Istrajno trčimo trku
Istrajno trčimo trku
„Istrajno trčimo trku koja je pred nama“ (JEVR. 12:1)
1, 2. S čim je apostol Pavle uporedio život hrišćana?
MARATONI se svake godine održavaju širom sveta. Vrhunski atletičari učestvuju u trci samo s jednim ciljem — da pobede. Većina drugih trkača zna da neće odneti pobedu. Oni će biti srećni ako istrče trku do kraja.
2 U Bibliji se život hrišćana upoređuje sa trkom. Apostol Pavle je u prvom pismu Korinćanima napisao: „Zar ne znate da u trci svi trkači trče, ali samo jedan dobija nagradu? Zato trčite tako da je osvojite!“ (1. Kor. 9:24).
3. Zašto je Pavle rekao da samo jedan trkač pobeđuje?
3 Naravno, Pavle nije hteo da kaže da će samo jedan hrišćanin osvojiti nagradu večnog života, a da svi ostali uzalud trče. Trkači se pripremaju za trku tako što naporno treniraju s ciljem da pobede. Pavle je podsticao suvernike da se isto tako naprežu u trci za večni život. Samo se tada mogu nadati da će ga osvojiti. U toj trci svi koji istrče do kraja dobijaju nagradu.
4. Šta treba da znamo o trci za život?
4 Te reči nas hrabre ali nas u isto vreme navode na ozbiljno razmišljanje jer je u pitanju nagrada bez premca — bilo da je to život na nebu ili na rajskoj zemlji. Istina, trka za život je duga i naporna. Duž tog puta ima mnogo prepreka, opasnosti i stvari koje nam odvlače pažnju (Mat. 7:13, 14). Neki su nažalost usporili, pali ili čak odustali od te trke. Kakvih zamki i opasnosti ima na tom putu? Kako ih izbeći? Kako istrčati tu trku do kraja i tako odneti pobedu?
Za pobedu je potrebna istrajnost
5. O čemu je Pavle govorio u Jevrejima 12:1?
5 U poslanici koju je uputio hrišćanima jevrejskog porekla u Jerusalimu i Judeji, Pavle je još jednom aludirao na trke. (Pročitati Jevrejima 12:1.) Govorio je o tome zašto treba da nastave da trče u trci za život i šta moraju raditi da bi uspeli da je istrče do kraja. Prvo ćemo videti zašto je Pavle pisao Jevrejima i na šta ih je podsticao, a zatim ćemo videti kakvu pouku možemo izvući iz toga.
6. Pod kakvim su pritiskom bili hrišćani?
6 Hrišćani u prvom veku su se suočavali s mnogim iskušenjima i problemima, a naročito hrišćani u Jerusalimu i Judeji, gde su verske vođe imale veliki uticaj na narod. Te vođe su uspele da uvere narod da Isus Hrist podriva vlast i da zaslužuje smrt. One su izdejstvovale da Isus bude pogubljen i nisu se zaustavile na tome, već su nastavile da progone njegove sledbenike. U Delima apostolskim zabeleženo je kako su pretili i napadali hrišćane nakon čudesnih događaja koji su se odigrali na Pedesetnicu 33. n. e. Zaista nije bilo lako biti hrišćanin (Dela 4:1-3; 5:17, 18; 6:8-12; 7:59; 8:1, 3).
7. U kakvom su vremenu živeli hrišćani kojima je Pavle pisao?
7 To su bila teška vremena i zbog toga što se bližilo uništenje Jerusalima. Isus je svojim sledbenicima rekao da će Judejci biti uništeni jer su bili neverni Jehovi. Rekao im je i koji događaji će prethoditi tome i šta treba da rade da bi preživeli. (Pročitati Luku 21:20-22.) Upozorio ih je sledećim rečima: „Pazite na sebe da vam srce ne bude zaokupljeno prekomernim jelom i opijanjem i životnim brigama, i da vas taj dan ne zatekne i iznenadi“ (Luka 21:34).
8. Zašto su neki hrišćani usporili u služenju Jehovi ili čak prestali da mu služe?
8 Pavle je pisao hrišćanima jevrejskog porekla skoro 30 godina nakon što je Isus upozorio hrišćane na predstojeće uništenje. Šta je bilo s njima tokom tih 30 godina? Neki su posustali pod teretom životnih problema i nisu duhovno napredovali što bi im dalo snagu da istraju (Jevr. 5:11-14). Drugi su očigledno smatrali da će im život biti mnogo lakši ako budu živeli kao i svi ostali Judejci. Možda su mislili da to nije pogrešno, jer ti Judejci nisu u potpunosti napustili Boga, budući da su se u izvesnoj meri i dalje držali Mojsijevog zakona. U skupštinama je bilo i pojedinaca koji su pokušavali da uvere druge da treba da se drže Mojsijevog zakona i judejskih običaja. Neki su im verovali, dok su ih drugi slušali jer su ih se bojali. Kako je Pavle mogao pomoći svoj toj braći da ostanu duhovno jaka i istraju u trci za život?
9, 10. (a) Na šta je Pavle podstakao hrišćane pred kraj 10. poglavlja Poslanice Jevrejima? (b) Zašto je Pavle pisao o veri Jehovinih slugu iz prošlosti?
9 Jehova je nadahnuo Pavla da napiše pismo tim hrišćanima da bi ih ojačao. U 10. poglavlju Poslanice Jevrejima Pavle im je napisao da „u Zakonu nalazimo samo senku budućih blagoslova“ i da im gresi mogu biti oprošteni samo zahvaljujući Isusovoj otkupnoj žrtvi. Pred kraj tog poglavlja Pavle im je rekao: „Potrebna [vam je] istrajnost, da biste, kad izvršite Božju volju, primili ono što je obećano. Jer još ’samo malo‘, i ’stići će onaj koji dolazi i neće kasniti‘ “ (Jevr. 10:1, 36, 37).
10 Pavle je u 11. poglavlju Poslanice Jevrejima na upečatljiv način objasnio šta je prava vera u Boga. Naveo je dosta ljudi iz prošlosti koji su imali izuzetnu veru. Da li je to bila nepotrebna digresija? Naravno da nije. Time je svojoj braći hteo da kaže da svaki Božji sluga mora biti hrabar i istrajan. Dobar primer Jehovinih vernih slugu iz prošlosti dao bi im snagu da izađu na kraj s problemima i ispitima vere. Nakon što je opisao kako su te Božje sluge starog doba pokazale svoju veru, napisao je: „Pošto smo okruženi tolikim oblakom svedoka, skinimo i mi svaki teret i greh koji nas lako može namamiti u zamku i istrajno trčimo trku koja je pred nama“ (Jevr. 12:1).
’Oblak svedoka‘
11. Zašto je dobro da razmišljamo o velikom ’oblaku svedoka‘?
11 Veliki ’oblak svedoka‘ ne predstavlja posmatrače ili navijače, već same učesnike u trci koji su živeli u prethrišćansko doba. Oni su uspešno istrčali tu trku. Iako više nisu živi, njihov dobar primer bodri one koji su se kasnije uključili u trku. Zamisli kako bi se neiskusan takmičar osećao kad bi znao da ga posmatraju vrhunski trkači. Sigurno bi dao sve od sebe, a možda bi čak i oborio sopstveni rekord. Ti svedoci iz drevnog doba dokazali su da se ta figurativna trka, ma koliko da je teška, može istrčati. Hrišćani su mogli razmišljati o ’oblaku svedoka‘ i tako crpsti snagu koja im je bila potrebna da bi ’istrajno trčali trku‘. To isto možemo i mi.
12. Zašto je dobro da razmišljamo o primerima koje je Pavle naveo?
12 Mnoge verne Božje sluge koje je Pavle spomenuo nalazile su se u okolnostima sličnim našima. Na primer, Noje je živeo u vremenu kraja pretpotopnog sveta. Mi živimo u vremenu kraja ovog sveta. Jehova je Avrahamu i Sari rekao da ostave svoj dom. Obećao im je da će od njih poteći narod koji će mu služiti i oni su čekali da se to ispuni. Nas podstiče da živimo za njega, a ne za sebe i obećava nam da će biti uz nas i da će nas nagraditi. Mojsije je išao kroz opasnu pustinju na putu za Obećanu zemlju. A mi živimo u zlom svetu i iščekujemo novi svet, koji nam Jehova obećava. Zato je dobro da razmišljamo o onome kroz šta su oni prošli, o njihovim usponima i padovima, o njihovim vrlinama i manama (Rimlj. 15:4; 1. Kor. 10:11).
Šta im je pomoglo da uspeju?
13. S kojim se izazovima suočavao Noje i šta mu je pomoglo da uradi sve što mu je Jehova zapovedio?
13 Šta je pomoglo tim Jehovinim slugama da istrče trku do kraja? Zapazimo šta je Pavle rekao za Noja. (Pročitati Jevrejima 11:7.) Noje nikada nije video „vode potopa“ koje bi mogle uništiti „svako stvorenje“ (Post. 6:17). Tako nešto se nikada ranije nije desilo. Pa ipak, Noje nije smatrao da je to nemoguće jer je verovao da će Jehova uraditi sve što je rekao. Noje nije mislio da Jehova traži previše od njega, već je učinio „upravo tako“ kako mu je rekao (Post. 6:22). Noje je imao mnogo posla. Trebalo je da sagradi arku, dovede životinje, sakupi hranu za svoju porodicu i životinje, upozorava ljude na Potop i pomaže svojoj porodici da ostane duhovno jaka. Uopšte nije bilo lako učiniti sve „upravo tako“. Ali on je imao veru u Jehovu i zbog toga je uspeo da izvrši sve što mu je Jehova zapovedio. Jehova je spasao njega i njegovu porodicu i mnogo ih je blagoslovio.
14. Kako su Avraham i Sara pokazali veru u Boga i šta učimo od njih?
14 Govoreći dalje o ’oblaku svedoka‘, Pavle je spomenuo Avrahama i Saru. Njihov život se iz korena promenio kada su, prema Božjoj zapovesti, ostavili svoj dom u Uru. Nisu znali šta ih čeka, ali su čvrsto verovali u Jehovu i slušali ga čak i kada to nije bilo lako. U Bibliji se Avraham naziva ’ocem svih koji veruju‘ upravo zato što je bio spreman da podnese velike žrtve da bi služio istinitom Bogu (Rimlj. 4:11). Pošto su hrišćani već dosta toga znali o Avrahamu i njegovoj porodici, Pavle je spomenuo samo neke detalje iz njihovog života, ali to je bilo dovoljno da se vidi koliko su jaku veru imali. Pavle je napisao: „Svi su oni [uključujući Avrahama i njegovu porodicu] umrli u veri, a da nisu primili ono što im je bilo obećano, nego su to videli izdaleka i pozdravili, izjavljujući da su stranci i privremeni stanovnici u zemlji u kojoj su živeli“ (Jevr. 11:13). Oni su uspeli da trku istrče do kraja zahvaljujući tome što su imali jaku veru u Boga i dobar odnos s njim.
15. Zašto se Mojsije odrekao lagodnog života?
15 Mojsije je još jedan u nizu Jehovinih slugu koje je Pavle naveo kao dobre primere. I on je odlučio da napusti svoj dom baš kao i Avraham. Odrekao se svih privilegija i bogatstva koje je imao i „izabrao [je] da bude zlostavljan zajedno s Božjim narodom“. Zašto? Pavle je rekao da je Mojsije to uradio „jer je usmerio pogled na nagradu koju će dobiti... jer je ostao postojan kao da vidi Nevidljivog“. (Pročitati Jevrejima 11:24-27.) Mojsija nije privlačilo to što je mogao da „privremeno uživa u grehu“. Bog mu je bio stvaran i znao je da će ispuniti sve što je obećao. To mu je ulivalo hrabrost i pomoglo mu da istraje kad mu je bilo teško. Neumorno se trudio da izvede Izraelce iz Egipta i dovede ih u Obećanu zemlju.
16. Zašto Mojsije nije pao u očaj kada mu Jehova nije dozvolio da uđe u Obećanu zemlju?
16 Ni Mojsije, kao ni Avraham, nije za svog života video ispunjenje Božjih obećanja. Upravo pre nego što su Izraelci ušli u Obećanu zemlju, Bog je Mojsiju rekao: „Izdaleka [ćeš] videti tu zemlju, ali nećeš ući u zemlju koju dajem Izraelovim sinovima.“ Zašto? Zato što su on i Aron dozvolili da ih buntovan narod isprovocira do te mere da svojim postupcima ne iskažu čast Bogu (Pon. zak. 32:51, 52). Da li je Mojsije zbog toga pao u očaj ili je postao ogorčen? Nije. To znamo jer je blagoslovio narod i na kraju rekao: „Srećan si, Izraele! Ko je kao ti, narod koji Jehova spasava? On je štit koji ti pomaže, uzvišeni mač tvoj“ (Pon. zak. 33:29).
Pouka za nas
17, 18. (a) Šta možemo naučiti od vernih Božjih slugu iz prošlosti? (b) O čemu će biti reči u sledećem članku?
17 Na osnovu života vernih Božjih slugu iz prošlosti vidimo da moramo imati jaku veru u Boga i njegova obećanja da bismo istrčali trku do kraja (Jevr. 11:6). Vera u Boga treba da utiče na sve što radimo u životu. Za razliku od ljudi koji nemaju veru, Jehovine sluge znaju šta će Bog učiniti u budućnosti. Mi ’vidimo Nevidljivog‘ i zato istrajno trčimo trku (2. Kor. 5:7).
18 Trčati u trci za život nije lako. Pa ipak, tu trku možemo istrčati do kraja. U sledećem članku ćemo videti šta nam još može pomoći da u tome uspemo.
Možeš li objasniti?
• Zašto se Pavle osvrnuo na mnoge verne Jehovine sluge drevnog doba?
• Kako nam razmišljanje o ’oblaku svedoka‘ pomaže da istrajemo u trci za život?
• Šta si naučio iz primera vernih ljudi kao što su Noje, Avraham, Sara i Mojsije?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 19. strani]
Avraham i Sara su bili spremni da se odreknu udobnosti koje su imali u Uru
