1. Koja sposobnost nam može pomoći da se ugledamo na Boga?

JEHOVA nam je usadio sposobnost da se u mislima stavimo na mesto druge osobe. Takođe se donekle možemo uživeti u neku situaciju iako nikada nismo bili u njoj. (Pročitati Efešanima 5:1, 2.) Kako da mudro koristimo tu sposobnost koju nam je Bog podario? Kako da sprečimo da nas ona odvede u pogrešnom pravcu?

2. Kako na Jehovu utiče naša patnja?

² Sigurno se radujemo što je Bog obećao besmrtni život na nebu vernim pomazanicima i večni život na zemlji Isusovim ’drugim ovcama‘ (Jov. 10:16; 17:3; 1. Kor. 15:53). Naravno, taj obećani život neće biti pun patnje koja je danas uobičajena. Jehova dobro vidi kroz šta sve prolazimo, baš kao što je video kakve su muke doživljavali Izraelci kad su bili robovi u Egiptu. „U svim nevoljama njihovim i on je osećao bol“ (Is. 63:9). Vekovima kasnije, Jevreji su bili u strahu od neprijatelja koji su se protivili  obnavljanju hrama. Jehova je znao kako se osećaju, pa im je rekao: „Ko vas dira, dira zenicu oka moga“ (Zah. 2:8). Baš kao što majka gaji najnežnija osećanja prema svom detetu, tako i Jehova voli svoj narod i tu je da mu pomogne (Is. 49:15). Mi odražavamo njegovu ljubav kada se trudimo da zamislimo sebe na mestu drugih da bismo razumeli kako se osećaju (Ps. 103:13, 14).

3. Iz čega se vidi da je Isus bio saosećajan?

³ Isus je osećao bol drugih čak i onda kada se nije suočavao sa istim teškoćama. Primera radi, običan narod je živeo u strahu od verskih vođa, koje su ih varale i opterećivale mnogim nepotrebnim pravilima (Mat. 23:4; Mar. 7:1-5; Jov. 7:13). Iako Isusa nikada nisu uspeli da zastraše niti prevare, on je razumeo kako se narod oseća. „Kad je video mnoštvo naroda, sažalio se na njih, jer su bili izmučeni i rasejani kao ovce bez pastira“ (Mat. 9:36). Isus je bio saosećajan i pun ljubavi, baš kao i njegov Otac (Ps. 103:8).

4. Kako je Isus reagovao na patnju drugih?

⁴ Kada je video kako ljudi pate, Isus je bio pokrenut da im pomaže. Time je savršeno odražavao Božju ljubav. Nakon jednog dužeg propovedničkog putovanja, Isus i apostoli su otišli na osamljeno mesto da se odmore. Ali pošto mu je bilo žao naroda koji ga je tamo čekao, Isus je izašao i „počeo je da ih poučava mnogo čemu“ (Mar. 6:30, 31, 34).

5, 6. Kako ćemo se ophoditi prema bližnjima ako se ugledamo na Boga? Navedi primer. (Videti sliku na početku članka.)

⁵ Kada se s ljubavlju ophodimo prema bližnjima, ugledamo se na Boga. Prikažimo to primerom: Jedan mladi brat po imenu Alen razmišlja o starom bratu kome je zbog oslabelog vida teško da čita. I služba od kuće do kuće mu predstavlja problem zato što se teško kreće. Alen razmišlja o Isusovim rečima: „Kako želite da ljudi čine vama, tako činite i vi njima“ (Luka 6:31). Zato se pita: ’Šta bih ja želeo da ljudi čine meni?‘ Njegov iskren odgovor je: ’Da igraju košarku sa mnom!‘ Ali stari brat nije baš u formi za košarku, zar ne? Isusove reči zapravo navode Alena da se pita: ’Šta bih želeo da drugi čine meni da sam na mestu tog brata?‘

⁶ Alen nije star, ali ipak može da zamisli situacije koje sam nije doživeo. On posmatra starog brata i pažljivo ga sluša. Postepeno shvata kako je to biti star, obnevideo i onemoćao. Kada počne da oseća njegovu patnju, uviđa šta starom bratu treba i želi da mu bude od pomoći. I mi možemo postupati na isti način. Kada se stavljamo u poziciju naše braće, odražavamo Božju ljubav (1. Kor. 12:26).

7. Kako možemo bolje razumeti druge?

⁷ Nije uvek lako razumeti tuđi bol. Mnogi se suočavaju s teškoćama koje mi nikada nismo doživeli. Nekima je fizički teško usled neke povrede, bolesti ili starosti. Drugi pate u  emocionalnom smislu zbog depresije, napadâ panike ili posledica zlostavljanja. Neki pak žive u religiozno razdeljenom domu ili su samohrani roditelji. Svako ima neki problem, i često je to nešto što mi nismo iskusili. Kako u tom slučaju možemo odražavati Božju ljubav? Tako što s pažnjom slušamo kako se neko oseća sve dok bar donekle ne razumemo kako mu je. To će nas podstaći da mu pomognemo koliko možemo, čime odražavamo Jehovinu ljubav. Iako se potrebe razlikuju od osobe do osobe, svakome možemo pružiti ohrabrenje ili učiniti nešto praktično za njega. (Pročitati Rimljanima 12:15 i 1. Petrovu 3:8.)

8. Šta je pomoglo Isusu da bude dobar prema drugima?

⁸ Božji Sin je rekao da je Svevišnji Bog „dobar prema nezahvalnima i zlima“ (Luka 6:35). Isus je bio oličenje Božje dobrote. Šta mu je pomoglo da ispoljava tu osobinu? Unapred je razmišljao kako će njegove reči i postupci uticati na tuđa osećanja. Na primer, jednom mu je prišla žena za koju se znalo da je grešnica. Plakala je i suzama kvasila njegova stopala. Isus je video da se ona kaje i znao je da bi je slomilo ako bi bio grub prema njoj. On ju je pohvalio i oprostio joj grehe. Kada je zbog toga jedan farisej počeo da negoduje, Isus je bio ljubazan i prema njemu (Luka 7:36-48).

9. Šta nam može pomoći da odražavamo Jehovinu dobrotu? Navedi primer.

⁹ Kako možemo odražavati Božju dobrotu? Apostol Pavle je napisao: „Gospodov rob ne sme da se svađa, nego treba da bude blag [„taktičan“, fusnota] prema svima“ (2. Tim. 2:24). Taktična osoba zna kako da se postavi u osetljivim situacijama da ne bi povredila druge. Razmisli na trenutak kako možeš pokazati dobrotu u sledećim situacijama: Tvoj šef ne radi dobro svoj posao. Kako ćeš reagovati? Jedan brat je posle više meseci došao na sastanak. S kakvim rečima ćeš ga dočekati? U službi propovedanja, stanar kaže: „Sada nemam vremena za razgovor.“ Da li ćeš biti uviđavan? Kod kuće te supruga pita: „Zašto mi nisi rekao šta si isplanirao za subotu?“ Da li ćeš ljubazno odgovoriti? Kada se takoreći stavimo u tuđu kožu i zamislimo kako bi naše reči mogle delovati na druge, znaćemo kako da se ophodimo prema njima odražavajući Jehovinu dobrotu. (Pročitati Poslovice 15:28.)

10, 11. Šta će nam pomoći da budemo mudri? Navedi primer.

¹⁰ Sposobnost da zamislimo situacije u kojima se nismo našli može nam pomoći da se ugledamo na našeg mudrog Boga i predvidimo mogući ishod svojih postupaka. Mudrost je jedna od glavnih Jehovinih osobina. Ako to odluči, on može do detalja predvideti šta će proisteći iz nekog događaja. Mi nemamo tu moć, ali donekle možemo naslutiti do čega bi moglo dovesti nešto što želimo da uradimo. Izraelci nisu razmišljali do čega će voditi njihova neposlušnost. Uprkos svemu što je Jehova učinio za njih, Mojsije je  znao da će narod raditi ono što je zlo u Jehovinim očima. Pred celim izraelskim zborom, u pesmi je rekao: „Izrael je narod bez razuma, među njima nema razboritosti. Da su barem mudri! Tada bi dobro razmislili o ovome. Shvatili bi šta ih čeka“ (Pon. zak. 31:29, 30; 32:28, 29).

¹¹ Da bismo postupali mudro, dobro je da razmislimo o mogućim posledicama svojih postupaka, da ih takoreći vidimo u mislima. Primera radi, ako se zabavljaš, imaj na umu koliko seksualna privlačnost može biti jaka. Nemoj nikada planirati ni činiti nešto što bi ugrozilo tvoj dragocen odnos s Jehovom. Postupaj u skladu s rečima: „Pametan čovek vidi zlo i sklanja se, a ludi idu dalje i bivaju kažnjeni“ (Posl. 22:3).

12. Kakvo razmišljanje je štetno?

¹² Mudra osoba pazi na svoje misli. Razmišljanje se može uporediti s vatrom. Jedna izreka kaže: „Vatra je dobar sluga, a zao gospodar.“ Recimo, ona nam služi za kuvanje obroka. Ali kada izmakne kontroli, izbija požar koji uništava sve pred sobom i odnosi živote. Slično tome, razmišljanje je korisno kada je usmereno na stvari koje nam pomažu da se ugledamo na Jehovu. Međutim, štetno je kada u svojim mislima pothranjujemo nemoralne želje. Na primer, često razmišljanje o grešnim postupcima moglo bi nas navesti da svoje fantazije sprovedemo u delo. Prepuštanje takvim mislima može uništiti naše prijateljstvo s Jehovom! (Pročitati Jakovljevu 1:14, 15.)

13. Kakav je život Eva verovatno zamislila?

¹³ Razmisli kako se u Evi razvila želja da proba zabranjeni plod „s drveta spoznanja dobra i zla“ (Post. 2:16, 17). Zmija joj je rekla: „Sigurno nećete umreti. Jer Bog zna da će vam se onog dana kada ga budete jeli otvoriti oči i da ćete postati kao Bog, i znaćete šta je dobro, a šta zlo.“ Eva je „videla da je plod sa drveta dobar za jelo, da je primamljiv za oči i prijatan za gledanje“. Šta je zatim usledilo? „Zato ga je ubrala i okusila ga. Posle je dala i svom mužu, kad je bio s njom, pa je i on okusio“ (Post. 3:1-6). Očigledno je Evi bilo primamljivo ono što joj je Satana ponudio. Umesto da joj neko govori šta je dobro a šta zlo, mogla bi da sama odlučuje o  tome. Kakvu je samo štetu prouzrokovalo takvo razmišljanje! Preko njenog muža Adama, koji je takođe zgrešio, „u svet [je] ušao greh i preko greha smrt“ (Rimlj. 5:12).

14. Na šta nas Biblija upozorava?

¹⁴ Evin greh u edenskom vrtu nije bio polni nemoral. Međutim, Isus je otvoreno upozorio da je opasno maštati o tome. On je rekao: „Svako ko požudno gleda neku ženu već je učinio s njom preljubu u svom srcu“ (Mat. 5:28). U istom duhu, Pavle je napisao: „Ne razmišljajte o tome kako da udovoljite željama tela“ (Rimlj. 13:14).

15. Kakvo blago treba da skupljamo i zašto?

¹⁵ Još jedan štetan pravac razmišljanja je maštanje o tome da se obogatimo, dok u drugi plan stavljamo služenje Jehovi. Da materijalno blagostanje ne pruža potpunu zaštitu otkriva biblijska poslovica: „Blago je bogatom čoveku [...] kao visok zid u mašti njegovoj“ (Posl. 18:11). Isus je u jednoj priči pokazao kako „prolazi onaj ko skuplja blago za sebe, a nije bogat pred Bogom“ (Luka 12:16-21). Jehova se raduje kada se trudimo da mu ugodimo (Posl. 27:11). Tada smo i sami srećni jer imamo njegovu naklonost zato što ’skupljamo sebi blago na nebu‘ (Mat. 6:20). Prijateljstvo s Jehovom je nesumnjivo najveće blago koje možemo imati.

16. Šta nam može pomoći kada smo zabrinuti?

¹⁶ Težnja za sticanjem ’blaga na zemlji‘ donosi mnogo nespokojstva (Mat. 6:19). Isus je putem jednog poređenja prikazao kako „brige ovog sveta i zavodljivo bogatstvo“ mogu da uguše reč o Kraljevstvu (Mat. 13:18, 19, 22). Bilo da su opterećeni brigom oko novca ili ne, neki ljudi su stalno u strahu da bi im se moglo desiti nešto loše. Međutim, preterana zabrinutost nam može naštetiti i fizički i duhovno. Pouzdajmo se u Jehovu i imajmo na umu da „od brige čoveku srce klone, a dobra reč ga razveseli“ (Posl. 12:25). Reč ohrabrenja od nekoga ko nas razume može nam razveseliti srce. Biće nam lakše kada se poverimo roditeljima, bračnom drugu ili pouzdanom prijatelju koji gleda na stvari poput Jehove.

17. Kako nam Jehova pomaže kada smo zabrinuti?

¹⁷ Niko nas ne može razumeti bolje od Jehove. „Ne brinite se ni za šta“, napisao je Pavle, „nego u svemu molitvom i usrdnim moljenjem sa zahvaljivanjem iznesite svoje molbe Bogu. I Božji mir koji prevazilazi svaki um čuvaće vaša srca i vaše misli preko Hrista Isusa“ (Fil. 4:6, 7). Kada si zabrinut, seti se ko ti sve pomaže da ostaneš duhovno jak — suvernici, starešine, verni rob, anđeli, Isus i sam Jehova.

18. Kakvo razmišljanje je dobro za nas?

¹⁸ Kao što smo videli, na Boga se ugledamo kada se trudimo da razumemo kako se drugi osećaju (1. Tim. 1:11; 1. Jov. 4:8). Bićemo srećni ako pokazujemo iskrenu ljubav, razmišljamo o ishodu svojih postupaka i kontrolišemo teskobne misli koje nas lišavaju radosti. U skladu s tim, dobro iskoristimo sposobnost da zamišljamo buduće događaje i ugledajmo se na Boga tako što ćemo ispoljavati ljubav, dobrotu, mudrost i radost (Rimlj. 12:12).