Da li je pronađena Nojeva arka?

POTRAGA za Nojevom arkom s vremena na vreme privlači veliku pažnju javnosti. Uzbuđenje je sasvim razumljivo. Pronalazak te ogromne arke u kojoj su Noje i njegova porodica preživeli Potop 2370-2369. pre n. e. sigurno bi bio izvanredno arheološko otkriće. Međutim, uprkos velikom trudu koji je uložen, potraga za Nojevom arkom još nije okončana. Ako ostavimo po strani brojne pretpostavke i senzacionalističke tvrdnje, do kakvih se saznanja zapravo došlo?

Iz Biblije saznajemo da se arka „zaustavila na brdima Ararata“ (Postanak 8:4). Tim područjem dominira vrh Veliki Ararat koji se nalazi u istočnoj Turskoj, nedaleko od granice s Jermenijom i Iranom.

U potrazi za Nojevom arkom, na područje Ararata su dolazile brojne ekspedicije. Iako je bilo zanimljivih tvrdnji, nije otkriven nijedan nepobitan dokaz. Zagonetni snimci iz vazduha, pronađeni komadi drveta premazanog smolom i izveštaji navodnih očevidaca zagolicali su maštu ljudi i podstakli ih da tragaju za opipljivijim dokazom. Međutim, na putu im stoje brojne poteškoće. Jedno mesto koje se često spominje u povezanosti s arkom nalazi se na obroncima Velikog Ararata, na visini od oko 4 600 metara. Osim toga, zbog političke zategnutosti u toj oblasti, retko koja strana ekspedicija dobije dozvolu za uspinjanje na planinu.

Bez obzira na to, mnogi zaljubljenici u arku žele da se tamo uputi više ekspedicija. Oni veruju da se delovi arke još uvek nalaze na Velikom Araratu, netaknuti i skriveni ispod snega i leda koji tokom većeg dela godine prekriva taj vrh. Samo kada su leta veoma topla, kažu oni, bilo bi moguće videti arku i doći do nje.

Brojni izveštaji pothranjuju takve nade. Josif, jevrejski istoričar iz prvog veka n. e., poziva se na nekoliko ranijih istoričara koji su tvrdili da se arka još uvek može videti visoko na obroncima Ararata. Čak su govorili da su ljudi odatle uzimali kao suvenire komade drveta premazanog smolom. Josif je između ostalih spomenuo Berosa, vavilonskog hroničara iz trećeg veka pre n. e.

Tokom dvadesetog veka, najveću pažnju je privukla priča Jermenina Džordža Hagopijana. On je govorio kako je početkom tog veka kao dečak išao sa svojim rođakom do arke i da se čak peo na nju. Hagopijan je umro 1972, ali njegovo svedočanstvo još uvek mnoge ispunjava uzbuđenjem i znatiželjom.

Čvrst temelj za veru u Boga?

Imamo li opravdane razloge da verujemo da su istraživači pronašli arku ili da će to uskoro učiniti? Možda, ali izgleda da ima mnogo više razloga za sumnju u pogledu takvog otkrića. Kao prvo, prisetimo se da Biblija ne govori o tome gde se tačno arka zaustavila nakon što su vode Potopa opale. U njoj se samo kaže „na brdima Ararata“.

 Sasvim je razumljivo što su istraživači i drugi koji se bave tom tematikom pretpostavili da je u pitanju najviši vrh na području Ararata. Međutim, u Svetom pismu ne stoji da je Bog odredio da se arka zaustavi na samom vrhu planine Ararat, koji je sada pokriven ledom i visok je oko 5 000 metara. * Treba imati na umu da su Noje i njegova porodica živeli u arci još nekoliko meseci nakon što se zaustavila na čvrstom tlu (Postanak 8:4, 5). Osim toga, malo je verovatno da su oni i mnoge životinje nakon izlaska iz nje morali da se spuštaju niz strme obronke poput planinara. Prema tome, područje na kom se arka tada našla verovatno je bilo pristupačnije nego što neki današnji istraživači pretpostavljaju, ali ipak dovoljno visoko da odgovara opisu iz Postanka 8:4, 5. Bez obzira na to gde se na području Ararata arka zaustavila, zar drvo od kog je bila napravljena ne bi već odavno istrunulo ili bi ga ljudi upotrebili u druge svrhe?

Nadalje, ponekad se čuju diskutabilne izjave o verskom značaju ovakvih istraživanja. Organizator jedne ekspedicije je tvrdio da će pronalazak arke „učvrstiti veru miliona ljudi... i da će mnoge navesti da postanu vernici“. Na konferenciji za štampu 2004. on je rekao da bi taj pronalazak bio „najznačajniji događaj posle Hristovog uskrsenja“. Njegova ekspedicija je kasnije bila otkazana.

Da li bi otkriće Nojeve arke zaista učvrstilo veru ljudi i čak navelo neke da postanu vernici? Biblija pokazuje da prava vera ne zavisi od stvari koje se mogu videti i dodirnuti (2. Korinćanima 5:7). Neki ljudi su toliko sumnjičavi da kažu da bi poverovali u određene biblijske izveštaje samo ako bi videli materijalne dokaze. Međutim, činjenica je da ni obilje dokaza kod takvih osoba neće razviti veru. Isus je rekao da je neke ljude jednostavno nemoguće uveriti u istinu iz Svetog pisma — to se neće desiti čak ni ako neko ustane iz mrtvih! (Luka 16:31).

S druge strane, prava vera nije lakovernost već se temelji na čvrstim dokazima (Jevrejima 11:1). Da li postoje čvrsti dokazi na osnovu kojih razumni ljudi danas mogu poverovati u biblijski zapis o Potopu? Nema sumnje da ih ima. Isus Hrist je jasno rekao: ’Noje je ušao u arku i došao je potop‘ (Luka 17:26, 27). To je najbolji mogući dokaz. Zašto?

Isus je bio na nebu pre nego što je došao na zemlju (Jovan 8:58). On je posmatrao gradnju arke i video je Potop. S obzirom na to, šta je po vama uverljivije? Svedočanstvo očevica koji je dokazao da je Božji Sin i da u potpunosti zaslužuje naše poverenje? Ili vrlo mala mogućnost da će istraživači pronaći ostatke drveta na zaleđenom planinskom vrhu? Gledano iz tog ugla, već imamo obilje dokaza da je Nojeva arka postojala.

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 13. strani]

Postoje li čvrsti dokazi koji potvrđuju biblijski zapis o Potopu?

[Istaknuti tekst na 14. strani]

Isus Hrist je jasno rekao: ’Noje je ušao u arku i došao je potop‘