IJANOV otac je mnogo pio. Iako je Ijan u materijalnom pogledu imao sve što mu je bilo potrebno, u emotivnom pogledu mu je nedostajala podrška oca. „Nikada ga nisam mnogo voleo, najviše zbog toga što je pio i zbog toga kako se ophodio prema mojoj majci“, kaže Ijan. Kada je bio malo stariji, počeo je da dovodi u pitanje postojanje Boga. ’Ako Bog zaista postoji‘, razmišljao je, ’zašto dopušta da ljudi pate?‘

Čak i ako u životu nemate tako teške probleme, možda vas kao pravdoljubivu osobu pogađa patnja nedužnih ljudi. Međutim, pitanje zašto postoji patnja dobija poseban značaj kada poput Ijana lično doživite nevolju ili kada se neko vama drag razboli ili umre.

Neki smatraju da Bog dopušta patnju da bi nas poučio poniznosti i saosećajnosti. Drugi veruju da je patnja kazna za grehe učinjene u prethodnom životu.

Bog je okrutan i ne mari za ljudsku patnju. Zato ga je teško voleti.

Biblija jasno kaže da Bog nije kriv za ljudsku patnju. „Kad je u kušnji, neka niko ne govori: ’Bog me iskušava.‘ Jer se Bog ne može iskušavati zlim stvarima niti on ikoga zlom iskušava“ (Jakovljeva 1:13). Štaviše, tvrdnja da je Bog odgovoran za patnju nije u skladu s biblijskim opisom Božje ličnosti. Zašto se to može reći?

Ljubav je jedna od Božjih glavnih osobina (1. Jovanova 4:8). Da bi se istakla ta činjenica, u Bibliji se njegova osećanja upoređuju sa osećanjima majke prema bebi. Bog postavlja pitanje: „Može li žena zaboraviti dete koje je dojila i ne smilovati se sinu utrobe svoje?“ Zatim dodaje: „A ako bi ga ona i zaboravila, ja tebe neću zaboraviti“ (Isaija 49:15). Možete  li zamisliti da majka namerno povređuje dete koje voli? Naravno da ne, jer će brižan roditelj učiniti sve da ublaži detetov bol. Isto tako, Bog ne nanosi patnju nedužnim ljudima (Postanak 18:25).

Međutim, nedužni ljudi ipak pate. Možda se pitate: ’Ako je Bogu stalo do nas i ako je svemoćan, zašto ne ukloni uzroke patnje?‘

Bog s dobrim razlozima dopušta da patnja još uvek postoji. Osmotrimo samo jedan od njih. Najčešće patnju prouzrokuju sami ljudi. Mnogi nasilnici i tirani koji ugrožavaju druge ne žele da se promene. Da bi uklonio jedan od osnovnih uzroka patnje, Bog će morati da uništi te ljude.

Apostol Petar objašnjava zašto Bog još nije uništio one koji čine zlo: „Jehova ne kasni s ispunjenjem svog obećanja, kao što neki misle da kasni, već je strpljiv s vama jer ne želi da iko propadne, već da svi dođu do pokajanja“ (2. Petrova 3:9). Strpljenje koje pokazuje Jehova Bog odraz je njegove ljubavi i milosrđa.

Međutim, Jehova Bog će uskoro nešto preduzeti. On će ’uzvratiti nevolju onima koji nanose nevolju‘ nedužnima. Svi koji prouzrokuju patnju biće „kažnjeni večnom propašću“ (2. Solunjanima 1:6-9).

Ijan o kome smo govorili na početku pronašao je uverljive odgovore na svoja pitanja o patnji. To je promenilo njegov pogled na život. Pročitajte njegovu priču u sledećem članku pod naslovom „Biblija menja živote“.