Primeri vere

Ispiti nisu oslabili njegovu vernost

PETAR je napeto posmatrao lica Isusovih slušalaca u sinagogi u Kapernaumu. To je bio Petrov rodni grad u kom je lovio ribu na obalama Galilejskog mora, mesto u kom su živeli mnogi njegovi prijatelji, rođaci i saradnici. Nema sumnje da je Petar iskreno želeo da i njegovi sugrađani prihvate Isusa kao on, da osete isto ushićenje dok im najveći učitelj svih vremena govori o Božjem Kraljevstvu. Ipak, ništa od toga se nije dogodilo tog dana.

Mnogi su prestali da slušaju Isusa. Neki su glasno negodovali i kritikovali njegovu poruku. Međutim, Petru je najteže pala reakcija pojedinih Isusovih učenika. Na njihovim licima se više nije videlo zadovoljstvo što slušaju važna učenja, oduševljenje zbog novih otkrića ni radost što upoznaju istinu. Sada su izgledali uznemireno, čak ogorčeno. Neki su rekli da su Isusove reči sablažnjive. Više nisu želeli da ga slušaju i napustili su sinagogu — prestali su da slede Isusa.

Bio je to težak period za Petra i ostale apostole. Ni on nije potpuno razumeo ono što je Isus tog dana govorio. Mogao je da shvati zbog čega te reči, ukoliko se ne objasne, deluju tako odbojno. Šta će Petar učiniti? To nije ni prvi ni poslednji put da je njegova vernost Gospodu bila ispitana. Pogledajmo kako mu je vera pomogla da prebrodi takve ispite i ostane veran.

Veran i kada drugi gube veru

Petar je često bio iznenađen posmatrajući Isusa. Njegov Gospod je uvek iznova postupao i govorio suprotno očekivanjima drugih. Samo dan ranije, Isus je čudom nahranio hiljade ljudi koji su zatim iz zahvalnosti pokušali da ga postave za kralja. Ipak, mnogi su se začudili kada je on to odbio i rekao učenicima da uđu u čamac i krenu preko mora u Kapernaum. Dok su plovili te noći, ponovo ih je iznenadio jer je došao do njih hodajući po uzburkanom Galilejskom moru. Tada je Petru pružio važnu pouku o veri. *

Čim je svanulo, videli su da ih je narod pratio. Međutim, bilo je očigledno da su ti ljudi želeli da ih Isus opet čudom nahrani a ne da dobiju duhovnu hranu. Isus ih je prekorio zbog tog materijalističkog stava. Taj razgovor se nastavio u sinagogi u Kapernaumu gde je Isus rekao svojim slušaocima nešto  sasvim neočekivano dok ih je poučavao jednoj važnoj ali teško razumljivoj istini.

Isus nije želeo da ljudi u njemu vide samo nekoga ko deli doslovnu hranu već da razumeju da ga je Bog poslao da pruža duhovnu hranu, i da će njegov život i smrt omogućiti večni život ljudima. Zato je uporedio sebe s manom, hlebom koji su Izraelci u Mojsijevo vreme dobijali s neba. Kada su neki počeli da prigovaraju, na slikovit način je objasnio da je neophodno da jedu njegovo telo i piju njegovu krv kako bi dobili život. Te reči su izazvale burnu reakciju. Neki su govorili: „Ovo su sablažnjive reči. Ko ga može slušati?“ Zbog toga su ga mnogi učenici napustili * (Jovan 6:48-60, 66).

Šta će Petar uraditi? I on je bio zbunjen Isusovim rečima. Još uvek nije razumeo da Isus mora umreti kako bi izvršio Božju volju. Da li će postupiti kao nepostojani učenici koji su napustili Isusa tog dana? Ne. Petar se od tih ljudi razlikovao u nečemu vrlo važnom. U čemu?

Isus se obratio apostolima i upitao: „Da nećete i vi da odete?“ (Jovan 6:67). Iako je pitanje bilo upućeno dvanaestorici, Petar je odgovorio na njega. To nije bilo prvi put. Možda je on bio najstariji među njima. U svakom slučaju, sigurno je bio najotvoreniji i izgleda da se retko kad ustezao da kaže ono što misli. Ovog puta je rekao nešto predivno i upečatljivo: „Gospode, kome ćemo otići? Ti imaš reči večnog života“ (Jovan 6:68).

Zar ove reči nisu dirljive? To što je bio odan Isusu pomoglo je Petru da izgradi izvrsnu osobinu — vernost. Jasno je razumeo da je Isus jedini Spasitelj i da se spasenje može dobiti samo usvajanjem Isusovih učenja o Božjem Kraljevstvu. Petar je znao da, čak i ako ga nešto zbunjuje, ne postoji drugi način da stekne Božju naklonost i dobije večni život.

Da li i ti deliš njegovo mišljenje? Nažalost, danas mnogi tvrde da vole Isusa ali propuštaju da pokažu vernost. Ako smo iskreno odani Hristu, imaćemo isto gledište o njegovim učenjima kao Petar. Potrebno je da ih usvajamo, razumemo njihovo značenje i živimo po njima — čak i kada je to suprotno našim očekivanjima i ličnim sklonostima. Samo ako ostanemo verni možemo se nadati večnom životu koji nam Isus obećava.

Veran i kada prima ispravku

Ubrzo nakon svih tih dešavanja, Isus je sa apostolima i nekim učenicima krenuo na dug put prema severu. Snežni vrh gore Hermon, na najsevernijem delu Obećane zemlje, ponekad se nazirao čak i  tokom plovidbe modrim vodama Galilejskog mora. Ta gora se sve jasnije videla dok joj se grupa putnika približavala uspinjući se do sela u blizini Cezareje Filipove. * Nalazili su se u prelepom planinskom predelu odakle su, gledajući na jug, mogli videti veći deo Obećane zemlje. Isus je tada svojim sledbenicima uputio važno pitanje.

„Šta govore ljudi, ko sam ja?“, želeo je da čuje. Možemo samo da zamislimo Petra kako hvata Isusov oštrouman pogled i ponovo razmišlja o dobroti i ogromnoj inteligenciji svog Gospoda. Isusa je zanimalo šta su zaključili ljudi koji su ga slušali i gledali njegova dela. Učenici su mu u odgovoru spomenuli neke uobičajene zablude o njemu. Ali on je želeo da sazna još nešto. Da li su i njegovi bliski sledbenici došli do istih pogrešnih zaključaka? „A vi, šta vi kažete, ko sam ja?“, upitao ih je (Luka 9:18-22).

I ovog puta je Petar brzo odgovorio. Jasno i s uverenjem je izneo mišljenje koje je bilo u srcu većine prisutnih. „Ti si Hrist, Sin Boga živoga“, rekao je on. Možemo zamisliti kako mu Isus s odobravanjem upućuje osmeh i srdačno ga pohvaljuje. Isus kaže Petru da je Jehova Bog — a ne neki čovek — omogućio da ta važna istina bude tako očigledna onima koji imaju iskrenu veru. Petar je mogao da razume jednu od najvažnijih istina koju je Jehova otkrio — ko je dugoočekivani Mesija, to jest Hrist (Matej 16:16, 17).

Za Hrista je u drevnom proročanstvu rečeno da predstavlja kamen kog će graditelji odbaciti (Psalam 118:22; Luka 20:17). S tim proročanstvom na umu, Isus je objasnio da će Jehova osnovati skupštinu na tom kamenu, to jest steni, koju je Petar upravo prepoznao. * Zatim mu je dao neke vrlo važne odgovornosti u skupštini. On nije izdigao Petra iznad drugih apostola, kako neki tvrde, već mu je poverio zaduženja. Dao mu je „ključeve nebeskog kraljevstva“ (Matej 16:19). Trebalo je da Petar ljudima iz tri grupe otvori mogućnost da uđu u Božje Kraljevstvo — najpre Jevrejima, zatim Samarićanima i na kraju paganima, to jest nejevrejima.

Međutim, Isus je kasnije rekao da će se od onih kojima je mnogo dato mnogo i tražiti, što se obistinilo u Petrovom slučaju (Luka 12:48). Isus je nastavio da im otkriva važne pojedinosti o Mesiji, uključujući i predstojeće patnje i smrt  koje će ga sigurno zadesiti u Jerusalimu. Petra su te reči uznemirile. Odveo je Isusa na stranu i prekorio ga, rekavši: „Budi dobar prema sebi, Gospode. Ne, tebi se to neće dogoditi“ (Matej 16:21, 22).

Petar je imao najbolju nameru i zato ga je Isusov odgovor sigurno veoma iznenadio. Isus mu je okrenuo leđa, pogledao ostale učenike — koji su verovatno razmišljali poput Petra — i rekao: „Odlazi od mene, Satano! Ti si mi kamen spoticanja, jer tvoje misli nisu Božje, nego ljudske“ (Matej 16:23; Marko 8:32, 33). Isusove reči su od značaja i za sve nas. Vrlo lako se može desiti da ljudsko razmišljanje prevagne nad Božjim. Ako nam se to dogodi, mogli bismo u želji da pomognemo nenamerno stati na Sataninu umesto na Božju stranu. Kako je Petar reagovao?

On je sigurno znao da ga Isus nije nazvao Satanom u doslovnom smislu. Na kraju krajeva, Isus sa njim nije razgovarao na isti način kao sa Satanom. Prema izvornom tekstu, Isus je Petru uputio drugačije reči nego Satani. Koristio je izraz koji bi se mogao prevesti kao: „Idi iza mene“ (Matej 4:10). On nije odbacio svog apostola u kom je video toliko dobrih osobina već je jednostavno ispravio njegovo pogrešno razmišljanje. Nije teško razumeti da je bilo potrebno da Petar prestane da ide ispred Isusa i bude poput kamena spoticanja. Trebalo je da stoji iza njega kao sledbenik koji ga podržava.

Da li se Petar raspravljao, naljutio ili uvredio? Ne. Ponizno je prihvatio ispravku. Tako je ponovo dokazao svoju vernost. Svima koji slede Isusa s vremena na vreme je potrebna neka ispravka. Samo ako ponizno prihvatamo opomene i naučimo nešto iz njih, moći ćemo da budemo sve bliži Isusu Hristu i njegovom Ocu, Jehovi Bogu (Poslovice 4:13).

Blagoslovi za vernost

Isus je uskoro rekao još nešto što je zbunilo učenike: „Zaista, kažem vam, neki od onih koji ovde stoje neće okusiti smrt dok ne vide Sina čovečjeg kako dolazi kao kralj“ (Matej 16:28). Nema sumnje da su te reči probudile Petrovu znatiželju. Šta je Isus zapravo želeo da kaže? Petar je možda smatrao da zbog strogog prekora koji je upravo primio ne postoji mogućnost da on dobije takav blagoslov.

Međutim, oko nedelju dana kasnije, Isus je poveo Jakova, Jovana i Petra na „visoku goru“, verovatno goru Hermon koja je bila udaljena svega nekoliko kilometara. Izgleda da je već pala noć jer su se trojica učenika borila sa snom. Ali dok se Isus molio, desilo se nešto što je odagnalo svaku pospanost (Matej 17:1; Luka 9:28, 29, 32).

Isus je počeo da se preobražava pred njihovim očima. Lice mu je zasjalo i svetlelo sve dok nije postalo sjajno poput sunca, a odeća blistavo bela. Zatim su se pored Isusa pojavila dva čoveka, jedan je izgledao kao Mojsije a drugi kao Ilija. Oni su razgovarali s njim o „njegovom odlasku koji će se dogoditi u Jerusalimu“ — očigledno o njegovoj smrti i uskrsenju. Sada je bilo jasno da Petar uopšte nije bio u pravu kada je mislio da se Isusu tako nešto neće desiti! (Luka 9:30, 31).

Petar je želeo da na neki način učestvuje u toj veličanstvenoj viziji. Delovalo je kao da Mojsije i Ilija odlaze od Isusa. Zato je progovorio: „Učitelju, dobro nam je ovde. Zato podignimo tri šatora, jedan za tebe, jedan za Mojsija i jedan za Iliju.“ Naravno, Jehovine sluge koje su videli u viziji već su odavno umrle i nisu im bili potrebni šatori. Petar zapravo nije znao šta govori. Pa ipak, zar ti nije draga osoba koja pokazuje takvo oduševljenje i srdačnost? (Luka 9:33).

 Petar, Jakov i Jovan su te noći dobili još jedan blagoslov. Stvorio se oblak koji ih je zaklonio i iz njega se začuo glas — glas Jehove Boga! On je rekao: „Ovo je moj Sin, onaj koga sam izabrao. Njega slušajte.“ To je bio kraj vizije i njih trojica su ostala sama sa Isusom na gori (Luka 9:34-36).

Bio je to zaista divan dar za Petra, ali i za nas! On je decenijama kasnije pisao o časti koju je imao te noći — da bude jedan od ’očevidaca njegovog veličanstva‘, zapravo da unapred vidi Isusa kao proslavljenog nebeskog Kralja. Ta vizija je potvrdila istinitost mnogih proročanstava iz Božje Reči i ojačala je Petrovu veru koja mu je pomogla u predstojećim kušnjama (2. Petrova 1:16-19). I naša vera može biti ojačana ako, poput Petra, ostanemo verni Gospodu kog je Jehova postavio nad nama, učimo od njega, prihvatamo njegovu disciplinu i ispravke i ponizno ga sledimo iz dana u dan.

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 28. strani]

 Ko je stena?

„Ja tebi kažem: Ti si Petar. Na ovoj steni sagradiću svoju skupštinu“ (Matej 16:18). Na osnovu ovih reči koje je Isus uputio apostolu Petru, mnogi su zaključili da je Petar temelj hrišćanske skupštine. Katolička crkva naučava da je Isus uzvisio Petra iznad ostalih apostola i tako ga zapravo postavio za prvog papu. Zato su u bazilici svetog Petra u Rimu te Isusove reči ispisane na latinskom jeziku na unutrašnjoj strani kupole, slovima većim od čoveka.

Da li je Isus mislio da je Petar stena na kojoj će sagraditi svoju skupštinu? Ne. Osmotrimo tri razloga zašto to sa sigurnošću možemo reći. Kao prvo, i ostali apostoli su tada bili prisutni i nisu došli do tog zaključka. Da je Isus dao Petru prvo mesto među njima, zašto bi se kasnije uvek iznova prepirali oko toga ko je od njih najveći? (Marko 9:33-35; Luka 22:24-26). Drugo, iz reči apostola Pavla jasno se vidi da ta stena nije Petar već Isus Hrist (1. Korinćanima 3:11; 10:4). Treće, sam Petar je decenijama kasnije pokazao da on nije ta stena. Umesto toga, napisao je da je Isus davno prorečeni „ugaoni temeljac“ kog je izabrao lično Bog (1. Petrova 2:4-8).

Pa ipak, neki i dalje tvrde da je Isus ukazao na Petra kao na stenu pošto njegovo ime znači „stena, kamen“. Ali, Petrovo ime na izvornom jeziku nije sinonim za reč „stena“ koja je korišćena u tom stihu. Na grčkom jeziku, reč „Petar“ (Petros) je u muškom rodu, dok je „stena“ (petra) u ženskom rodu. Kako onda treba da razumemo Isusove reči? On je zapravo rekao Petru: „Ja tebi kažem: Ti si onaj koga zovem Petar, ili Kamen, prepoznao ko je ’stena‘, to jest Hrist, koji će biti temelj hrišćanske skupštine.“ Petar je zaista imao veliku čast da učestvuje u otkrivanju te važne istine!

[Slika na stranama 24, 25]

Petar je bio veran i kada je dobio ispravku

[Slika na 26. strani]

Petrova vernost je bila nagrađena veličanstvenom vizijom