Itaj — primer vernosti

„VELIKA su i čudesna dela tvoja, Jehova Bože, Svemoćni. Pravedni su i istiniti putevi tvoji, Kralju večnosti. Ko da te se ne boji, Jehova, ko da ne slavi ime tvoje, jer si jedino ti veran!“ Ova pesma, koju na nebu pevaju „oni koji su pobedili zver i njen lik“, skreće pažnju na Božju vernost (Otkr. 15:2-4). Jehova želi da ga njegove sluge oponašaju u pokazivanju te lepe osobine (Ef. 4:24).

S druge strane, Satana Đavo čini sve što je u njegovoj moći kako bi Božje sluge na zemlji odvojio od Božje ljubavi. Pa ipak, mnogi su ostali verni čak i pod veoma teškim okolnostima. Zaista možemo biti zahvalni Jehovi što veoma ceni takvu odanost! Štaviše, uvereni smo da „Jehova pravdu voli, i ne napušta one koji su mu verni“ (Ps. 37:28). Da bi nam pomogao da sačuvamo vernost, on se pobrinuo da se u njegovoj Reči nađe zapis  o postupcima mnogih vernih ljudi. Jedan od njih je i izveštaj o Itaju iz Gata.

„Tuđinac i izgnanik“

Pretpostavlja se da je Itaj bio rođen u poznatom filistejskom gradu Gatu, rodnom mestu diva Golijata i drugih strašnih Izraelovih neprijatelja. Iskusni ratnik Itaj pojavljuje se iznenada u biblijskom izveštaju, i to u vreme Avesalomove pobune protiv kralja Davida. Itaj i 600 Filisteja koji su ga pratili živeli su u izgnanstvu u blizini Jerusalima.

Situacija Itaja i njegovih ljudi možda je navela Davida da se seti vremena kada je kao begunac zajedno sa 600 izraelskih ratnika otišao na filistejsku teritoriju i našao se na području Ahisa, kralja Gata (1. Sam. 27:2, 3). Šta će Itaj i njegovi ljudi učiniti sada kad se David suočio s pobunom svog sina Avesaloma? Da li će pristati uz Avesaloma, ostati neutralni ili deliti sudbinu Davida i njegovih ljudi?

Zamisli kako se David, koji beži iz Jerusalima, zaustavlja na mestu koje se zove Vet-Merak, što znači „daleka kuća“. To je verovatno bila poslednja kuća u Jerusalimu na putu prema Maslinskoj gori, pre prelaska doline Kedron (2. Sam. 15:17). Ovde David pregleda svoje snage dok prolaze pred njim. A onda zapaža da s njim nisu samo verni Izraelci već i Hereteji i svi Feleteji. Osim toga, tu su i ljudi iz Gata — Itaj i njegovih 600 ratnika (2. Sam. 15:18).

Sa iskrenim saosećanjem, David kaže Itaju: „Zašto i ti ideš s nama? Vrati se i ostani kod kralja [verovatno misleći na Avesaloma]. Ti si tuđinac i izgnanik iz svoje zemlje. Juče si došao, pa zar da te danas povedem da lutaš s nama, da ideš kuda i ja idem? Vrati se i povedi sa sobom i svoju braću, a Jehova neka ti pokaže milost i vernost!“ (2. Sam. 15:19, 20).

Itaj zatim izgovara reči koje su bile izraz nepokolebljive vernosti: „Tako živ bio Jehova i tako živ bio kralj, moj gospodar, gde god bude kralj, moj gospodar, bilo da se radi o životu ili smrti, tu će biti i tvoj sluga!“ (2. Sam. 15:21). To je možda podsetilo Davida na reči koje je izgovorila njegova prabaka Ruta (Ruta 1:16, 17). Ganut Itajevom izjavom, David kaže: „Hajde, prođi!“, misleći na dolinu Kedron. „Tako je Itaj iz Gata prošao sa svim svojim ljudima i sa svom svojom decom koja su bila s njim“ (2. Sam. 15:22).

„Nama za pouku“

„Sve što je nekada napisano, napisano je nama za pouku“, stoji u Rimljanima 15:4. Zato treba da se pitamo: Šta možemo naučiti od Itaja? Razmislimo šta ga je možda navelo da bude veran Davidu. Premda je bio tuđinac i izgnanik iz Filisteje, Itaj je shvatio da je Jehova živi Bog i da je David njegov pomazanik. On nije bio zaslepljen neprijateljstvom koje je postojalo između Izraelaca i Filisteja. Nije gledao na Davida samo kao na nekoga ko je pogubio filistejskog junaka Golijata i mnoge druge njegove sunarodnike (1. Sam. 18:6, 7). Itaj je u Davidu video čoveka koji voli Jehovu i sigurno je zapazio njegove izvanredne osobine. David je zauzvrat počeo veoma da ceni Itaja. Čak je jednu trećinu svojih snaga stavio „pod zapovedništvo Itaja“ u ključnoj bici protiv Avesalomovih snaga! (2. Sam. 18:2).

I mi treba da se trudimo da gledamo iza kulturnih, rasnih i etničkih razlika — iza bilo kojih ukorenjenih predrasuda i netrpeljivosti — i da zapažamo dobre osobine kod drugih. Prijateljstvo koje se razvilo između Davida i Itaja pokazuje da nam poznavanje Jehove i ljubav prema njemu mogu pomoći da premostimo takve barijere.

 Dok razmišljamo o Itajevom primeru, možemo se pitati: ’Da li pokazujem sličnu vernost prema Većem Davidu, Isusu Hristu? Da li svoju vernost pokazujem tako što revno učestvujem u propovedanju o Kraljevstvu i stvaranju učenika?‘ (Mat. 24:14; 28:19, 20). ’Koliko sam spreman da se žrtvujem kako bih dokazao svoju vernost?‘

Poglavarima porodica takođe može koristiti razmišljanje o Itajevom primeru vernosti. Njegova privrženost Davidu i odluka da sledi Božjeg pomazanog kralja uticala je na njegove ljude. Slično tome, odluke koje poglavari donose u podupiranju pravog obožavanja Boga utiču na njihove porodice i možda čak privremeno donose neke teškoće. Pa ipak, uvereni smo u sledeće: ’S onim ko je veran [Jehova] postupa verno‘ (Ps. 18:25).

Nakon Davidove bitke protiv Avesaloma, Itaj se više ne pominje u Pismu. Pa ipak, kratak osvrt na njega u Božjoj Reči pruža izuzetan uvid u njegovu ličnost tokom jednog teškog perioda u Davidovom životu. To što se Itaj pominje u nadahnutom izveštaju dokazuje da Jehova zapaža i nagrađuje takvu vernost (Jevr. 6:10).