Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Osobe sa ispravnim stavom odazivaju se na dobru vest

Osobe sa ispravnim stavom odazivaju se na dobru vest

Osobe sa ispravnim stavom odazivaju se na dobru vest

„Svi koji su ispravno gledali na večni život postali su vernici“ (DELA 13:48)

1, 2. Kako su prvi hrišćani postupali u skladu sa Isusovim proročanstvom da će se dobra vest propovedati po celom svetu?

 U DELIMA APOSTOLSKIM nalazi se upečatljiv izveštaj o tome kako su prvi hrišćani postupali u skladu sa Isusovim proročanstvom da će se dobra vest o Kraljevstvu propovedati po celom svetu (Mat. 24:14). Revni objavitelji su utrli put za sve koji će poći njihovim stopama. Zahvaljujući tome što su Isusovi učenici sa žarom propovedali u Jerusalimu, na hiljade ljudi, uključujući i ’mnoge sveštenike‘, postali su deo skupštine (Dela 2:41; 4:4; 6:7).

2 Misionari iz prvog veka pomogli su još mnogima da prihvate hrišćanstvo. Na primer, Filip je propovedao u Samariji, gde je mnoštvo ljudi pažljivo pratilo ono što je govorio (Dela 8:5-8). Pavle je s mnogim saradnicima putovao svuda, propovedajući dobru vest na Kipru, u nekim delovima Male Azije, Makedoniji, Grčkoj i Italiji. U gradovima gde je on propovedao, mnogi Judejci i Grci postali su vernici (Dela 14:1; 16:5; 17:4). Tit je služio na Kritu (Titu 1:5). Petar je imao pune ruke posla u Vavilonu, i u vreme kada je napisao svoju prvu poslanicu, oko 62-64. n. e., za dobru vest se znalo u Pontu, Galatiji, Kapadokiji, Aziji i Vitiniji (1. Petr. 1:1; 5:13). Kako su to bila uzbudljiva vremena! Hrišćani iz prvog veka bili su toliko revni objavitelji da su neprijatelji za njih rekli da su „pobunili ceo svet“ (Dela 17:6; 28:22).

3. Koje rezultate postižu objavitelji Kraljevstva svojim propovedanjem i kako se osećaš kada saznaš za to?

3 I u savremeno doba je hrišćanska skupština blagoslovljena velikim porastom. Zar nismo ohrabreni kada čitamo godišnji izveštaj Jehovinih svedoka i kada vidimo rezultate koji se postižu širom sveta? Zar nismo radosni što su objavitelji Kraljevstva tokom službene 2007. godine vodili više od šest miliona biblijskih studija? Pored toga, broj prisutnih prilikom obeležavanja Hristove smrti prošle godine ukazuje na to da ima oko deset miliona ljudi koji nisu Jehovini svedoci ali su zainteresovani za dobru vest bar u toj meri da su došli na ovu važnu svečanost. To znači da ima još mnogo posla.

4. Ko se odaziva na poruku o Kraljevstvu?

4 I danas, kao i u prvom veku, ’svi koji ispravno gledaju na večni život‘ odazivaju se na poruku istine (Dela 13:48). Jehova takve osobe dovodi u svoju organizaciju. (Pročitati Ageja 2:7.) Kakav stav prema hrišćanskoj službi treba da negujemo da bismo potpuno učestvovali u ovom delu sakupljanja?

Propovedajmo svim vrstama ljudi

5. Kakve ljude Jehova prihvata?

5 Hrišćani iz prvog veka razumeli su da „Bog nije pristran, nego iz svakog naroda prihvata onog ko ga se boji i čini što je pravedno“ (Dela 10:34, 35). Da li će osoba imati dobar odnos s Jehovom zavisi od toga da li pokazuje veru u Isusovu otkupnu žrtvu (Jov. 3:16, 36). Jehova želi da se „sve vrste ljudi spasu i da dobro upoznaju istinu“ (1. Tim. 2:3, 4).

6. Čega se objavitelji Kraljevstva moraju čuvati i zašto?

6 Bilo bi pogrešno ako bi objavitelji dobre vesti imali predrasude prema ljudima zbog njihove rase, položaja u društvu, izgleda, religije ili bilo čega drugog. Razmisli na trenutak: zar nisi zahvalan što osoba koja je prvi put razgovarala s tobom o biblijskoj istini nije imala predrasude prema tebi? Zašto bi onda ti uskratio poruku koja ima moć da spase život bilo kome ko bi je možda saslušao? (Pročitati Mateja 7:12.)

7. Zašto ne smemo suditi onima kojima propovedamo?

7 Jehova je postavio Isusa za Sudiju. Mi nemamo pravo da sudimo nikome. To je sasvim na mestu, pošto mi možemo suditi samo ’po onome što vidimo‘ ili ’po onome što čujemo‘, dok Isus može čitati i najskrivenije misli i razmišljanja srca (Isa. 11:1-5; 2. Tim. 4:1).

8, 9. (a) Kakav je bio Savle pre nego što je postao hrišćanin? (b) Šta učimo iz onoga što se desilo s apostolom Pavlom?

8 Ljudi svih vrsta postaju Jehovine sluge. Jedan istaknut primer je Savle iz Tarsa, kasnije poznat kao apostol Pavle. Savle je bio farisej i zakleti protivnik hrišćana. Bio je ubeđen da su na pogrešnom putu i zbog toga je progonio hrišćansku skupštinu (Gal. 1:13). Gledano iz ljudskog ugla, niko za njega ne bi rekao da će postati hrišćanin. Međutim, Isus je video nešto dobro u Savlovom srcu i izabrao ga je za jedan poseban zadatak. Tako je Savle postao jedan od najrevnijih i najaktivnijih članova hrišćanske skupštine prvog veka.

9 Šta učimo iz onoga što se desilo s apostolom Pavlom? Možda na našem području postoje grupe ljudi koje su neprijateljski raspoložene prema našoj poruci. Premda nam izgleda neverovatno da će bilo ko od njih ikada postati pravi hrišćanin, treba i dalje da pokušavamo da razgovaramo s njima. Ponekad našu poruku prihvate čak i oni za koje mislimo da to nikada neće učiniti. Naš zadatak je da propovedamo svima „bez prestanka“. (Pročitati Dela apostolska 5:42.)

Blagoslovi za one koji propovedaju „bez prestanka“

10. Zašto ne treba da se ustežemo da propovedamo ljudima koji izgledaju zastrašujuće? Ispričaj neko iskustvo iz tvog kraja.

10 Izgled ume da prevari. Na primer, Ignasio * je počeo da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima dok je bio u zatvoru u Južnoj Americi. Ljudi su ga se plašili zbog njegove nasilne naravi. Zato su ga neki zatvorenici angažovali za naplaćivanje dugova od onih koji su od njih kupovali razne stvari. Međutim, kako je Ignasio duhovno napredovao i primenjivao ono što uči, taj nekadašnji nasilnik postao je miroljubiv čovek. Više ne naplaćuje dugove i srećan je što je zahvaljujući biblijskoj istini i Božjem duhu u potpunosti promenio svoju ličnost. Takođe je zahvalan objaviteljima Kraljevstva koji nisu imali predrasude i koji su uložili trud da bi proučavali Bibliju s njim.

11. Zašto uvek iznova posećujemo ljude?

11 Jedan od razloga zbog kojih uvek iznova posećujemo ljude s kojima smo već razgovarali o dobroj vesti jeste taj što se njihove okolnosti i stavovi menjaju. Od kada smo poslednji put bili na njihovim vratima, neki su se možda ozbiljno razboleli, izgubili posao ili im je umrla neka voljena osoba. (Pročitati Propovednika 9:11.) Svetski događaji mogu pokrenuti ljude da ozbiljno razmišljaju o budućnosti. Zbog svega toga, osoba koja je ranije bila ravnodušna ili se čak protivila sada može dobro reagovati. Zato ne treba da oklevamo da delimo dobru vest s drugima kad god imamo priliku za to.

12. Kako treba da gledamo na ljude kojima propovedamo i zašto?

12 Ljudi su skloni tome da sude drugima i da ih svrstavaju u neke grupe. Međutim, Jehova gleda ljude kao pojedince. On u svakome vidi potencijal. (Pročitati 1. Samuilovu 16:7.) Trebalo bi da se trudimo da u službi imamo isto takvo gledište. Mnoga iskustva pokazuju da dolazi do dobrih rezultata kada imamo pozitivan stav prema svima kojima propovedamo.

13, 14. (a) Zašto je jedna pionirka imala negativan stav prema ženi koju je srela u službi? (b) Šta možemo naučiti iz ovog iskustva?

13 Sandra, jedna pionirka, bila je u službi od kuće do kuće na jednom karipskom ostrvu kada je naišla na Rut, ženu koja je s oduševljenjem učestvovala u karnevalima. Dva puta je Rut bila krunisana za kraljicu karnevala. Pokazala je veliko interesovanje za ono što je Sandra govorila, tako da su se dogovorile da proučavaju Bibliju. Sandra se seća: „Kada sam ušla u njenu dnevnu sobu, odmah sam ugledala veliku fotografiju na kojoj je Rut bila u karnevalskoj odori, kao i trofeje koje je osvojila. Pogrešno sam pretpostavila da je nemoguće da jedna tako popularna osoba, toliki ljubitelj karnevala, bude ozbiljno zainteresovana za istinu. Zato sam prestala da je posećujem.“

14 Nešto kasnije, Rut se pojavila u Dvorani Kraljevstva i nakon sastanka upitala Sandru: „Zašto si prestala da dolaziš da proučavaš Bibliju sa mnom?“ Sandra se izvinila i dogovorile su se da nastave s proučavanjem. Rut je brzo napredovala, sklonila svoje karnevalske fotografije, počela da ide na sve sastanke i da učestvuje u propovedanju, i kasnije je izvršila predanje Jehovi. Naravno, Sandra je shvatila da je njena početna reakcija bila pogrešna.

15, 16. (a) Šta se desilo kada je jedna sestra svedočila svom rođaku? (b) Zašto treba da svedočimo rođacima, bez obzira na njihove okolnosti i način života?

15 Dobre rezultate su imali i mnogi koji su svedočili rođacima, iako se teško moglo pretpostaviti da će oni pozitivno reagovati. Uzmimo za primer ono što se desilo jednoj sestri iz Sjedinjenih Država po imenu Džojs. Njen zet je bio u zatvoru još dok je bio tinejdžer. Ona priča: „Ljudi su govorili da je njegov život totalni promašaj pošto se drogirao, krao i činio još mnogo loših stvari. I pored svega toga, čitavih 37 godina istrajno sam nastojala da mu prenesem biblijsku istinu.“ Njeno strpljenje i trud urodili su plodom kada je on počeo da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima i zatim načinio velike promene u životu. Nedavno se Džojsin zet u svojoj 50. godini života krstio na jednom oblasnom kongresu u Kaliforniji. Džojs kaže: „Plakala sam od radosti. Tako mi je drago što nikada nisam digla ruke od njega!“

16 Možda oklevaš da razgovaraš s nekim rođacima o biblijskoj istini zbog njihovih okolnosti i načina života. Ali Džojs nije dozvolila da je to spreči da razgovara sa svojim zetom. Na kraju krajeva, kako možemo znati šta je u nečijem srcu? Možda osoba sa svom iskrenošću traga za religioznom istinom. Zato nemojmo da joj uskratimo mogućnost da je nađe. (Pročitati Poslovice 3:27.)

Efikasno sredstvo za proučavanje Biblije

17, 18. (a) Šta izveštaji iz celog sveta govore o vrednosti knjige Šta Biblija zaista naučava? (b) Koja si lepa iskustva imao koristeći tu knjigu?

17 Izveštaji iz celog sveta pokazuju da su mnoge iskrene osobe dobro reagovale na knjigu Šta Biblija zaista naučava? Peni, jedna pionirka iz Sjedinjenih Država, započela je nekoliko studija pomoću ove publikacije. Dva studija bila su sa starijim osobama koje su bile predani članovi svojih crkava. Peni se brinula kako će reagovati na biblijska učenja koja su objašnjena u knjizi Šta Biblija naučava. Međutim, kasnije je napisala: „Zbog toga što su informacije iznesene veoma jasno, logično i sažeto, osobe su spremno priznale da je ono što su učile istina, bez neke rasprave i uzburkanih emocija.“

18 Pet, sestra iz Velike Britanije, počela je da proučava Bibliju sa ženom koja je bila izbeglica iz jedne azijske zemlje. Ona je morala da napusti svoju zemlju kada su joj pobunjenički vojnici odveli muža i sinove, nakon čega ih više nikad nije videla. Život joj je bio u opasnosti, kuća joj je spaljena i silovali su je članovi jedne bande. Zbog svega toga osećala je da više nema razloga da živi i više puta je razmišljala o samoubistvu. Međutim, zahvaljujući proučavanju Biblije dobila je nadu. „Jednostavna objašnjenja i ilustracije u knjizi Šta Biblija naučava duboko su uticali na nju“, piše Pet. Ta žena je brzo napredovala, postala nekršteni objavitelj i izrazila želju da se krsti na sledećem pokrajinskom sastanku. Kakva je radost pomagati iskrenim osobama da razumeju i prihvate nadu iz Svetog pisma!

„Ne posustajmo u činjenju dobra“

19. Zašto je delo propovedanja tako hitno?

19 Sa svakim novim danom naš zadatak da propovedamo i stvaramo učenike sve je hitniji. Svake godine se na hiljade osoba sa ispravnim stavom odazovu na dobru vest. „Veliki Jehovin dan“ je blizu, što znači da oni koji ostaju u duhovnoj tami „posrćući idu na pogubljenje“ (Sof. 1:14; Posl. 24:11).

20. Šta svako od nas treba da bude odlučan da čini?

20 Još uvek možemo pomoći tim ljudima. Da bismo uspeli u tome, važno je da se ugledamo na hrišćane iz prvog veka, koji su „bez prestanka poučavali i objavljivali dobru vest o Hristu, Isusu“ (Dela 5:42). Sledimo njihov primer tako što ćemo istrajati uprkos protivljenju, truditi se da budemo vešti u poučavanju i nepristrano propovedati svima! „Ne posustajmo u činjenju dobra“ jer ćemo ako istrajemo požnjeti bogate blagoslove — Bog će biti zadovoljan nama (2. Tim. 4:2; pročitati Galatima 6:9).

[Fusnota]

^ Neka imena su promenjena.

Kako bi odgovorio?

• Ko se odaziva na dobru vest?

• Zašto ne treba da imamo predrasude prema ljudima kojima propovedamo?

• Kakvi se rezultati postižu korišćenjem knjige Šta Biblija zaista naučava?

[Pitanja za razmatranje]

[Slike na 13. strani]

Na hiljade iskrenih ljudi odazivaju se na dobru vest

[Slike na 15. strani]

Šta možemo naučiti iz toga što je apostol Pavle načinio velike promene?

[Slika na 16. strani]

Objavitelji dobre vesti nemaju predrasude prema ljudima