaja bio u toku?

KRAJEM prvog veka bilo je završeno pisanje svih biblijskih knjiga. Otada su hrišćani neumorno sastavljali i širili prepise kompletne Biblije. Istovremeno su se trudili da je prevedu na tada uobičajene jezike. Međutim, dok je hrišćanska skupština bila zaposlena tim  divljenja vrednim delom, počeo je da se nazire razvoj događaja koji će se pokazati kao velika opasnost za preživljavanje Biblije.

² U samoj Bibliji bio je prorečen ovaj razvoj događaja. Isus je jednom ispričao poređenje o čoveku koji je svoje polje zasejao dobrim pšeničnim semenom. Ali, dok je spavao, neprijatelj je posejao seme iz kog je trebalo da izraste korov. Obe vrste semena su nikle, i korov je za jedno vreme prekrio pšenicu. Ovim poređenjem Isus je pokazao da će kao plod njegovog rada proizaći pravi hrišćani, ali da će se posle njegove smrti u skupštinu uvući lažni hrišćani. Konačno će biti teško razlikovati prave od lažnih (Matej 13:24-30, 36-43).

3. Kako će, prema rečima apostola Petra, s korovom uporedivi „hrišćani“ uticati na verovanje Bibliji?

³ Apostol Petar je upozoravajuće i bez zaobilaženja govorio o tome da će korovu slični „hrišćani“ imati uticaj na stav ljudi prema hrišćanstvu i Bibliji. Upozorio je: „I među vama [će] biti lažnih učitelja. Upravo oni će neprimetno uneti razorne sekte i, odričući se čak gospodara koji ih je otkupio, navući na sebe brzu propast. Osim toga, mnogi će poći za njihovom razuzdanošću i zbog njih će se pogrdno govoriti o putu istine“ (2. Petrova 2:1, 2, NW).

4. Kako su se već u prvom veku ispunile proročanske reči Isusa i Petra?

 ⁴ Proročanske reči Isusa i Petra ispunile su se već u prvom veku. Častoljubivi ljudi uvukli su se u hrišćansku skupštinu i sejali nejedinstvo (2. Timoteju 2:16-18; 2. Petrova 2:21, 22; 3. Jovanova 9, 10). U sledeća dva veka čista biblijska istina bila je iskvarena gledištima grčkih filozofa i mnogi su konačno učinili grešku da prihvate paganske nauke kao biblijsku istinu.

5. Do kakvog je preokreta doveo Konstantin početkom četvrtog veka?

⁵ U četvrtom veku rimski car Konstantin prihvatio je „hrišćanstvo“ kao službenu religiju Rimskog Carstva. Ali, „hrišćanstvo“ kakvo je on poznavao bilo je nešto sasvim drugo od religije koju je propovedao Isus. U međuvremenu je uspevao „korov“, baš kao što je prorekao Isus. Uprkos tome, možemo biti sigurni da je uvek bilo nekih koji su zastupali pravo hrišćanstvo, trudeći se da postupaju po Bibliji kao nadahnutoj Reči Božjoj (Matej 28:19, 20).

Protivljenje prevođenju Biblije

6. Kada je nastalo tzv. hrišćanstvo, i po čemu se između ostalog razlikovala njihova religija od hrišćanstva Biblije?

⁶ Hrišćanstvo kakvo danas poznajemo nastalo je u vreme Konstantina. Od tada iskvareno hrišćanstvo, koje je već pustilo korene, nije više sačinjavalo čisto religioznu organizaciju, već je bilo deo države, a njegove vođe igrale su važnu ulogu u politici. Konačno je otpala crkva upotrebila svoju političku moć na način potpuno suprotan biblijskom hrišćanstvu, izazvavši  za Bibliju krajnje opasnu situaciju. Kako?

7, 8. Kada se papa izjasnio protiv prevođenja Biblije, i zbog čega?

⁷ Izumiranjem latinskog kao narodnog jezika pojavila se potreba za novim biblijskim prevodima. Ali, s tim Katolička crkva nije bila saglasna. Vratislav, koji je kasnije postao češki kralj, zamolio je 1079. papu Grgura VII za dozvolu prevođenja Biblije na jezik njegovih podanika. Ali, papin odgovor bio je negativan. Objasnio je: „Onome ko često o tome razmišlja, jasno je da se Bogu, Svemogućem, nije bez razloga svidelo da Sveto pismo ponegde ostane tajna — da ne bi, ako bi svim ljudima bilo lako dostupno, bilo potcenjeno ili čak postalo predmet prezira, ili da ga prosečno obrazovani ne bi pogrešno razumeli, unapređujući zabludu.“⁠¹

⁸ Papi je bilo do toga da Biblija ostane na sada mrtvom latinskom jeziku. Njen sadržaj je trebalo da ostane „tajna“ i nije trebalo da se prevodi na jezike običnog naroda. * Vulgata, latinski prevod koji je načinio Jeronim u 5. veku da bi učinio da Biblija bude svima dostupna, postao je sada predmet skrivanja.

9, 10. (a) U čemu se ogledao daljnji otpor Rimokatoličke crkve prevođenju Biblije? (b) Koju nameru je sledila crkva svojim otporom Bibliji?

⁹ Tokom srednjeg veka crkva je postajala sve okorelija u svom odbojnom stavu prema Biblijama na narodnom jeziku. Godine 1199. papa Inoćentije  III napisao je nadbiskupu od Meca toliko strogo pismo, da je ovaj dao da se zapale sve nemačke Biblije do kojih je mogao doći.⁠³ Godine 1229. sinod u Tuluzu (Francuska) odlučio je da „laici“ ne smeju da poseduju nikakve biblijske knjige na narodnom jeziku.⁠⁴ Godine 1233. provincijalni sinod u Taragoni (Španija) naredio je da se sve knjige „Starog ili Novog zaveta“ moraju dati na spaljivanje.⁠⁵ Godine 1407. sveštenički sinod u Oksfordu sazvan od nadbiskupa Thomasa Arundela izričito je zabranio prevođenje Biblije na engleski ili na bilo koji drugi savremeni jezik.⁠⁶ Godine 1431, takođe u Engleskoj, biskup Staford od Velsa zabranio je kako prevođenje Biblije na engleski, tako i posedovanje takvih prevoda.⁠⁷

¹⁰ Cilj ovih crkvenih dostojanstvenika nije bilo uništavanje Biblije, već su pokušali da je fosilizuju, tj. ostave na jeziku koji je mogla da čita samo nekolicina. Nadali su se da će na taj način da suzbiju ono što su označavali kao jeres, ali što je ustvari značilo napad na njihov autoritet. Da su imali uspeha, Biblija bi postala samo predmet intelektualne radoznalosti,  imajući mali ili nikakav uticaj na život običnog naroda.

Branioci Biblije

11. Do čega je dovelo krijumčarenje španskih Biblija u Španiju od strane Huliana Hernandeza?

¹¹ Srećom, mnogi iskreni ljudi odbijali su da se pridržavaju ovih edikata. Ali, takvo odbijanje bilo je krajnje opasno. Neki su zbog „zločina“, posedovanja Biblije, morali strahovito da pate. Kao primer neka posluži slučaj Španca Huliana Hernandeza. Prema delu History of Christian Martyrdom od Džona Foksa, Hulian (ili Huliano) „preduzeo je prenošenje ovećeg broja Biblija, sakrivenih u bačvama i spremljenih kao rajnsko vino, iz Nemačke u svoju zemlju“. Bio je izdan i uhvaćen od rimokatoličke Inkvizicije. Oni kojima su Biblije bile namenjene „bili su bez izuzetka mučeni, a većina njih bila je osuđena na razne kazne. Huliano je bio spaljen, dvadesetoro drugih bilo je pečeno na ražnju, neki su osuđeni na doživotnu robiju, neki javno bičevani, mnogi poslani na galije“.⁠⁸

12. Kako znamo da crkveni dostojanstvenici srednjeg veka nisu zastupali biblijsko hrišćanstvo?

¹² Kakva strašna zloupotreba moći! Ne može postojati ni najmanja sumnja da odgovorni religiozni dostojanstvenici nisu zastupali biblijsko hrišćanstvo! Sama Biblija otkriva kome pripadaju, kada kaže: „Po tome se poznaju deca Božja i deca Đavolja: Ko god ne vrši pravednost ne potiče od Boga, a tako ni onaj ko ne ljubi brata svoga. Jer ovo je poruka koju ste čuli od početka: da treba da ljubimo jedan drugoga. Ne kao Kain, koji je poticao od zloga, i ubio brata svoga“ (1. Jovanova 3:10-12, NW).

13, 14. (a) Koja začuđujuća činjenica u vezi Biblije tokom srednjeg veka pokazuje njeno božansko poreklo? (b) Koja je promena u vezi s Biblijom nastupila u Evropi?

 ¹³ Kako je začuđujuće što su ljudi i žene spremno preuzimali rizik tako stravičnog tretmana samo da bi posedovali Bibliju! A ovi slučajevi ponavljali su se nebrojeno puta sve do našeg vremena. Duboka odanost Bogu koju je Biblija ulila ljudima, spremnost da strpljivo pate i bez prigovora na stravičan način umru ne uzvraćajući svojim mučiteljima, siguran je dokaz toga da ona jeste Reč Božja (1. Petrova 2:21).

¹⁴ Nakon pobune protestantizma protiv rimokatoličke vlasti u 16. veku, bila je sama Rimokatolička crkva primorana da izda biblijske prevode na svakodnevnim evropskim jezicima. Ali, čak i tada se Biblija više dovodila u vezu s protestantizmom nego s katoličanstvom. Katolički sveštenik Edward J. Ciuba pisao je: „Treba pošteno priznati da se jedna od tragičnijih posledica protestantske reformacije sastojala u zapostavljanju Biblije među katoličkim vernicima. Istina, Biblija nikada nije potpuno pala u zaborav, ali za većinu katolika bila je zatvorena knjiga.“⁠⁹

Viša kritika

15, 16. Zašto protestantizam nije bez krivice što se tiče protivljenja Bibliji?

¹⁵ Međutim, protestantske crkve nisu bez krivice što se tiče protivljenja Bibliji. Tokom vremena izvesni protestantski naučnici inscenirali su drugačiju vrstu napada na ovu knjigu — intelektualni napad. U 18. i 19. veku razvili su metodu proučavanja Biblije poznatu kao viši kriticizam. Njeni pobornici su naučavali da se  najveći deo Biblije sastoji od legendi i mitova. Neki su čak tvrdili da Isus nikada nije postojao. Po shvatanju ovih protestantskih naučnika, Biblija ne treba da se označi kao Reč Božja, nego čovečija, a uz to još i jako zbrkana.

¹⁶ Ekstremnije od ovih ideja se, istina, više ne zastupaju, ali u semeništima se još uvek naučava viši kriticizam, i nije ništa neobično čuti nekog protestantskog sveštenika kako pred čitavom javnošću ne priznaje velike delove Biblije. Kao što su izvestile jedne australijske novine, jedan anglikanski sveštenik je, na primer, tvrdio da je mnogo toga u Bibliji „jednostavno pogrešno. Istorijski nešto nije tačno. Neki detalji su očigledno bili pobrkani.“ Ovo shvatanje treba pripisati višem kriticizmu.

’Pogrdno govorenje‘

17, 18. Kako je ponašanje tzv. hrišćanstva nanelo sramotu Bibliji?

¹⁷ Ipak, najveća prepreka, kad se radi o tome da se prihvati Biblija kao Reč Božja, izgleda da je ponašanje tzv. hrišćanstva. Ono tvrdi da postupa po Bibliji. Međutim, svojim ponašanjem nanelo je veliku sramotu Bibliji kao i hrišćanskom imenu. Kao što je apostol Petar prorekao, o putu istine će se „pogrdno govoriti“ (2. Petrova 2:2, NW).

¹⁸ Na primer, dok je crkva zabranjivala prevođenje Biblije, papa je podupirao masovne militarističke napore protiv muslimana na Bliskom istoku. Ovi poduhvati su se, doduše, označavali „svetim“ krstaškim ratovima, ali s njima u vezi  nije bilo ništa sveto. Prvi — takozvani „narodni krstaški rat“ — dao je ton onome što je trebalo da sledi. Pre napuštanja Evrope, razularena vojska nahuškana od sveštenika, napala je Jevreje u Nemačkoj i od jednog grada do drugog vršila pokolj među njima. Zbog čega? Istoričar Hans Eberhard Majer piše: „Argument da Jevreji kao Hristovi neprijatelji zaslužuju kaznu bio je slab izgovor, koji je samo nedovoljno prikrio stvarni motiv: pohlepu.“⁠¹⁰

19-21. Kako se Tridesetogodišnjim ratom, evropskim misionarskim težnjama i kolonijalizmom gomilala sramota na Bibliju?

¹⁹ Protestantskom pobunom u 16. veku katoličanstvu u mnogim evropskim zemljama oduzeta je vlast. Posledica toga bio je tridesetogodišnji rat (1618-1648), „jedan od najstrašnijih ratova evropske istorije“, kako ga naziva jedno istorijsko delo. Šta je bio stvarni uzrok ovog rata?  „Katolici su mrzili protestante, a protestanti katolike.“⁠¹¹

²⁰ U to vreme hrišćanstvo se počelo širiti van Evrope, tako što je nosilo „hrišćansku“ kulturu u druge delove sveta. Ova militarizmom poduprta ekspanzija bila je u znaku okrutnosti i pohlepe. Španski konkvistadori su u najkraćem vremenu uništili urođeničke kulture na američkom kontinentu. U jednoj istorijskoj knjizi je s tim u vezi zabeleženo: „Obično su španski moćnici uništavali urođeničku kulturu, a da nisu uvodili evropsku. Ono što ih je u prvom redu vuklo u Novi Svet bila je pohlepna žudnja za zlatom.“⁠¹²

²¹ Protestantski misionari iz Evrope takođe su se uputili na druge kontinente. Njihovo delovanje je između ostalog znatno doprinelo unapređivanju kolonijalizma. Ono što se danas u širokim krugovima misli o protestantskom misionarenju pokazuje sledeća tvrdnja: „U mnogim slučajevima misija je služila kao opravdanje i paravan za gospodarenje narodom. Uzajamna veza između misije, tehnologije i imperijalizma dobro je poznata.“⁠¹³

22. Kako je tzv. hrišćanstvo u 20. veku nanelo sramotu hrišćanskom imenu?

²² Još uvek između crkvi tzv. hrišćanstva i države postoje bliske veze. U oba svetska rata  učestvovale su u prvom redu „hrišćanske“ nacije. Sveštenici na obe strane podsticali su mlade ljude da se bore i ubijaju neprijatelja — koji je često puta pripadao istoj religiji kao i oni. Odgovarajuće se u jednom delu kaže: „Sigurno [crkvama] ne služi na čast da je današnji ratni sistem dozreo i izvršio najveća razaranja u državama predanim stvari hrišćanstva.“⁠¹⁴

Reč Božja opstaje

23. Kako istorija tzv. hrišćanstva pokazuje da je Biblija Reč Božja?

²³ Pri ovom osvrtu na dugačku, žalosnu istoriju hrišćanstva, vredi izdvojiti dve stvari. Prvo: takvi događaji predstavljaju ispunjenje biblijskog  proročanstva. Bilo je prorečeno da će mnogi tobožnji hrišćani naneti sramotu Bibliji i hrišćanstvu, a činjenica da se to dogodilo potvrđuje istinitost Biblije. Ipak, ne smemo izgubiti iz vida činjenicu da ponašanje tzv. hrišćanstva nema nikakve veze s hrišćanstvom Biblije.

24. Po čemu se prepoznaju pravi hrišćani, što istovremeno jasno osuđuje tzv. hrišćanstvo kao nehrišćansko?

²⁴ Sam Isus je objasnio po čemu mogu da se prepoznaju pravi hrišćani kad je rekao: „Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubav među sobom“ (Jovan 13:35, Daničić-Karadžić). Dalje, Isus je rekao: „Oni nisu deo sveta, kao što ni ja nisam deo sveta“ (Jovan 17:16, NW). U obe tačke tzv. hrišćanstvo pokazuje da ne zastupa hrišćanstvo Biblije. Ono, istina, tvrdi da je prijatelj Biblije, ali pokazalo se kao lažni prijatelj.

25. Zašto je Biblija do danas preživela sve napade?

²⁵ Drugo: Ako pomislimo koliko je tzv. hrišćanstvo kao celina delovalo protiv interesa Biblije, onda je zaista vredno pažnje to što je ta knjiga do danas preživela i što još uvek vrši dobar uticaj na živote mnogih ljudi. Biblija je preživela žestoko protivljenje na koje su nailazili njeni prevodioci, napade modernističkih naučnika i nehrišćansko ponašanje svog lažnog prijatelja, tzv. hrišćanstva. Zašto? Zato što Biblija ne može da se uporedi ni sa kojim drugim delom. Biblija je neprolazna. Ona je Reč Božja, i ona sama kaže: „Osuši se trava, i otpada cvet, ali reč Boga našega doveka ostaje“ (Isaija 40:8).

[Fusnota]

[Pitanja za razmatranje]

[Istaknuti tekst na 34. strani]

Velike protestantske crkve učestvovale su u značajnom intelektualnom napadu na Bibliju

[Slika na 26. strani]

Istorija tzv. hrišćanstva ustvari je započela kad je Konstantin legalizovao „hrišćanstvo“ svojih dana

[Slike na 29. strani]

Pape Grgur VII i Inoćentije III predvodili su u borbi Katoličke crkve da spreči prevođenje Biblije na narodni jezik

[Slika na 33. strani]

Šokantno ponašanje tzv. hrišćanstva izazvalo je u mnogima sumnju da je Biblija zaista Reč Božja

[Slika na 35. strani]

U prvom svetskom ratu, ovi ruski vojnici kleče pred jednom ikonom pre nego što krenu da ubijaju svoju „hrišćansku“ braću u veri