Pronalaženje zadovoljstva u ulozi majke

ŠIROM sveta danas je većina žena u radnom odnosu. U razvijenim zemljama, zaposleno je gotovo isto onoliko žena koliko i muškaraca. U nerazvijenim zemljama, žene često provode veliki deo dana radeći u polju kako bi pomogle svojoj porodici.

Mnoge žene su rastrzane između zarađivanja za život i želje da se brinu o porodici i o kući. One ne samo što donose u kuću novac potreban za hranu, odeću i krov nad glavom, već takođe i kuvaju, peru i čiste.

Osim toga, majke koje poznaju biblijsku istinu trude se da u svoju decu usade duhovne vrednosti. „Iskreno rečeno, veoma je teško uskladiti posao s porodičnim odgovornostima, posebno kada imaš malu decu“, priznaje Kristina, majka dve male devojčice. „Nije lako deci pokloniti svu pažnju koja im je potrebna.“

Zbog čega se neke majke odlučuju na to da se zaposle? S kojim se poteškoćama suočavaju? I da li je neophodno da majka bude zaposlena kako bi se osećala ispunjeno?

Zašto se majke zapošljavaju

Ponekad majke jednostavno moraju da rade puno radno vreme. Neke od njih nemaju muža i zato same moraju da zarađuju za porodicu. Pored toga, neki bračni parovi su uvideli da im jedna plata jednostavno nije dovoljna da bi pokrili osnovne troškove.

Istina, ne rade sve majke puno radno vreme iz finansijskih razloga. Mnoge od njih rade zbog osećaja lične vrednosti. Neke rade da bi imale veću finansijsku nezavisnost ili da bi mogle sebi da priušte neke udobnosti. Mnoge su uspešne u svom poslu i uživaju u njemu.

Pritisak sredine može biti još jedan razlog zbog kog majke smatraju da treba da se zaposle. Premda mnogi priznaju da se zaposlene majke konstantno bore sa stresom i iscrpljenošću, one koje odluče da ne rade često su pogrešno shvaćene, pa čak i ismevane. „Nije lako objasniti drugima  da si ’samo domaćica‘“, priznaje jedna žena. „Neki ljudi ti svojim rečima ili izrazom lica govore da traćiš svoj život“, kaže ona. Rebeka, majka dvogodišnje devojčice, kaže: „Iako se u sredini u kojoj živimo priznaje da žena treba da brine o svojoj deci, na majke koje nisu zaposlene gleda se s nipodaštavanjem.“

Šta pokazuju činjenice

U nekim delovima sveta, u medijima se prikazuje „idealna žena“ koja ima uspešnu karijeru — dobro zarađuje, izgled joj je uvek besprekoran i potpuno je samouverena. Kada dođe kući, ima snage da rešava probleme svoje dece, da ispravi greške svog muža i da izađe na kraj s bilo kojom teškoćom koja se pojavi. Naravno, vrlo je malo žena koje odgovaraju tom idealu.

U praksi, mnogi poslovi koje žene obavljaju monotoni su i relativno slabo plaćeni. Na žalost mnogih žena, posao im ne omogućava da u potpunosti iskoriste svoje prirodne talente. U jednoj knjizi stoji: „Uprkos tome što postoji napredak u ostvarivanju ravnopravnosti, muškarci i dalje dobijaju bolje plaćena i uticajnija radna mesta. Stoga su žene koje svoj identitet traže u karijeri u veoma nepovoljnom položaju“ (Social Psychology). Španske novine El País navode: „Procenjuje se da je tri puta veća verovatnoća da će stres dovesti do teskobne uznemirenosti kod žena nego kod muškaraca, pošto velika većina žena radi dve smene dnevno — jednu na poslu a drugu kod kuće.“

Kako muževi mogu pomoći

Naravno, lična je odluka da li će majka raditi ili ne. Međutim, ako je u braku, ona i njen muž treba da donesu odluku tek nakon što razgovaraju o tome i pažljivo osmotre sve činioce (Poslovice 14:15).

Šta ako par odluči da zbog loše ekonomske situacije oboje treba da imaju posao s punim radnim vremenom? U tom slučaju, razborit muž će obratiti posebnu pažnju na biblijski savet: „Tako i vi, muževi, budite uviđavni prema svojim ženama i ukazujte im poštovanje kao slabijem polu i sunaslednicama milosnog dara života“ (1. Petrova 3:7, Savremeni srpski prevod). Muž pokazuje poštovanje prema svojoj ženi tako što uzima u obzir njena fizička i emocionalna ograničenja. Kad god je to moguće, on će joj pomoći u kućnim poslovima. Poput Isusa, muž treba da bude spreman da ponizno obavlja i manje prijatne poslove, ne zazirući od toga kao da mu je ispod časti da ih uradi (Jovan 13:12-15). Naprotiv, on na takve poslove treba da gleda kao na priliku da pokaže ljubav prema svojoj vrednoj ženi. Ona će veoma ceniti takvu pomoć (Efešanima 5:25, 28, 29).

Nema sumnje, ako su oba bračna druga u radnom odnosu, neophodna je dobra saradnja kod kuće. Tu činjenicu podvlači i jedan izveštaj iz španskog lista ABC. Komentarišući jedno istraživanje koje je sproveo Institut za porodične odnose, u članku se krivica za visoku stopu razvoda u Španiji pripisuje ne samo „padu religioznih i moralnih vrednosti“ već i kombinaciji druga dva činioca — „zapošljavanju žena i propustu muškaraca da pomognu u kućnim poslovima“.

Važna uloga bogobojazne majke

Premda Jehova prvenstveno očeve smatra odgovornima za vaspitavanje dece, majkama je takođe poverena važna uloga — posebno tokom ranog detinjstva (Poslovice 1:8; Efešanima 6:4). Jehova se obratio i očevima i majkama kada je rekao Izraelcima da usađuju njegov Zakon u svoju decu. Znao je da će za to biti potrebno vreme i strpljenje, posebno u  uzrastu kada se formira ličnost deteta. Iz tog razloga, Bog je roditeljima rekao da svoju decu poučavaju kod kuće, na putu, kada ustaju i kada ležu (Ponovljeni zakoni 6:4-7).

Naglašavajući važnu i dostojanstvenu ulogu majke, Božja Reč govori deci: „Ne ostavljaj savete [„zakon“, fusnota] majke svoje“ (Poslovice 6:20). Naravno, udata žena će se prvo konsultovati s mužem pre nego što postavi bilo koje pravilo svojoj deci. Pa ipak, ovaj stih pokazuje da majke imaju pravo da postavljaju pravila, to jest ’zakone‘. A dete koje prihvata duhovne i moralne smernice od svoje bogobojazne majke imaće velike koristi (Poslovice 6:21, 22). Tereza, majka dva mala dečaka, ovako je objasnila zašto ne želi da se zaposli: „Najvažniji zadatak koji imam jeste da vaspitam svoju decu tako da postanu Božje sluge. Želim da taj zadatak obavim na najbolji način.“

Majke koje su veoma uticale na svoju decu

Izraelskom kralju Lemuilu sigurno je veoma koristio marljiv trud njegove majke. „Važne pouke kojima ga je majka savetovala“ čak su postale deo Božje nadahnute Reči (Poslovice 31:1; 2. Timoteju 3:16). Njen opis sposobne žene i dan-danas pomaže mladićima da donesu dobru odluku pri izboru bračnog druga. A njeno upozorenje na nemoral i preterivanje u piću primenjivo je i danas kao i kada je bilo zapisano (Poslovice 31:3-5, 10-31).

U prvom veku je apostol Pavle pohvalio Timotejevu majku Evnikiju za ono što je postigla poučavajući svog sina. Pošto je njen muž verovatno obožavao grčke bogove, Evnikija je imala zadatak da pomogne Timoteju da razvije veru u „svete spise“. Kada je ona počela da poučava Timoteja svetim spisima? U nadahnutom izveštaju se kaže da je to bilo „od ranog detinjstva“ — drugim rečima, dok je Timotej još bio beba (2. Timoteju 1:5; 3:14, 15). Njena vera i primer, kao i njena pouka, očigledno su dobro opremili Timoteja za misionarsku službu u koju je kasnije stupio (Filipljanima 2:19-22).

Biblija takođe govori o majkama koje su ukazivale gostoprimstvo vernim Božjim slugama, što je njihovoj deci pomoglo da se upoznaju sa osobama koje su im bile odlični uzori. Na primer, Sunamka je redovno pozivala proroka Jeliseja u svoj dom. Kasnije je Jelisej uskrsnuo njenog sina (2. Kraljevima 4:8-10, 32-37). Vredi pomenuti i primer Marije, majke biblijskog pisca Marka. Izgleda da su se vernici sakupljali u njenom domu u Jerusalimu (Dela apostolska 12:12). Marku je sigurno koristilo druženje s apostolima i drugim hrišćanima koji su redovno dolazili u njihov dom.

Jasno je da Jehova veoma ceni trud vernih žena koje usađuju njegova načela u svoju decu. On ih voli zbog njihove vernosti i zalaganja da u svojoj kući stvaraju atmosferu koja doprinosi duhovnoj izgradnji (2. Samuilova 22:26; Poslovice 14:1).

Najbolji izbor

Kao što navedeni primeri iz Svetog pisma pokazuju, savesna briga o fizičkoj, duhovnoj i emocionalnoj dobrobiti porodice donosi velike nagrade. Naravno, to nije lak zadatak. Posao koji jedna majka obavlja kod kuće često je mnogo zahtevniji od bilo kog odgovornog radnog mesta u nekoj firmi.

Istina, ako majka, nakon što se posavetovala s mužem, odluči da ne radi puno radno vreme, možda će porodica morati da pojednostavi način života, a ona će možda morati da trpi podsmevanje onih koji ne razumeju njen stav. Međutim, nagrade mogu i te kako nadoknaditi  njenu žrtvu. Paki ima troje dece i mora da radi skraćeno. Ona kaže: „Volim da budem kod kuće kada deca dođu iz škole kako bi imala s kim da pričaju.“ Kako to koristi njenoj deci? „Pomažem im oko domaćih zadataka, a ako se pojavi neki problem, mogu odmah da se pozabavim njime“, kaže ona. „Vreme koje svaki dan provodimo zajedno pomaže nam da imamo otvorenu komunikaciju. Toliko mi znači vreme koje provodim s decom da sam odbila ponudu za posao s punim radnim vremenom.“

Mnoge majke koje su Jehovini svedoci uvidele su da svi u porodici imaju koristi od toga što su odlučile da ne rade puno radno vreme. „Otkako sam prestala da radim izgleda da u našoj porodici sve funkcioniše bolje“, objašnjava ranije pomenuta Kristina. „Imam vremena da razgovaram sa svojom decom i da na mnoge praktične načine pomažem mužu. Posmatrajući kako naše ćerke uče i napreduju, poučavanje mi je postalo zadovoljstvo.“ Kristina se posebno seća jednog događaja. „Moja starija ćerka je prohodala u obdaništu, ali mlađa ćerka je prohodala kod kuće uz moju pomoć. Napravila je svoje prve korake a zatim pala meni u zagrljaj. Taj trenutak me je ispunio ogromnom radošću!“

Osim toga, treba uzeti u obzir još jedan činilac, a to je da porodica možda i neće trpeti tako velik finansijski gubitak zbog toga što majka ne radi. „Na troškove čuvanja dece i prevoza u stvari je odlazio veći deo moje plate“, kaže Kristina. „Kada smo pažljivo analizirali situaciju, shvatili smo da moj posao i ne donosi toliko mnogo dodatnog novca u kuću.“

Nakon što su razmotrili svoju situaciju, neki parovi su utvrdili da je to što će žena biti kod kuće i brinuti o porodici vredno svake žrtve koja se mora učiniti u finansijskom pogledu. „Presrećan sam što moja žena ostaje kod kuće i brine o naše dvoje male dece“, kaže Kristinin muž Pol. „Bilo je više nego stresno za oboje dok je ona radila.“ Kako je odluka koju su doneli uticala na njihove dve ćerke? Pol kaže: „Ne samo što osećaju veću sigurnost, već su mnogo manje izložene lošim uticajima tokom ranog detinjstva.“ Zašto ovaj par smatra da je važno da što više vremena provode sa svojim ćerkama? Pol odgovara: „Uveren sam da ako mi roditelji, slikovito govoreći, ne pišemo po srcu naše dece, neko drugi će to učiniti.“

Jasno je da svaki par mora da analizira svoje okolnosti. Niko ne sme da kritikuje odluku drugih (Rimljanima 14:4; 1. Solunjanima 4:11). Ipak vredi razmotriti mnoge koristi koje porodica ima ako majka nema zaposlenje s punim radnim vremenom. Izražavajući svoja osećanja, ranije pomenuta Tereza kaže: „Ništa ne pruža veći osećaj zadovoljstva od toga da se provodi što je moguće više vremena u poučavanju svoje dece i brizi za njih“ (Psalam 127:3).

[Slika na 31. strani]

Majke imaju važnu ulogu u poučavanju dece