„VERUJEMO da 1914. pruža više mogućnosti za služenje Istini nego sve prethodne godine otkako je Žetva počela“, pisalo je u Stražarskoj kuli od 1. januara 1914. Godina koju su Istraživači Biblije decenijama iščekivali konačno je nastupila, a oni su je dočekali bogato zaposleni službom propovedanja. Zahvaljujući tome, milioni ljudi su saznali za biblijska obećanja. Međutim, svet oko njih išao je u potpuno drugačijem pravcu.

Početkom 1914, izbio je jedan od najtragičnijih štrajkova u istoriji Sjedinjenih Država. Među žrtvama sukoba je bilo i žena i dece. Kad su rudari u jednoj oblasti stupili u štrajk, rudarska kompanija ih je izbacila iz kuća koje su bile u njenom vlasništvu. Zato su bili prinuđeni da s porodicama žive u šatorima. Dvadesetog aprila, nedaleko od grada Ladlou u Koloradu, naoružani ljudi koje je unajmila kompanija otvorili su vatru na jedno od šatorskih naselja. Tokom noći su podmetnuli požar u kom je naselje izgorelo. Ogorčeni rudari su krenuli u odmazdu i ubili mnoge od tih plaćenika. Na kraju je vojska morala da interveniše da bi zavela red.

U Evropi je situacija bila još gora. Dana 28. juna, 19-godišnji Gavrilo Princip ispalio je hitac koji je usmrtio austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda. Bila je to varnica koja je pokrenula Prvi svetski rat. Veliki rat, kako je tada bio poznat, zahvatio je do kraja 1914. celu Evropu.

Dok su nemiri potresali svet, Istraživači Biblije su podsticali jedni druge da što više učestvuju u propovedanju. Primera radi, njihov prvi kongres u Južnoafričkoj Republici počeo je 10. aprila. Najveći broj prisutnih je bio 34. „I doslovno smo bili veoma ’malo stado‘“, napisao je kasnije Vilijam Džonston. „Krstila se skoro polovina [onih koji su prisustvovali] kongresu. Osam sestara i osmorica braće potvrdili su time svoje predanje Bogu, u skladu sa zapovešću koju je Gospod ostavio.“ Poslednjeg dana kongresa, prisutni su razgovarali o tome kako da još delotvornije propovedaju. Danas u toj zemlji ima više od 90 000 objavitelja, što svedoči o uspehu tog ’malog stada‘.

Istog dana kad je ubijen nadvojvoda Ferdinand, Istraživači Biblije su se okupili na kongresu u Klintonu, u  Ajovi. Na tom skupu je 30. juna Aleksander Makmilan rekao: „Ako želimo da dobijemo nagradu, važno je da svim srcem vršimo Božju volju, da budemo u službi kad god je to moguće, prenoseći celom svetu poruku o žetvi.“

„Foto-drama stvaranja“, program koji se sastojao od filmova i obojenih staklenih dijapozitiva, sinhronizovanih sa snimljenim biblijskim govorima i muzikom, premijerno je prikazan 11. januara 1914. u Njujorku. Toj prvoj projekciji prisustvovalo je pet hiljada ljudi, dok za mnoge druge zainteresovane nije bilo mesta.

Rad na „Foto-drami stvaranja“ trajao je dve godine. Pa ipak, „jedva da je bila spremna za prvo prikazivanje u januaru“, pisalo je u Stražarskoj kuli. Zato su je braća tokom prve polovine 1914. malo doradila. Primera radi, dodat je kratak uvodni film na kom Čarls Rasel najavljuje dramu, pa je publici bilo jasno da su je napravili Istraživači Biblije.

U jeku prikazivanja, „Foto-drama“ se istovremeno davala u čak 80 gradova. U julu su projekcije održane i u Velikoj Britaniji, pred prepunim salama u Glazgovu i Londonu. U septembru je stigla do Danske, Nemačke, Finske, Švajcarske i Švedske. Do oktobra, prikazivana je i u Australiji i na Novom Zelandu. Sve u svemu, tokom te prve godine, „Foto-dramu“ je videlo više od devet miliona ljudi.

Oprema za „Foto-dramu“ sastojala se od nekoliko stotina staklenih dijapozitiva, mnogobrojnih rolni filma i desetina gramofonskih ploča. Izrada je mnogo koštala, a za svaku projekciju je bila neophodna uhodana ekipa braće i sestara. Zbog toga je kompletna drama prvenstveno prikazivana u velikim gradovima. Da bi i ljudi na seoskim područjima imali priliku da je vide, braća su napravila  tri skraćene verzije „Foto-drame“. Jedna od njih, „Eureka ipsilon“, sastojala se od dijapozitiva u boji, koji su bili propraćeni snimljenim biblijskim govorima i muzikom. Druge verzije, „Eureka iks“ i mnogo kraća „Porodična drama Eureka“, bile su samo audio-snimci, bez dijapozitiva i filma. Do kraja godine, za manje od četiri meseca otkako je predstavljena javnosti, u Sjedinjenim Državama je više od 70 000 ljudi gledalo odnosno slušalo neku od verzija drame „Eureka“.

Iako je rad na prikazivanju „Foto-drame“ bio nešto novo i zanimljivo, Istraživači Biblije su razumeli da prioritet treba dati drugim vidovima službe propovedanja. U pismu koje je Čarls Tejz Rasel uputio svim kolporterima (sada pioniri), stajalo je: „Nijedna grana  službe ne donosi toliko ploda u ovo doba Žetve. Zato ne preporučujemo kolporterima da se uključe u prikazivanje Foto-drame [...] U toj službi mogu da učestvuju druga braća i sestre, podjednako odani Gospodu.“

U januaru 1914. bilo je 850 kolportera. Ti revni propovednici su tokom godine uručili više od 700 000 primeraka Studija Pisma. U Stražarskoj kuli se o kolporterima govorilo s toplinom i cenjenjem, a čitaoci su podsticani da ih „hrabre lepim rečima, jer njihov put nije uvek posut ružama“.

Istraživači Biblije delili su traktate na više jezika. Oni su tokom 1914. uručili preko 47 miliona Mesečnika Istraživača Biblije i drugih traktata.

Svojom službom privukli su pažnju javnosti. Propovedali su svuda, a na njihovim sastancima nisu se skupljali prilozi. Jedan sveštenik se žalio: „Još malo, pa će ljudi misliti da je greh skupljati priloge, i šta će onda biti s nama? Pastor Rasel nas dovodi na loš glas.“

Istraživači Biblije su verovali da će se „vremena neznabožaca“, koja se spominju u Luki 21:24, završiti oko 1. oktobra 1914. Kako se taj mesec bližio, iščekivanje je raslo. Neki Istraživači Biblije su čak odbrojavali dane, precrtavajući ih na posebnim karticama. Mnogi su mislili da će tog datuma otići „iza zavese“, to jest na nebo.

Ujutro 2. oktobra 1914, brat Rasel je ušao u betelsku trpezariju i objavio: „Završila su se vremena neznabožaca. Okončano je vladanje njihovih kraljeva.“ Neki od prisutnih su prepoznali te reči, koje su se temeljile na pesmi 171 iz pesmarice Hvalospevi milenijumskog svitanja. Od 1879. Istraživači Biblije su pevali: „Vremena neznabožaca se svome kraju bliže“, ali to više nije bilo tačno pošto su se „vremena neznabožaca“ završila  (Luka 21:24). S vremenom su tekstovi naših pesama izmenjeni u skladu sa ovom važnom promenom.

Krajem te godine, Mesijansko Kraljevstvo je već bilo čvrsto utemeljeno na nebesima. Neki Istraživači Biblije su mislili da je njihova služba završena. Nisu ni pretpostavljali da predstoji period u kom će prolaziti kroz kušnje i ispite vere. Godišnji citat za 1915. godinu je glasio: „Možete li da pijete čašu koju ja treba da pijem?“ i temeljio se na Mateju 20:22. „Čaša“ o kojoj je Isus govorio predstavljala je kušnje s kojima se on suočavao sve do smrti. I Istraživači Biblije će doživljavati kušnje, od kojih će neke prouzrokovati njihovi dotadašnji suvernici, a druge ljudi iz sveta. Biće to prilika da dokažu svoju odanost Jehovi.