Pitanja čitalaca

Da li sudbina određuje naš život?

Neki kažu da je sudbina zacrtala dan naše smrti. Drugi tvrde da Bog lično odlučuje kada je naše vreme da umremo. Osim toga, ti ljudi smatraju da se ključni događaji u životu ne mogu izbeći. Da li i vi tako mislite?

Možda ste se pitali sledeće: ’Ako zaista ne možemo ništa učiniti kako bismo promenili svoju sudbinu, ako su Bog ili sudbina već odredili ishod događaja, zašto onda da se molimo? I ako je naša sudbina već određena, zašto preduzimati mere predostrožnosti? Zašto vezivati sigurnosni pojas kada se vozimo kolima? Ili, zašto se uzdržavati od alkohola kad smo za volanom?‘

Biblija ni u kom slučaju ne odobrava takvo neodgovorno ponašanje. Ona nije podsticala Izraelce da sve ostave u rukama sudbine, već im je nalagala da vode računa o bezbednosti. Na primer, zapoveđeno im je da sagrade mali zid oko ravnog krova svoje kuće kako se ne bi desilo da neko slučajno padne. Međutim, zašto bi Bog dao takvu zapovest ako je nekome suđeno da padne s krova i pogine? (Ponovljeni zakoni 22:8).

A šta je sa onima koji izgube život usled prirodnih katastrofa ili u tragičnim događajima na koje nisu mogli uticati? Da li im je bio suđen susret sa smrću? Nije, pošto nas biblijski pisac kralj Solomon uverava da „vreme nevolje i nepredviđeni događaji snalaze svakoga od [nas]“ (Propovednik 9:11). Zato bez obzira na to koliko su okolnosti čudne ili neverovatne, tragični događaji nisu unapred određeni.

Međutim, neki smatraju da je ova izjava protivrečna Solomonovom ranijem zapažanju: „Sve ima svoje vreme, sve što se čini pod nebesima ima svoje vreme: vreme kad se rađa i vreme kad se umire“ (Propovednik 3:1, 2). Da li je Solomon zaista podupirao fatalističko gledište? Osmotrimo pobliže ove njegove reči.

Solomon nije rekao da su rođenje i smrt predodređeni. On je hteo da kaže da se ljudi rađaju i umiru, i da se to neprekidno dešava. Zaista, u životu ima i uspona i padova. Kako Solomon kaže, postoji „vreme kad se plače i vreme kad se smeje“. On pokazuje da su takve ustaljene pojave, kao i nepredviđeni događaji, uobičajene u životu, u ’svemu što se čini pod nebesima‘ (Propovednik 3:1-8; 9:11, 12). Stoga je njegov zaključak da ne treba da budemo toliko okupirani svakodnevnim događajima da zaboravimo našeg Stvoritelja (Propovednik 12:1, 13).

Premda naš Stvoritelj ima vlast nad životom i smrću, on ne određuje našu sudbinu. Biblija kaže da Bog svima nama nudi mogućnost večnog života. Međutim, on nas ne prisiljava da prihvatimo tu ponudu. Umesto toga, njegova Reč kaže: „Ko god želi, neka uzme vodu života besplatno!“ (Otkrivenje 22:17).

Dakle, moramo želeti da ’uzmemo vodu života‘. Prema tome, naša budućnost nije određena sudbinom, već ona umnogome zavisi od naših odluka, stavova i postupaka.