DUGOVI stvaraju veliki pritisak u porodici i čak mogu biti uzrok njenog raspada. Primera radi, istraživač Džefri Dju je ustanovio da parovi koji su u dugovima provode manje vremena zajedno, više se svađaju i manje su srećni. U poređenju sa drugim problemima, svađe oko dugova i finansija traju duže, češće dolazi do vikanja i udaraca i verovatnije je da će prerasti u svađu o drugim stvarima. Zato nije čudo što se mnogi brakovi raspadaju upravo zbog neslaganja oko novca.

Preveliki dugovi mogu voditi i do zdravstvenih tegoba, kao što su nesanica, glavobolja, problemi sa stomakom, srčani udar i depresija. Žena po imenu Marta priča: „Moj muž, Luis, bio je u depresiji zbog dugova i spavao je veći deo dana. Čovek na koga sam se uvek oslanjala postao je bespomoćan.“ Za neke je stres neizdrživ. Na primer, u jednom izveštaju BBC–ja, spominje se žena iz jugoistočne Indije koja se ubila jer nije uspevala da otplaćuje dugove. Bila je dužna oko 660 evra a novac je pozajmila da bi svojoj deci platila lečenje.

 Da li je i vaša porodica pod stresom zbog dugova? Pogledajmo neke uobičajene izazove s kojima se suočavaju bračni parovi u dugovima, kao i biblijska načela koja mogu biti od pomoći.

„Optuživao sam ženu da je rasipna“, priznaje Lukaš, „a ona je tvrdila da bismo imali dovoljno novca kada bih ja imao posao tokom cele godine.“ Kako bračni par može sprečiti da dugovi stvore razdor među njima?

Ključ uspeha: Udružite se u borbi.

Nećete poboljšati situaciju ako iskaljujete gnev na supružniku — bez obzira na to ko je odgovoran za nastanak dugova. Veoma je važno da primenite savet iz Efešanima 4:31: „Neka se sva zlobna gorčina i gnev i srdžba i vika i pogrdan govor ukloni od vas zajedno sa svom zloćom.“

Borite se sa dugovima, a ne međusobno. Stefanos opisuje kako su se on i njegova supruga uhvatili u koštac sa dugovima: „Na dug smo gledali kao na zajedničkog neprijatelja.“ Takva saradnja je u skladu sa onim što stoji u Poslovicama 13:10: „Oholost samo izaziva svađu, a mudri su oni koji se međusobno savetuju.“ Nemojte pokušavati da samostalno rešite problem, već otvoreno razgovarajte o finansijama i zatim zajedno preduzmite nešto.

I deca mogu učiniti svoj deo. Edgardo iz Argentine priča šta se desilo u njihovoj porodici: „Naš mlađi sin je želeo nov bicikl, ali objasnili smo mu da mu to ne možemo priuštiti. Umesto toga, dali smo mu bicikl koji je nekada pripadao mom tati i to ga je mnogo obradovalo. Uvideo sam koliko je vredno da ujedinjeno rešavamo probleme.“

„Zbog posla sam se mnogo zadužio, a postalo je još gore kada je finansijska kriza zahvatila Argentinu“, priča Enrike. „Onda je moja supruga morala da ide na operaciju. Mislio sam da nikada nećemo izaći iz dugova. Osećao sam se kao da sam se upleo u paukovu mrežu.“ Roberto iz Brazila je izgubio svu ušteđevinu u jednom poslovnom poduhvatu i zadužio se u 12 banaka. On kaže: „Bio sam toliko poražen da nisam mogao da pogledam prijatelje u oči. Osećao sam se kao gubitnik.“

Šta možete preduzeti ako vas zbog dugova preplavljuju obeshrabrenje, krivica ili stid?

Ključ uspeha: Preuzmite kontrolu nad svojim finansijama.

 b

1. Sastavite kućni budžet. Zapisujte sve troškove i prihode dve sedmice — ili mesec dana, ako je tako praktičnije. Dodajte tome i troškove koji nisu toliko česti poput poreza, osiguranja i obnavljanja garderobe, i odredite koliko mesečno treba odvajati za njih.

2. Povećajte prihode. Mogli biste duže ostajati na poslu, obavljati sezonske poslove, davati privatne časove ili sakupljati materijal za reciklažu. Možda imate neki hobi ili veštine koji bi vam mogli doneti neki prihod. Reč opreza: Vodite računa da vam posao ne oduzima vreme od mnogo važnijih stvari, kao što su aktivnosti povezane sa služenjem Bogu.

3. Smanjite troškove. Kupite stvari zato što su vam potrebne a ne samo zato što su na rasprodaji (Poslovice 21:5). Enrike kaže: „Dobro je kad se ne žuri sa kupovinom jer onda možete videti da li vam je nešto zaista potrebno ili to samo želite da imate.“ Evo još nekih korisnih saveta.

• Stan: Ako je moguće, preselite se u stan koji ćete manje plaćati. Smanjite  komunalne troškove tako što ćete štedeti struju, vodu i grejanje.

• Hrana: Umesto da jedete van kuće, ponesite ručak ili užinu. Kupujte namirnice na akcijama i u prodavnicama gde možete ostvariti dodatne popuste. Žoelma iz Brazila kaže: „Uštedim kada voće i povrće kupujem na pijaci neposredno pre zatvaranja.“

• Prevoz: Ako imate vozilo, razmislite da li vam je neophodno. Ukoliko odlučite da ga zadržite, bolje je da ga dobro održavate nego da razmišljate o kupovini novijeg modela. Kad god možete, koristite javni prevoz ili pešačite.

Nakon što smanjite troškove, preostaje vam još samo da najbolje iskoristite ostatak novca.

4. Analizirajte dugove i napravite plan. Najpre se informišite o svakom dugu — koliko iznose kamatna stopa i takse, koje su posledice kašnjenja ili izostanka uplate, i da li ste već prekoračili vreme za otplatu duga. Pažljivo čitajte ugovor o kreditu ili izvode iz banke da ne biste bili prevareni. Na primer, za jedan kratkoročni kredit u Sjedinjenim Državama rečeno je da kamatna stopa iznosi 24 posto, a zapravo je iznosila preko 400 posto.

Zatim odredite kojim redom ćete otplaćivati dugove. Mogli biste najpre otplatiti one s najvišom kamatnom stopom. Ili biste se mogli prvo rešiti onih gde vam je preostao manji iznos pošto će vam uliti samopouzdanje to što imate manje dugova. Ukoliko imate kredite s velikom kamatnom stopom, možda ih možete otplatiti tako što ćete podići nov kredit s nižom kamatnom stopom.

Na kraju, ukoliko ne možete da izmirite svoje obaveze, pokušajte da se dogovorite sa zajmodavcem. Mogli biste tražiti produženje roka ili nižu kamatnu stopu. Neki zajmodavci umanjuju dug ukoliko im se određeni iznos odmah isplati. Pošteno i ljubazno objasnite svoju finansijsku situaciju (Kološanima 4:6; Jevrejima 13:18). Svaki dogovor stavite na papir. Čak i ako prvi razgovor ne prođe kako ste se nadali, nemojte odustati već istrajno tražite da vam izađu u susret (Poslovice 6:1-5).

Naravno, važno je ostati realan kada su u pitanju finansije. Čak i najbolji plan može da se izjalovi usled okolnosti na koje ne možemo uticati, jer novac često „načini sebi krila kao u orla i odleti u nebesa“ (Poslovice 23:4, 5).

Suočavanje sa dugovima može da zaseni ono što je važnije u životu. Kao što je to objasnio čovek po imenu Jorgos: „Najveći problem je bio u tome što se naš celi život vrteo oko dugova. Potisnuli smo stvari koje je trebalo da budu na prvom mestu.“

Ključ uspeha: Zadržite ispravno gledište o novcu.

I pored najvećeg truda, možda ćete godinama morati da otplaćujete dugove. U međuvremenu, možete odlučiti kako ćete gledati na svoje okolnosti. Nije mudro stalno razmišljati o novcu ili nedostatku novca. Bolje je primeniti biblijski savet: „Kad imamo hranu, odeću i zaklon, budimo zadovoljni time“ (1. Timoteju 6:8).

Ako smo zadovoljni svojom finansijskom situacijom, moći ćemo da ’prosudimo šta je najvažnije‘ (Filipljanima 1:10). Među najvažnijim stvarima nalazi se dobar odnos sa Bogom i članovima porodice. Jorgos kaže: „Iako još nismo uspeli da vratimo dugove, oni više nisu u središtu našeg života. Naš brak je sada srećniji jer više vremena posvećujemo deci, jedno drugom, kao i duhovnim aktivnostima.“

Dugovi stvaraju stres i suočavanje s tim problemom zahteva odricanja, ali rezultati su vredni svakog truda. Andžej iz Poljske priznaje: „Saznao sam da je moja supruga bila žirant za veliki kredit svojoj koleginici koja je zatim nestala i nije vratila novac. Zbog toga je atmosfera u našoj kući postala najblaže rečeno napeta.“ Ali kada se priseti kako su se njegova supruga i on suočili s tom situacijom, Andžej kaže: „To nas je zbližilo — ne sam problem već to što smo ga rešavali zajedničkim snagama.“