Možeš li da se preseliš tamo gde je veća potreba za objaviteljima?

„Dok smo živeli u Sjedinjenim Državama imali smo sve udobnosti, ali smo se pribojavali da će materijalistički duh u toj sredini loše uticati na nas i naša dva sina. Moja supruga i ja smo ranije služili kao misionari i želeli smo da ponovo vodimo takav jednostavan, ali srećan život.“

PODSTAKNUTI tom željom, Ralf i Pem su 1991. godine odlučili da pošalju pisma u nekoliko podružnica. U njima su izrazili želju da služe na području gde je veća potreba za objaviteljima Kraljevstva. Iz podružnice u Meksiku dobili su odgovor u kom je rečeno da u toj zemlji postoji velika potreba na engleskom govornom području. U pismu je stajalo da je to polje ’zrelo za žetvu‘ (Jov. 4:35). Ralf i Pem su sa svojim sinovima, koji su tada imali 8 i 12 godina, ubrzo prihvatili taj poziv i počeli da se pripremaju za preseljenje u Meksiko.

Ogromno područje

Ralf priča: „Pre nego što smo otišli iz Sjedinjenih Država, neka dobronamerna braća i sestre su nam govorili: ’Preseljenje u drugu zemlju je veoma rizično!‘ ’Šta ako se razbolite?‘ ’Zašto biste se preselili da propovedate ljudima koji govore engleski? Stranci u toj zemlji neće biti zainteresovani za istinu!‘ Međutim, nismo se pokolebali. Na kraju krajeva, naša odluka nije bila ishitrena. To smo planirali godinama. Izbegavali smo dugoročne kredite, štedeli novac i mnogo puta razgovarali u krugu porodice o problemima na koje bismo mogli naići.“

Ralf je sa svojom porodicom najpre otišao u meksičku podružnicu. Tamo su im braća pokazala kartu cele zemlje i rekla: „Ovo je vaše područje!“ Odlučili su da se nasele u gradu San Migel de Aljende, koji se nalazi oko 240 kilometara severozapadno od grada Meksika i u kom ima mnogo stranaca. Nakon njihovog trogodišnjeg boravka u tom gradu osnovana je engleska skupština koja je brojala 19 objavitelja. To je bila prva takva skupština u Meksiku — ali pred njima je stajalo još dosta posla.

Procenjuje se da u Meksiku živi oko milion američkih državljana. Pored toga, u toj zemlji mnogi obrazovani ljudi, učenici i studenti govore engleski kao drugi jezik. Ralf kaže: „Molili smo se za više radnika. Uvek smo imali spremnu gostinsku sobu za braću i sestre  koji su dolazili kod nas da takoreći ’izvide zemlju‘“ (Br. 13:2).

Pojednostavili su život radi većeg učešća u službi

Uskoro je počelo da pristiže još braće i sestara koji su želeli da daju više u službi. Među njima su bili Bil i Keti iz Sjedinjenih Država. Oni su pre toga 25 godina propovedali na područjima gde je postojala veća potreba za objaviteljima. Razmišljali su o tome da nauče španski ali su se predomislili nakon što su se preselili u grad Ahihik u blizini jezera Čapala. Mnogi Amerikanci se nakon penzionisanja sele u taj lep kraj. Bil kaže: „U Ahihiku smo marljivo tražili osobe koje govore engleski i žele da upoznaju istinu iz Biblije.“ Tokom prve dve godine koje su proveli u tom gradu, Bil i Keti su imali zadovoljstvo da posmatraju osnivanje nove skupštine — druge engleske skupštine u Meksiku.

Ken i Džoana iz Kanade su želeli da pojednostave život i više vremena posvete propovedanju. Oni su se sa svojom ćerkom Britani takođe preselili u Meksiko. Ken priča: „Trebalo nam je vremena da se naviknemo na život u mestu gde ponekad danima ne radi telefon i nema tople vode ili struje.“ Ali, služba propovedanja im je donosila radost. Ken je ubrzo postao sluga pomoćnik, a dve godine kasnije starešina. Njihovoj ćerci Britani je u početku bilo teško što u maloj engleskoj skupštini kojoj su pripadali ima samo nekoliko mladih. Međutim, nakon što je počela da učestvuje u izgradnji Dvorana Kraljevstva, stekla je mnoge dobre prijatelje iz cele zemlje.

Patrik i Roksen iz Teksasa su bili veoma radosni što se misionarsko područje gde ljudi govore engleski nalazi u njihovoj blizini. „Kada smo posetili Monterej, grad u severoistočnom Meksiku, imali smo osećaj da nas Jehova upućuje da pomognemo na tom području“, kaže Patrik. U roku od pet dana, prodali su svoju kuću u Teksasu i takoreći ’prešli u Makedoniju‘ (Dela 16:9). Nakon preseljenja im nije bilo lako da zarađuju za život, ali ih je radovalo to što su za samo dve godine videli kako mala grupa od 17 Svedoka prerasta u skupštinu od 40 objavitelja.

Džef i Deb su još jedan bračni par koji je pojednostavio život radi većeg učešća u službi. Prodali su svoju veliku kuću u Sjedinjenim Državama i preselili se u mali stan u Kankunu, gradu na istočnoj obali Meksika. Ranije su išli na pokrajinske sastanke koji su se održavali u klimatizovanim salama u blizini njihove kuće. U Meksiku se najbliži pokrajinski sastanak na engleskom održavao pod vedrim nebom, u mestu do kog su morali da putuju osam sati. Bez obzira na to, bili su srećni kada su videli kako se u Kankunu osniva skupština od oko 50 objavitelja.

Neka braća i sestre iz Meksika su takođe počeli da pomažu u svedočenju na  engleskom jeziku. Na primer, kada su Ruben i njegova porodica čuli da je u gradu San Migel de Aljende osnovana prva engleska skupština i da je ceo Meksiko njeno područje, odmah su odlučili da pomognu. To je podrazumevalo učenje engleskog jezika, upoznavanje s novom kulturom i prelaženje velikih razdaljina — 800 kilometara svake sedmice — da bi prisustvovali sastancima. Ruben kaže: „Imali smo tu radost da svedočimo strancima koji već godinama žive u Meksiku ali su od nas prvi put čuli dobru vest na svom maternjem jeziku. Neki od njih su nam zahvaljivali sa suzama u očima.“ Ruben i njegova porodica su najpre pomagali skupštini u San Migel de Aljendeu. Zatim su služili kao pioniri u gradu Gvanahuato, u centralnom Meksiku, gde su učestvovali u osnivanju engleske skupštine od preko 30 objavitelja. Sada služe u engleskoj grupi u Irapuatu, gradu u blizini Gvanahuata.

Propovedanje onima do kojih nije lako doći

Osim stranaca, i mnogi Meksikanci govore engleski. Često nije lako preneti dobru vest tim ljudima jer žive u bogatim delovima grada gde posluga otvara vrata. Čak i ako se vlasnici pojave na vratima, uglavnom ne žele da saslušaju našu poruku jer smatraju da su Jehovini svedoci mala lokalna sekta. Pa ipak, kada ih posete Svedoci iz drugih zemalja, neki povoljnije reaguju.

Osmotrimo primer Glorije iz grada Keretaro u centralnom Meksiku. Ona objašnjava:  „Ranije su na moja vrata dolazili Svedoci koji su govorili španski ali ih nikada nisam saslušala. Međutim, kada su se u mojoj porodici i među prijateljima pojavili problemi, bila sam utučena i preklinjala sam Boga da mi pomogne da pronađem izlaz iz te situacije. Ubrzo nakon toga, na moja vrata je pokucala jedna žena koja je pričala engleski. Pitala je da li neko u kući govori engleski. Pošto je bila strankinja, privukla mi je pažnju i rekla sam da ja znam taj jezik. Dok je govorila, pomislila sam: ’Šta ova šašava Amerikanka radi ovde?‘ Ali molila sam Boga da mi pomogne i možda je poseta ove strankinje bila njegov odgovor na moju molitvu.“ Glorija je počela da proučava Bibliju i brzo je napredovala do krštenja uprkos protivljenju porodice. Sada je opšti pionir a njen suprug i sin takođe služe Jehovi.

Nagrade za one koji su pojačali službu

Istina je da propovedanje na područjima gde postoji veća potreba za objaviteljima donosi neke poteškoće, ali nagrade su daleko brojnije. Ralf, kog smo pomenuli u uvodu, kaže: „Proučavali smo Bibliju s ljudima iz Velike Britanije, Kine, Jamajke, Švedske pa čak i s nekim pripadnicima višeg staleža iz Gane. Neki od njih su i sami kasnije započeli s pionirskom službom. Tokom proteklih godina, naša porodica je videla osnivanje sedam engleskih skupština. Oba naša sina su uz nas počela s pionirskom službom a sada služe u Betelu u Sjedinjenim Državama.“

Trenutno u Meksiku postoji 88 engleskih skupština i mnogo grupa. Šta je doprinelo tako brzom porastu? Mnogi ljudi sa engleskog govornog područja nikada ranije nisu razgovarali s Jehovinim svedocima. Neki su povoljno reagovali jer nisu bili pod pritiskom sredine, što bi bio slučaj da su u svojoj zemlji. Drugi su počeli da proučavaju Bibliju jer su posle odlaska u penziju imali više vremena da se posvete duhovnim stvarima. Nadalje, više od trećine objavitelja u engleskim skupštinama služe kao pioniri, što u velikoj meri doprinosi revnosti i napretku u tim skupštinama.

I ti možeš doživeti takvu radost

Nema sumnje da će više ljudi širom sveta povoljnije reagovati kada čuju poruku o Božjem Kraljevstvu na maternjem jeziku. Zato je ohrabrujuće znati da su mnoga duhovno zrela braća i sestre — mladi i stari, samci i bračni parovi — spremni da se presele na područje gde postoji veća potreba za objaviteljima Kraljevstva. Izazovi s kojima se ponekad suočavaju neznatni su u poređenju s radošću koju ta braća osećaju kada neka iskrena osoba prihvati biblijsku istinu. Možeš li i ti načiniti neke promene da bi se preselio na područje u tvojoj zemlji ili u inostranstvu gde postoji veća potreba za objaviteljima? * (Luka 14:28-30; 1. Kor. 16:9). Ako možeš, budi uveren da te čekaju brojni blagoslovi!

[Fusnota]

[Okvir na 21. strani]

Nasmejana lica privlače pažnju

Beril je rođena u Velikoj Britaniji, ali se preselila u Kanadu gde je radila kao menadžer u nekoliko međunarodnih kompanija. Takođe se bavila jahanjem i bila je veoma uspešna u tome. Čak je izabrana da predstavlja Kanadu na Olimpijskim igrama 1980. Nakon odlaska u penziju, ona i njen suprug su se doselili u Čapalu i često su večerali u tamošnjim restoranima. Kada bi zapazila nasmejane penzionere koji su govorili engleski, upoznala bi se s njima i pitala ih zbog čega su u Meksiku. Ispostavilo se da su ti vedri ljudi skoro uvek bili Jehovini svedoci. Beril i njen suprug su razmišljali: ’Ako su sreća i smisao života povezani s poznavanjem Boga, onda i mi treba da ga upoznamo.‘ Beril je nekoliko meseci išla na sastanke Jehovinih svedoka, a zatim je počela da proučava Bibliju i krstila se. Nekoliko godina je služila kao opšti pionir.

[Okvir na 22. strani]

„Pravi je blagoslov što su s nama“

U zemljama u kojima postoji veća potreba za objaviteljima, braća zaista cene one koji dođu iz inostranstva da im pomažu u službi propovedanja. Jedna podružnica s Kariba je pisala: „Ako bi stotine stranaca koji ovde služe otišli, to bi uticalo na stabilnost skupština. Pravi je blagoslov što su s nama.“

Božja Reč kaže da su ’žene koje objavljuju dobru vest velika vojska‘ (Ps. 68:11). Zato ne iznenađuje što među onima koji služe u inostranstvu ima mnogo neudatih sestara. Te samopožrtvovane sestre pružaju veliku pomoć. Jedna podružnica iz Istočne Evrope je zapazila: „U mnogim skupštinama imamo veliki procenat sestara, negde čak i do 70 posto. Većina njih je kratko u istini, pa su neudate pionirke koje su došle iz drugih zemalja od neprocenjive pomoći jer poučavaju one koje su odskora u istini. Za nas su te sestre iz drugih zemalja pravi dar!“

Šta te pionirke misle o služenju u drugoj zemlji? „Postoji puno izazova“, kaže Andželika, koja ima tridesetak godina i nekoliko godina je služila kao pionir u inostranstvu. „U jednom mestu sam svaki dan pešačila blatnjavim putevima i viđala potresne prizore ljudske patnje. Ali pomaganje ljudima u službi me je činilo srećnom. Bila sam dirnuta kada su mi sestre zahvaljivale zbog toga što sam došla da im pomognem. Jedna od njih mi je rekla da ju je to što sam prešla toliki put da bih služila kao pionir u njenoj zemlji, podstaklo da i ona započne s punovremenom službom.“

Su, pionirka koja ima oko 50 godina, kaže: „Izazovi su neizbežni, ali ne mogu da se porede s blagoslovima koje doživite. Služba je fantastična! Budući da dosta vremena provodim u službi s mladim sestrama, pričam im šta sam iz Biblije i naših publikacija naučila o tome kako se izboriti s poteškoćama. One mi često govore da im to što uspešno izlazim na kraj s problemima služeći godinama sama kao pionir pomaže da uvide da i one mogu prebroditi izazove na koje nailaze. Pomaganje tim sestrama mi pruža duboki osećaj zadovoljstva.“

[Mapa na 20. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

MEKSIKO

Monterej

Gvanahuato

Irapuato

Ahihik

Čapala

Jezero Čapala

San Migel de Aljende

Keretaro

MEKSIKO

Kankun

[Slika na 23. strani]

Neki su radosni što imaju priliku da svedoče strancima koji nikada ranije nisu čuli dobru vest