Ne dozvoli da te bolest liši radosti

ZAMISLI da si se probudio ujutro sa željom da nije ni svanulo. Treba još jedan dan da se boriš sa fizičkim ili emocionalnim bolom. Možda se čak osećaš kao Jov, koji je rekao: „Radije bih umro“ (Jov 7:15). Šta ako takvo stanje traje, možda čak i godinama?

Tako je bilo u slučaju Mefivosteja, koji je bio sin Davidovog prijatelja Jonatana. Kada je imao pet godina, „on je pao i ostao hrom“ (2. Sam. 4:4). Osim zbog svog invaliditeta, sigurno je još više patio nakon što je bio lažno optužen da je izdao kralja i kada je posle toga ostao bez imanja. Međutim, sve vreme je bio izvanredan primer osobe koja se uspešno borila sa invaliditetom, klevetom i razočaranjem, i koja nije dozvolila da zbog toga izgubi radost (2. Sam. 9:6-10; 16:1-4; 19:24-30).

Još jedan primer je apostol Pavle. On je jednom napisao da mora da se bori s ’trnom u telu‘ (2. Kor. 12:7). Možda je taj trn bila neka dugogodišnja zdravstvena tegoba ili ljudi koji su dovodili u pitanje njegovo apostolstvo. O čemu god da se radilo, taj problem je trajao i Pavle je morao da živi i sa fizičkim i sa emocionalnim bolom koji je taj problem nosio sa sobom (2. Kor. 12:9, 10).

Neke današnje Božje sluge takođe imaju teške hronične bolesti ili su pod stresom. Kada je Magdalena imala 18 godina, ustanovljeno je da ima sistemski lupus eritematozus, bolest zbog koje imunološki sistem osobe izgleda napada sopstvene organe. „Bila sam u šoku“, kaže ona. „S vremenom mi se stanje pogoršalo zbog poremećaja digestivnog sistema, čireva u ustima i problema sa štitnom žlezdom.“ Za razliku od nje, Izabela mora da se bori s nečim što nije tako očigledno. Ona kaže: „Od detinjstva patim od depresije. Zbog toga doživljavam napade panike, imam probleme sa disanjem i grčeve u stomaku. Zato sam uglavnom stalno iscrpljena.“

Suočiti se sa stvarnošću

Bolest i nemoć mogu poremetiti tvoj život. Kada se to dogodi, dobro je da sedneš i realno sagledaš svoju situaciju. Možda ti neće biti lako da prihvatiš da više ne možeš živeti kao ranije. Magdalena kaže: „Moja bolest stalno napreduje. Često sam toliko iscrpljena da ne mogu ustati iz kreveta. Pošto je moja bolest nepredvidiva, veoma mi je teško da pravim neke konkretne planove. Najviše mi smeta to što više ne mogu da služim Jehovi koliko sam ranije mogla.“

Zbignjev objašnjava: „Kako idu godine, tako mi reumatoidni artritis izvlači  snagu i sve više mi oštećuje zglobove. Ponekad kad imam snažnu upalu ne mogu da obavim ni najjednostavnije poslove. Zbog toga sam potišten.“

Barbari je pre nekoliko godina dijagnostikovan tumor na mozgu koji raste. „Odjednom su se desile promene u mom organizmu“, kaže ona. „Postala sam bezvoljna, često imam glavobolje i teško mi je da se koncentrišem. Zbog novonastale situacije sam morala da promenim svoj način života.“

Svi oni su predane Jehovine sluge. Njima je najvažnije da vrše njegovu volju. Oni se u potpunosti uzdaju u Jehovu i imaju njegovu podršku (Posl. 3:5, 6).

Kako Jehova pomaže

Ne smemo misliti da je neka bolest pokazatelj da nas Bog ne voli (Tužb. 3:33). Razmisli o tome kroz šta je Jov morao da prođe iako je bio „besprekoran i pravedan“ (Jov 1:8). Bog nikoga ne iskušava zlim stvarima (Jak. 1:13). I hronične bolesti i emocionalni poremećaji predstavljaju žalosno nasleđe koje su nam ostavili naši praroditelji, Adam i Eva (Rimlj. 5:12).

Međutim, Jehova i Isus će uvek pomoći pravdoljubivim osobama (Ps. 34:15). Posebno kada prolazimo kroz neki težak period u životu, shvatamo da je Bog ’naše utočište i naša tvrđava‘ (Ps. 91:2). Stoga, šta ti može pomoći da sačuvaš radost kada se nalaziš u situaciji za koju ne postoji neko jednostavno rešenje?

Molitva. Poput vernih Božjih slugu iz prošlosti, možeš u molitvi baciti svoje breme na našeg nebeskog Oca (Ps. 55:22). Tako ćeš osetiti „Božji mir koji prevazilazi svaki um“. Taj unutrašnji mir će ’čuvati tvoje srce i tvoje misli‘ (Fil. 4:6, 7). Magdalena se oslanja na Boga u molitvi i to joj pomaže da lakše podnosi svoju iznurujuću bolest. Ona kaže: „Kada izlijem srce Jehovi, osetim da mi je lakše i da sam ponovo  radosna. Sada stvarno razumem šta znači svakodnevno se oslanjati na Boga“ (2. Kor. 1:3, 4).

U odgovoru na tvoje molitve, Jehova ti može dati snagu putem svetog duha, svoje Reči i suvernika. Sigurno nećeš očekivati da ti Bog nekim čudom otkloni bolest. Međutim, možeš biti siguran u to da će ti dati mudrost i snagu koji su ti potrebni da bi izašao na kraj sa svakom nevoljom (Posl. 2:7). On te može ojačati i dati ’izuzetnu snagu‘ (2. Kor. 4:7).

Porodica. Kada u kući postoje ljubav i međusobno razumevanje, bolest se lakše podnosi. Međutim, ne zaboravi da je teško i ostalima u porodici. Možda se i oni osećaju bespomoćno. Ipak, oni su uz tebe, čak i kada je teško. Ako se zajedno molite, to će ti pomoći da sačuvaš unutrašnji mir (Posl. 14:30).

Barbara ovako kaže za svoju ćerku i druge mlade sestre iz skupštine: „Pomažu mi u službi. Njihova revnost me krepi.“ Zbignjevu mnogo znači podrška njegove žene. „Ona obavlja većinu kućnih poslova. Takođe mi pomaže da se obučem i često nosi moju tašnu kada idemo na sastanke i u službu.“

Suvernici. Društvo naših suvernika je izvor ohrabrenja i utehe. Ali šta ako zbog svoje bolesti ne možeš da dolaziš na sastanke? Magdalena kaže: „Braća su se pobrinula da dobijam audio-snimke sastanaka i tako izvlačim korist iz njih. Braća i sestre me često nazovu da vide šta još mogu da urade za mene. Takođe mi pišu ohrabrujuća pisma. Činjenica da oni misle na mene i da im je stalo do mene pomaže mi da izdržim.“

Izabela, koja pati od depresije, kaže: „U skupštini imam mnogo ’očeva‘ i ’majki‘ koji žele da me saslušaju i razumeju. Skupština je moja porodica — tu osećam mir i radost.“

Oni koje muči neka bolest ne treba da se osamljuju. Umesto toga, treba da cene  što mogu naći prijatelje u skupštini (Posl. 18:1). Tada oni postaju izvor velikog ohrabrenja za druge. Možda ćeš se na početku ustručavati da kažeš braći i sestrama šta ti je potrebno. Međutim, njima će značiti ako to ne prećutiš. Tako će imati priliku da pokažu „nelicemernu bratsku ljubav“ (1. Petr. 1:22). Zašto im ne kažeš da ti je potreban prevoz na sastanke, da bi hteo da ideš s njima u službu ili da želiš da otvoreno porazgovaraš o nečemu? Naravno, ne treba da budemo osoba koja samo nešto traži, već osoba koja ceni pomoć drugih.

Budi pozitivan. Često od tebe zavisi da li ćeš ostati radostan i pored toga što se boriš s hroničnom bolešću. Neraspoloženje i utučenost mogu voditi do negativnog razmišljanja. U Bibliji piše: „Duh podržava čoveka u bolesti njegovoj, a slomljen duh ko će podneti?“ (Posl. 18:14).

Magdalena kaže: „Trudim se da se ne usredsređujem na svoje probleme. Gledam da uživam u svakom danu kada se osećam bolje. Puno mi znači kada pročitam životne priče ljudi koji ostaju verni uprkos tome što imaju neku hroničnu bolest.“ Izabelu jača pomisao na to da je Jehova voli i ceni. Ona kaže: „Znam da Jehova ceni ono što radim u službi za njega i zato moj život ima svrhu. Takođe imam divnu nadu za budućnost.“

Zbignjev ovako kaže: „Moja bolest me uči da budem ponizan i poslušan čak i u teškim okolnostima. Uči me da budem razborit i razuman, kao i da od srca opraštam. Naučio sam da nalazim radost u služenju Jehovi, umesto da žalim sebe. Čak imam želju da se trudim da još bolje služim Jehovi.“

Zadrži na umu da Jehova i te kako zapaža tvoju istrajnost. On saoseća s tobom i brine za tebe. On neće ’zaboraviti tvoj trud i ljubav koju si pokazao prema njegovom imenu‘ (Jevr. 6:10). Uvek imaj na umu šta Jehova obećava svima koji ga se boje: „Nikada te neću ostaviti i nipošto te neću napustiti“ (Jevr. 13:5).

Ako ponekad i kloneš, usmeri misli na divnu nadu — da ćeš živeti u novom svetu. Brzo dolazi dan kada ćeš svojim očima videti blagoslove Božjeg Kraljevstva na našoj planeti!

[Okvir/Slike na stranama 28, 29]

Oni propovedaju iako imaju hroničnu bolest

„Više ne mogu da se sam krećem i zato žena ili neko iz skupštine ide sa mnom u službu. Učim napamet uvode i biblijske stihove.“ (Ježi, koji je slep)

„Osim što svedočim putem telefona, pišem pisma i redovno se dopisujem s nekoliko zainteresovanih osoba. Kada sam u bolnici, uvek kraj svog kreveta stavim Bibliju i naše publikacije. To mi pomaže da započnem mnoge lepe razgovore.“ (Magdalena, koja boluje od sistemskog lupusa eritematozusa)

„Volim službu od vrata do vrata, ali kada se ne osećam dobro, svedočim putem telefona.“ (Izabela, koja ima kliničku depresiju)

„Veoma se radujem kada idem u naknadne posete i na biblijske studije. Kada se bolje osećam, volim da svedočim od kuće do kuće.“ (Barbara, koja ima tumor na mozgu)

„Mogu da nosim tašnu u kojoj ima samo malo literature. Ostajem napolju onoliko dugo koliko mi dozvoljava bol u zglobovima.“ (Zbignjev, koji boluje od reumatoidnog artritisa)

[Slika na 30. strani]

Svi mogu biti izvor ohrabrenja