„Ne postoji saglasnost ni oko toga da li se može govoriti o Božjem imenu, a kamoli kako bi ono glasilo“ (Theological Studies, Dejvid Kaningam, profesor religije).

Bog je rekao: „Ja sam Jehova. To je ime moje“ (Isaija 42:8). Ime Jehova na hebrejskom znači „On prouzrokuje da postane“ (Izlazak 3:14, fusnota).

Jehova želi da koristimo njegovo ime. „Prizivajte ime njegovo!“, stoji u Bibliji. „Objavljujte narodima dela njegova! Obznanjujte da je uzvišeno ime njegovo!“ (Isaija 12:4).

Isus je koristio Božje ime. U molitvi je, govoreći o svojim učenicima, rekao Jehovi: „Obznanio sam im tvoje ime i obznanjivaću ga.“ Zašto je to činio? „Da ljubav kojom si me [Bože] voleo bude u njima i ja u jedinstvu s njima“, rekao je on (Jovan 17:26).

„Onaj ko ne zna Božje ime u stvari ne poznaje Boga i ne može ga voleti, jer je On za njega samo neka sila“, napisao je teolog Valter Lauri.

Čovek po imenu Viktor išao je svake sedmice u crkvu, ali nije imao osećaj da zaista poznaje Boga. On kaže: „Kada sam saznao da je Božje ime Jehova, to je bilo kao da sam stao pred njega i konačno upoznao onog o kome sam slušao tako mnogo. Za mene je on postao stvaran i sada osećam da mi je blizu.“

Jehova obraća pažnju na one koji koriste njegovo ime i postaje im prijatelj. Bog obećava da će onima „koji razmišljaju o njegovom imenu“ biti „milostiv kao što je čovek milostiv svom sinu koji mu služi“ (Malahija 3:16, 17). On takođe u Bibliji obećava da će štititi ljude koji prizivaju njegovo ime: „Svako ko prizove Jehovino ime biće spasen“ (Rimljanima 10:13).