Rođena sam na severu Španije, u gradu po imenu Bilbao. Bila sam drugo od četvoro dece u katoličkoj porodici koja je pripadala srednjem staležu. Pošto smo bili veoma pobožni, svakodnevno sam išla na misu. Sa 23 godine sam postala učiteljica, što je zanimanje koje sam veoma volela i kojim sam se bavila 40 godina. Među predmetima koje sam držala bila je katolička veronauka, a u večernjim satima sam predavala katehizam devojčicama koje su se spremale za prvu pričest.

Nakon 12 godina srećnog braka, ostala sam udovica sa četiri devojčice. Imala sam samo 33 godine! Pokušala sam da nađem utehu u katoličkoj religiji, ali stalno su me mučila pitanja poput: ’Zašto ljudi i dalje umiru kada nas je Hrist otkupio? Zašto se molimo da dođe Božje Kraljevstvo ako dobri ljudi idu na nebo?‘ Najviše me je zbunjivalo pitanje: ’Ako nas Bog posle smrti šalje u raj, čistilište ili pakao, zašto bismo se vraćali odatle da nam ponovo sudi u sudnjem danu?‘

Ta pitanja sam postavljala nekim sveštenicima. Jedan od njih mi je rekao: „Ne znam. Pitaj biskupa. Zašto je to uopšte važno? Ti veruješ u Boga. Zar to nije dovoljno?“ Ali ja sam i dalje tragala za odgovorima. Kasnije sam išla na neka predavanja jezuita, pentekostalaca i gnostika. Međutim, niko mi nije pružio logične odgovore.

Kada sam imala preko 60 godina, jedna sedmogodišnja učenica me je pozvala na sastanak Jehovinih svedoka. Svidelo mi se ono što sam tamo videla i čula, ali zbog previše obaveza nisam ostala u kontaktu sa Svedocima. Dve godine kasnije, jedan par Svedoka, Huan i Maite, pokucali su na moja vrata. Naredna tri meseca smo vodili duboke biblijske razgovore, nakon čega sam počela da proučavam Bibliju s njima.

Jedva sam čekala svaki novi susret! Da bih bila sigurna da je ono što Jehovini svedoci naučavaju  istina, temeljno sam sve ispitivala koristeći tri biblijska prevoda. Ubrzo sam razumela da su me moja verovanja decenijama zbunjivala. Veoma sam se uznemirila kada sam uvidela ogromnu razliku između njih i onoga što sam učila iz Biblije. To mi je zaista teško palo jer su moja verovanja bila poput ukorenjenog drveta koje je počelo da se ruši.

U to vreme se moj drugi suprug ozbiljno razboleo i umro. Tada sam se penzionisala i na neko vreme otišla iz svog grada. Huan i Maite su se takođe odselili. Nažalost, prestala sam da proučavam Bibliju. Ali duboko u sebi sam znala da sam pronašla blago. To nikada nisam zaboravila.

Oko 20 godina kasnije, kada sam imala 82 godine, Huan i Maite su se vratili u Bilbao i posetili me. Bila sam tako srećna što ih ponovo vidim! Shvatila sam da me Jehova nije zaboravio i ponovo sam počela da proučavam. Huan i Maite su bili strpljivi sa mnom iako sam im često postavljala ista pitanja. Bilo mi je potrebno da uvek iznova čujem biblijske argumente, jer sam bila veoma vezana za svoja verovanja. Takođe sam želela da budem dobro pripremljena kada budem razgovarala o biblijskoj istini s prijateljima i rođacima.

Kada sam se sa 87 godina konačno krstila na jednom pokrajinskom sastanku Jehovinih svedoka, bio je to najsrećniji dan u mom životu. Jedan starešina je održao biblijski govor namenjen posebno nama koji smo bili pred krštenjem. Taj govor me je dirnuo do suza. Dok sam ga slušala, imala sam osećaj da se Jehova obraća lično meni. Nakon krštenja, prilazili su mi mnogi Svedoci i čestitali mi, iako sam mnoge od njih tada prvi put videla!

Uvek sam znala da je Isus Hrist „put“ (Jovan 14:6). Ali proučavajući Bibliju upoznala sam Jehovu, onoga kome nas Isus vodi. Sada mu se molim kao svom dragom Ocu i Prijatelju. Prekretnica u mom životu bila je čitanje knjige Približi se Jehovi. * Pročitala sam je za jedno veče! Dirnulo me je kada sam saznala koliko je Jehova milosrdan.

Kad se osvrnem na svoju dugogodišnju potragu za istinom, setim se Isusovih reči: „Molite, i daće vam se! Tražite, i naći ćete! Kucajte, i otvoriće vam se!“ (Matej 7:7). Sada znam odgovore za kojima sam dugo čeznula i radujem se što ih mogu preneti drugima.

Iako imam 90 godina, u duhovnom pogledu sam još uvek dete. Svaki sastanak u Dvorani Kraljevstva za mene je divan događaj — kako zbog dragocenog znanja koje stičem, tako i zbog društva moje drage braće i sestara. Jedva čekam da ponovo budem učiteljica, i to u obećanom Raju na zemlji (Otkrivenje 21:3, 4). Posebno se radujem što ću videti kako se drage osobe koje su umrle vraćaju u život i što ću imati priliku da ih poučavam biblijskoj istini (Dela apostolska 24:15). Moći ću da im ispričam kako me je Jehova blagoslovio u mojim poznim godinama!