Izabrane misli iz Prve knjige o kraljevima
Jehovina Reč je živa
Izabrane misli iz Prve knjige o kraljevima
„KAD se množe pravednici raduje se narod. Kad bezdušnik vlada tad uzdiše narod“ (Poslovice 29:2). Prva knjiga o kraljevima živopisno potvrđuje istinitost ove poslovice. U njoj se nalazi Solomonova životna priča, tokom čijeg vladanja je drevni Izrael uživao u sigurnosti i blagostanju. U ovoj knjizi se takođe nalazi izveštaj o podeli nacije nakon Solomonove smrti i o 14 kraljeva koji su vladali posle njega, od kojih su neki bili kraljevi Izraela, a neki kraljevi Jude. Samo dvojica od njih su celog svog života bili verni Jehovi. Osim toga, u ovoj knjizi se govori o šestorici proroka, uključujući i Iliju.
Ovaj izveštaj, koji je u Jerusalimu i Judi napisao prorok Jeremija, obuhvata period od oko 129 godina — od 1040. do 911. pre n. e. Dok je sakupljao materijal za knjigu, Jeremija je očigledno koristio drevne zapise kao što je bila ’knjiga dela Solomonovih‘. To su zapisi koji danas više ne postoje (1. Kraljevima 11:41; 14:19; 15:7).
MUDRI KRALJ UNAPREĐUJE MIR I BLAGOSTANJE
Prva knjiga o kraljevima započinje jednim zanimljivim izveštajem o pokušaju Adonije, sina kralja Davida, da se domogne prestola. Njegovi planovi propadaju zahvaljujući tome što prorok Natan brzo reaguje, i tako Davidov sin Solomon postaje kralj. Jehova je zadovoljan onim što taj novi kralj traži i daje mu „srce mudro i razumno“, a takođe mu daje i „blaga i slave“ (1. Kraljevima 3:12, 13). Što se tiče mudrosti, nije mu bilo ravnog, a i njegovo bogatstvo bilo je bez premca. To je razdoblje kada Izrael uživa u miru i blagostanju.
Što se tiče Solomonovih građevinskih poduhvata, on završava Jehovin hram i nekoliko upravnih zgrada. Jehova obećava Solomonu da će, pod uslovom da on ostane veran, učiniti sledeće: „Utvrdiću presto kraljevstva tvoga nad Izraelom zauvek“ (1. Kraljevima 9:4, 5). Pravi Bog ga takođe upozorava na posledice neposlušnosti. Međutim, Solomon se kasnije ženi mnogim strankinjama. Pod njihovim uticajem, u poodmaklim godinama se okreće krivoj religiji. Jehova proriče da će se njegovo kraljevstvo podeliti. Solomon umire 997. pre n. e. i tako dolazi kraj njegovoj 40-godišnjoj vladavini. Na presto dolazi njegov sin Rovoam.
Odgovori na biblijska pitanja:
1:5 — Zašto je Adonija pokušao da se domogne prestola još dok je David bio živ? Biblija to ne kaže. Međutim, pošto su Adonijina starija braća, Amnon i Avesalom, već umrli, a najverovatnije i Davidov sin Hileav, logično je zaključiti da je on kao najstariji živi Davidov sin smatrao da ima pravo da postane kralj (2. Samuilova 3:2-4; 13:28, 29; 18:14-17). Pridobivši podršku moćnog vojskovođe Joava i uticajnog prvosveštenika Avijatara, Adonija je verovatno bio uveren da će njegov pokušaj uspeti. Biblija ne govori o tome da li je on znao za Davidovu nameru da Solomon nasledi presto. Međutim, Adonija nije pozvao Solomona i druge osobe lojalne Davidu kada je prinosio žrtvu (1. Kraljevima 1:9, 10). Iz toga se vidi da je na Solomona gledao kao na suparnika.
1:49-53; 2:13-25 — Zašto je Solomon pogubio Adoniju, kada mu je ranije dao pomilovanje? Premda Vitsaveja nije razumela s kojim ju je ciljem Adonija zamolio da od kralja zatraži da mu da Avisagu za ženu, Solomon je prozreo njegove namere. Iako David s prelepom Avisagom nije imao odnose, ona je ipak smatrana njegovom inočom. U skladu sa običajem tog vremena, ona bi pripala Davidovom zakonitom nasledniku. Adonija je možda mislio da bi time što bi je uzeo za ženu ponovo mogao da pokuša da obezbedi sebi presto. Pošto je protumačio Adonijinu molbu kao odraz njegove ambicije da postane kralj, Solomon je promenio odluku o pomilovanju.
6:37–8:2 — Kada je hram posvećen? Hram je dovršen osmog meseca 1027. pre n. e., 11. godine Solomonove vladavine. Izgleda da je bilo potrebno još 11 meseci da bi se uneo nameštaj i izvršile ostale pripreme. Hram je verovatno posvećen sedmog meseca 1026. godine pre n. e. Drugi građevinski projekti pominju se nakon što se govori o završetku izgradnje hrama, a pre posvećenja, očigledno da bi se zaokružio izveštaj o građevinskim poduhvatima (2. Letopisa 5:1-3).
9:10-13 — Da li je bilo u skladu s Mojsijevim zakonom to što je Solomon poklonio 20 galilejskih gradova tirskom kralju Hiramu? Možda se smatralo da se ono što Zakon govori, a što stoji u Levitskoj 25:23, 24, odnosi samo na područje na kom žive Izraelci. Moguće je da su u gradovima koje je Solomon dao Hiramu živeli neizraelci, premda su se ti gradovi nalazili unutar granica Obećane zemlje (Izlazak 23:31). Solomonov postupak možda ukazuje i na to da on nije bio potpuno poslušan Zakonu, baš kao i činjenica da je počeo da ’drži mnogo konja‘ i da je imao mnogo žena (Ponovljeni zakoni 17:16, 17). Šta god da je bilo u pitanju, Hiram nije bio zadovoljan poklonom. Možda pagani koji su tu živeli nisu dobro očuvali te gradove, ili možda njihova lokacija nije bila baš najbolja.
11:4 — Da li je Solomon postao senilan i zbog toga bio neveran u starosti? Po svemu sudeći, to nije tačno. Solomon je bio prilično mlad kada je počeo da vlada, i premda je vladao 40 godina, još nije zašao u duboku starost. Štaviše, on nije u potpunosti bio odstupio od Jehove. Izgleda da je pokušavao da praktikuje međuverstvo.
Pouka za nas:
2:26, 27, 35. Ono što Jehova prorekne, uvek se obistini. Time što je Avijatar, Ilijev potomak, uklonjen s položaja sveštenika, ’ispunila se reč koju je Jehova izrekao na dom Ilijev‘. Time što je na Avijatarovo mesto postavljen Sadok iz Finesove loze ispunilo se ono što je zapisano u Brojevima 25:10-13 (Izlazak 6:25; 1. Samuilova 2:31; 3:12; 1. Letopisa 24:3).
2:37, 41-46. Kako je opasno kada neko smatra da može proći nekažnjeno iako prelazi granice! Oni koji namerno odstupaju od ’tesnog puta koji vodi u život‘ takođe će morati trpeti posledice svoje nemudre odluke (Matej 7:14).
3:9, 12-14. Jehova odgovara na molitve svojih slugu kada oni traže mudrost, razumevanje i vođstvo da bi mogli da izvrše službu (Jakov 1:5).
8:22-53. Solomon je izrazio iskrenu zahvalnost Jehovi — za njegovu lojalnu ljubav, zato što ispunjava obećanja i zato što sluša molitve. Ako razmišljamo o rečima koje je Solomon prilikom posvećenja uputio Jehovi u molitvi, bićemo još zahvalniji za ove, kao i za druge odlike Božje ličnosti.
11:9-14, 23, 26. Kada je Solomon u svojim poodmaklim godinama postao neposlušan, Jehova mu je podigao protivnike. Apostol Petar je rekao: „Bog se suprotstavlja oholima, a nezasluženu dobrotu daje poniznima“ (1. Petrova 5:5).
11:30-40. Kralj Solomon je hteo da ubije Jerovoama zbog onoga što je Ahija prorekao u vezi s njim. Kako je samo drugačije reagovao 40 godina ranije, kada nije hteo da se osveti Adoniji i drugim zaverenicima! (1. Kraljevima 1:50-53). Njegov stav se promenio zbog toga što je odstupio od Jehove.
UJEDINJENO KRALJEVSTVO SE DELI
Jerovoam i narod dolaze kod kralja Rovoama i mole ga da im olakša teret koji im je nametnuo njegov otac Solomon. Umesto da im izađe u susret, Rovoam im preti time da će staviti na njih još teži teret. Deset plemena se zbog toga bune i postavljaju sebi Jerovoama za kralja. Kraljevstvo se deli. Rovoam vlada nad južnim kraljevstvom, koje čine Judino i Benjaminovo pleme, a Jerovoam nad severnim desetoplemenskim kraljevstvom Izraela.
U nameri da odvrati narod od toga da ide u Jerusalim da tamo vrši obožavanje, Jerovoam postavlja dva zlatna teleta — jedno u Danu, a drugo u Vetilju. Nakon Jerovoama, Izraelom vladaju Nadav, Vasa, Ila, Zimrije, Tivnija, Amrije, Ahav i Ohozija. U Judi su Rovoama nasledili Avijam, Asa, Josafat i Joram. Proroci koji su prorokovali u vreme ovih kraljeva bili su Ahija, Semeja, zatim jedan Božji čovek čije se ime ne pominje, kao i Juj, Ilija i Mihej.
Odgovori na biblijska pitanja:
18:21 — Zašto je narod ćutao kada ih je Ilija pitao da li će slediti Jehovu ili Vala? Možda su se osećali krivima jer su uvideli da su pogrešili što su propustili da budu isključivo odani Jehovi, što je on tražio od njih. Ili im je savest možda bila toliko neosetljiva da nisu videli ništa loše u tome što su obožavali Vala i istovremeno tvrdili da obožavaju Jehovu. Tek nakon što je Jehova pokazao svoju moć, oni su rekli: „Jehova je Bog, Jehova je Bog!“ (1. Kraljevima 18:39).
20:34 — Kada je Jehova Ahavu dao pobedu nad Sircima, zašto je Ahav poštedeo sirijskog kralja Ven-Adada? Umesto da pogubi Ven-Adada, Ahav je s njim sklopio savez, po kom bi ulice u sirijskoj prestonici Damasku pripale Ahavu, kako bi on držao tamošnje bazare i pijace. Ranije je Ven-Adadov otac na sličan način u komercijalne svrhe prisvojio neke ulice u Samariji. Dakle, Ahav je oslobodio Ven-Adada radi komercijalnih interesa u Damasku.
Pouka za nas:
12:13, 14. Kada donosimo važne odluke u životu, treba da tražimo savet od mudrih i zrelih osoba koje dobro poznaju Pismo i visoko cene Božja načela.
13:11-24. Savet ili predlog koji izgleda sumnjivo, čak i ako dolazi od dobronamernog suvernika, treba odmeriti prema ispravnim načelima iz Božje Reči (1. Jovanova 4:1).
14:13. Jehova nas ispituje kako bi našao dobro u nama. Bez obzira na to koliko je to dobro u nama neznatno, on može učiniti da ono raste, dokle god dajemo sve od sebe kako bismo mu služili.
15:10-13. Moramo hrabro odbaciti otpadničke ideje i unapređivati pravo obožavanje.
17:10-16. Udovica iz Sarepte je uvidela da je Ilija prorok i zbog toga mu je izrazila gostoprimstvo, i Jehova ju je blagoslovio zbog njenih dela vere. Danas Jehova takođe zapaža naša dela vere i nagrađuje one koji na razne načine podupiru Kraljevstvo (Matej 6:33; 10:41, 42; Jevrejima 6:10).
19:1-8. Kada se suočavamo sa žestokim progonstvom, možemo biti uvereni u Jehovinu podršku (2. Korinćanima 4:7-9).
19:10, 14, 18. Pravi obožavaoci nikada nisu sami. Uz njih je Jehova, kao i njihovo svetsko bratstvo.
19:11-13. Jehova nije isto što i priroda, to jest personifikacija prirodnih sila.
20:11. Kada se Ven-Adad hvalisao time što je uništio Samariju, izraelski kralj je odgovorio: „Koji se opasuje oružjem [pripremajući se za bitku] nek se ne hvali kao onaj koji se raspasuje“, to jest odlaže svoje oružje nakon povratka iz bitke u kojoj je pobedio. Kada je pred nama neki novi zadatak, moramo paziti da ne budemo samouvereni i hvalisavi (Poslovice 27:1; Jakov 4:13-16).
Od velike vrednosti za nas
Kada je govorio o tome kako su Izraelci na Sinajskoj gori dobili Zakon, Mojsije im je rekao: „Gle, iznosim danas pred vas blagoslov i prokletstvo. Blagoslov, ako slušate zapovesti Jehove, Boga svoga, koje vam ja danas propisujem, a prokletstvo, ako ne slušate zapovesti Jehove, Boga svoga, nego svrnete s puta koji vam ja danas propisujem“ (Ponovljeni zakoni 11:26-28).
Kako nam samo Prva knjiga o kraljevima otvoreno skreće pažnju na ovu važnu istinu! Kao što smo već videli, u ovoj knjizi se takođe nalaze i druge važne pouke. Njena poruka je zaista živa i ima moć (Jevrejima 4:12).
[Slika na 29. strani]
Hram i druge građevine koje je izgradio Solomon
[Slika na stranama 30, 31]
Nakon što je Jehova pokazao svoju moć, narod je uzviknuo: „Jehova je Bog!“