Ostani smiren kad trpiš zlo
Ostani smiren kad trpiš zlo
„Gospodov rob nema potrebe da se upušta u borbe, nego treba da bude fin prema svima... da se obuzdava kad trpi zlo“ (2. TIMOTEJU 2:24).
1. Zašto u službi ponekad naiđemo na ljude koji govore grubo?
KAKO reaguješ kada si okružen ljudima kojima se ne dopadaš ili kojima se ne dopada ono što zastupaš? Kada je govorio o poslednjim danima, apostol Pavle je prorekao da će ljudi biti „hulnici... klevetnici, bez samokontrole, brutalni“ (2. Timoteju 3:1-5, 12). Na takve ljude možeš naići kako u službi tako i u drugim prilikama.
2. Koji stihovi nam mogu pomoći da postupamo mudro sa osobama koje nam se obraćaju grubo?
2 Ne može se reći da svi koji govore grubo nemaju interes za ono što je ispravno. Veliki problemi ili razočaranje mogu navesti ljude da viču na sve oko sebe (Propovednik 7:7). Mnogi tako postupaju zato što žive i rade u sredini u kojoj je pogrdan govor sasvim uobičajen. To ne znači da i mi kao hrišćani možemo prihvatiti takav način izražavanja, ali nam pomaže da razumemo zašto ga drugi ljudi koriste. Kako treba da reagujemo kada neko govori grubo? U Poslovicama 19:11 stoji: „Spor na gnev je koji je razuman.“ U Rimljanima 12:17, 18 nam se savetuje: „Nikome ne vraćajte zlo za zlo... Ako je moguće, koliko do vas stoji, budite u miru sa svim ljudima.“
3. Kako je miroljubivost povezana s porukom koju propovedamo?
3 Ako smo zaista miroljubivi, to će se videti u duhu koji pokazujemo. Odraziće se na naš govor, postupke, a možda i na naš izraz lica i ton glasa (Poslovice 17:27). Kada je pripremao svoje apostole za propovedanje, Isus ih je posavetovao: „Kad ulazite u kuću, pozdravite ukućane [„ulazeći u kuću nazovite joj: mir kući ovoj“, NW]; i ako je kuća dostojna, neka na nju dođe mir koji joj želite; ali ako nije dostojna, neka se vaš mir vrati k vama“ (Matej 10:12, 13). Mi prenosimo dobru vest. Biblija za nju kaže da je ’dobra vest mira‘, ’dobra vest o Božjoj nezasluženoj dobroti‘ i „dobra vest o kraljevstvu“ (Efešanima 6:15; Dela apostolska 20:24; Matej 24:14). Naš cilj nije da kritikujemo verovanja druge osobe niti da se raspravljamo s njom o njenim gledištima, već da joj prenesemo dobru vest iz Božje Reči.
4. Šta možeš reći kada ti stanar i pre nego što navedeš razlog svoje posete kaže „ne zanima me“?
4 Čak i pre nego što nas stvarno sasluša, stanar nas može prekinuti i reći: „Ne zanima me.“ U takvim situacijama, uglavnom možeš reći: „Želeo sam samo da vam pročitam ovaj kratak stih iz Biblije.“ Stanar možda neće imati ništa protiv toga. U drugim slučajevima, možda bi bilo na mestu da kažeš: „Želeo sam da vam kažem da će doći vreme kada više neće biti nepravde i kada će svi ljudi naučiti da vole jedni druge.“ Ako stanar ne pokaže želju da sazna nešto više, mogao bi dodati: „Ali možda bismo o tome mogli porazgovarati nekom drugom prilikom.“ Čak i ako stanar nije reagovao miroljubivo, da li treba da zaključimo da ’nije dostojan‘? Bez obzira na njegovu reakciju, nemoj zaboraviti biblijski savet da budeš ’fin prema svima i da se obuzdavaš kada trpiš zlo‘ (2. Timoteju 2:24).
Drzak ali zaveden
5, 6. Kako je Savle postupao sa Isusovim sledbenicima, i zašto je to radio?
5 U prvom veku, čovek po imenu Savle bio je dobro poznat po svom drskom govoru i čak po nasilnom ponašanju. Biblija kaže da je ’disao pretnjom i ubistvom protiv Gospodovih učenika‘ (Dela apostolska 9:1, 2). Kasnije je priznao da je bio „hulnik i progonitelj i drznik“ (1. Timoteju 1:13). Iako su neki od njegovih rođaka možda već postali hrišćani, on je svoj stav prema Hristovim sledbenicima ovako izrazio: „Pošto sam preko svake mere bio besan na njih, išao sam toliko daleko da sam ih progonio i u udaljenim gradovima“ (Dela apostolska 23:16; 26:11; Rimljanima 16:7, 11). Ne postoje dokazi da su učenici pokušali da se upuste u neku javnu diskusiju sa Savlom dok se tako ponašao.
6 Zašto je Savle tako postupao? On je godinama kasnije napisao: „Bio [sam] u neznanju i postupao bez vere“ (1. Timoteju 1:13). On je bio farisej, poučen ’strogo po Zakonu predaka‘ (Dela apostolska 22:3). Iako je, po svemu sudeći, Savlov učitelj Gamalilo donekle bio tolerantan, prvosveštenik Kajafa, s kojim je Savle sarađivao, bio je fanatik. Kajafa je bio vođa zavere koja je dovela do pogubljenja Isusa Hrista (Matej 26:3, 4, 63-66; Dela apostolska 5:34-39). Posle toga se postarao da Isusovi apostoli dobiju batine i strogo im je naredio da prestanu s propovedanjem u Isusovo ime. Predsedavao je Sinedrionu tokom jednog skupa na kom su prisutni bili vođeni snažnim emocijama, i nakon čega je Stefan bio kamenovan (Dela apostolska 5:27, 28, 40; 7:1-60). Savle je posmatrao to kamenovanje i Kajafa ga je ovlastio da učini sve kako bi stao na put Isusovim sledbenicima tako što bi ih pohapsio u Damasku (Dela apostolska 8:1; 9:1, 2). Savle je bio pod uticajem Kajafe i smatrao je da svojim postupcima pokazuje revnost za Boga, ali mu je u stvari nedostajala prava vera (Dela apostolska 22:3-5). Zbog toga je propustio da uvidi da je Isus bio pravi Mesija. Međutim, Savle je shvatio koliko je grešio kada je na putu za Damask uskrsnuli Isus na čudesan način razgovarao s njim (Dela apostolska 9:3-6).
7. Šta se desilo sa Savlom nakon što se na putu za Damask susreo sa Isusom?
7 Ubrzo posle toga, učenik Ananija je bio poslat da svedoči Savlu. Kako bi se ti osećao? Da li bi s nestrpljenjem očekivao da izvršiš tu posetu? Ananija je osećao izvesnu meru straha, ali je ljubazno razgovarao sa Savlom. Čudesan susret sa Isusom na putu za Damask naveo je Savla da promeni svoj stav (Dela apostolska 9:10-22). Kasnije je postao poznat kao apostol Pavle i bio je revan hrišćanski misionar.
Blag ali hrabar
8. Kako je Isus odražavao Očev stav prema ljudima koji su radili ono što je loše?
8 Kao revan objavitelj Kraljevstva, Isus je u ophođenju s ljudima ispoljavao blagost, ali i hrabrost (Matej 11:29). Odražavao je duh svog nebeskog Oca, koji podstiče bezdušnike da se odvrate od svojih loših puteva (Isaija 55:6, 7). Dok je bio u društvu grešnika, zapažao je kada je kod njih dolazilo do pozitivnih promena i pružao je ohrabrenje takvim pojedincima (Luka 7:37-50; 19:2-10). Umesto da sudi drugima na osnovu njihovog spoljašnjeg izgleda, Isus je oponašao ljubaznost, uzdržljivost i dugotrpljivost svog Oca s nadom da će ih na taj način dovesti do pokajanja (Rimljanima 2:4). Jehovina je volja da se sve vrste ljudi pokaju i spasu (1. Timoteju 2:3, 4).
9. Šta možemo naučiti iz proročanskih reči iz Isaije 42:1-4 koje su se ispunile na Isusu?
9 Da bi pokazao šta je Jehova mislio o Isusu Hristu, Matej, pisac Jevanđelja, citirao je sledeće proročanske reči: „Gle, sluga moj koga sam izabrao, moj voljeni, kog priznaje moja duša! Staviću svoj duh na njega, i on će nacijama jasno pokazati šta je pravda. Neće se svađati, niti vikati, niti će ko čuti njegov glas na širokim ulicama. Stučenu trsku neće slomiti, i laneni fitilj koji tinja neće ugasiti, sve dok s uspehom ne istera pravdu. Zaista, u njegovo ime će se uzdati nacije“ (Matej 12:17-21; Isaija 42:1-4). U skladu sa ovim proročanskim rečima, Isus se nije upuštao u bučne rasprave. Čak i kada je bio pod pritiskom, govorio je o istini na način koji je privlačio iskrene osobe (Jovan 7:32, 40, 45, 46).
10, 11. (a) Iako su fariseji bili među Isusovim najglasnijim protivnicima, zašto je on svedočio nekima od njih? (b) Kako je Isus povremeno odgovarao protivnicima, a šta nije radio?
10 Isus je tokom svoje službe razgovarao s mnogim farisejima. Iako su neki od njih pokušavali da nađu neku grešku u onome što je govorio, on nije zaključio da svi imaju loše motive. Simon, farisej koji je donekle bio kritičan, očigledno je želeo da bolje upozna Isusa i pozvao ga je na obrok. Isus je prihvatio taj poziv i svedočio je prisutnima (Luka 7:36-50). Drugom prilikom, jedan ugledni farisej po imenu Nikodim došao je kod Isusa pod okriljem mraka. Isus ga nije prekorio zbog toga. Umesto toga, svedočio mu je o ljubavi koju je Bog pokazao poslavši svog Sina da bi otvorio put za spasenje onima koji će iskazivati veru. Isus mu je takođe ljubazno ukazao koliko je važno biti poslušan Božjem uređenju (Jovan 3:1-21). Nikodim je kasnije govorio u Isusovu korist kada su drugi fariseji nipodaštavali pozitivan izveštaj o Isusu (Jovan 7:46-51).
11 Isus nije previđao licemerstvo onih koji su pokušavali da ga uhvate u zamku. Nije dopuštao protivnicima da ga uvuku u besmislene debate. Međutim, kada je to bilo na mestu, davao je kratke, upečatljive odgovore navodeći neko načelo, koristeći poređenje ili citirajući stih (Matej 12:38-42; 15:1-9; 16:1-4). U drugim prilikama, kada je bilo očigledno da time ništa neće postići, jednostavno nije govorio ništa (Marko 15:2-5; Luka 22:67-70).
12. Kako je Isus pomagao ljudima čak i kada su oni vikali na njega?
12 Ponekad su ljudi koji su bili pod vlašću nečistih duhova vikali na Isusa. U tim prilikama on je ostajao miran i čak je koristio od Boga datu moć da pomogne ljudima (Marko 1:23-28; 5:2-8, 15). Kada nam se u službi desi da se neki ljudi naljute i počnu da viču na nas, treba da ostanemo smireni i da se potrudimo da takvu situaciju rešimo na ljubazan i taktičan način (Kološanima 4:6).
U porodici
13. Zašto se ukućani ponekad protive članu porodice koji je počeo da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima?
13 Koliko je Isusovim sledbenicima potrebno da se savladavaju često posebno dolazi do izražaja u porodici. Osoba na koju je biblijska istina ostavila dubok utisak želi da i njeni ukućani dožive isto to. Međutim, Isus je rekao da članovi porodice mogu biti neprijateljski nastrojeni (Matej 10:32-37; Jovan 15:20, 21). Za to postoji više razloga. Na primer, biblijska učenja nam mogu pomoći da postanemo pošteni, odgovorni i učtivi. Osim toga, Pismo nam takođe pokazuje da smo uvek, bez obzira na okolnosti, odgovorni prvenstveno svom Stvoritelju (Propovednik 12:3, 15; Dela apostolska 5:29). Član porodice koji smatra da je njegov autoritet u porodici donekle umanjen zbog naše lojalnosti Jehovi može se osećati uvređeno. Koliko je samo važno da u takvoj situaciji sledimo Isusov primer i da ostanemo staloženi! (1. Petrova 2:21-23; 3:1, 2).
14-16. Šta je neke osobe koje su se u početku protivile članovima porodice navelo da se promene?
14 Mnogi koji služe Jehovi imali su bračnog druga ili nekog drugog člana porodice koji se protivio promenama koje su činili kada su počeli da proučavaju Bibliju. Tako su reagovali jer su možda slušali negativne priče o Jehovinim svedocima i možda su se plašili da će to loše uticati na porodicu. Šta ih je navelo da promene mišljenje? U mnogim slučajevima, ključnu ulogu je odigrao dobar primer. Zbog toga što je osoba odlučno primenjivala biblijske savete — redovno je išla na hrišćanske sastanke, učestvovala u službi i istovremeno vodila računa o porodičnim odgovornostima i ostajala staložena i pored verbalnog zlostavljanja — protivljenje u porodici se u nekim slučajevima stišalo (1. Petrova 2:12).
15 Osoba koja se protivi može odbijati da sasluša bilo kakvo objašnjenje iz Biblije zbog predrasuda ili ponosa. Tako je bilo s jednim čovekom iz Sjedinjenih Država koji je tvrdio da je veliki patriota. Jednom prilikom, dok je njegova supruga bila na kongresu, on je pokupio sve svoje stvari i otišao. Drugom prilikom je otišao od kuće s pištoljem i pretio da će se ubiti. Za svako svoje nerazumno ponašanje krivio je njenu religiju. Međutim, ona je nastavila da primenjuje biblijske savete. Dvadeset godina kasnije, i on je postao Jehovin svedok. Jedna žena iz Albanije bila je ljuta jer je njena ćerka počela da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima i kasnije se krstila. Svojoj ćerki je uništila dvanaest Biblija. Onda je jednog dana otvorila novu Bibliju koju je njena ćerka ostavila na stolu. Otvorila ju je i slučajno ugledala stih iz Mateja 10:36 i shvatila je da se ono što tu stoji odnosi na nju. Pa ipak, bila je zabrinuta za svoju ćerku i zato ju je otpratila na brod kojim je trebalo da s drugim Svedocima otputuje na kongres u Italiju. Kada je videla ljubav koja je vladala među tim ljudima, zagrljaje, osmehe i čula veseli smeh, njeno mišljenje je počelo da se menja. Ubrzo posle toga, pristala je da proučava Bibliju. Ona se danas trudi da pomogne drugima koji se u početku protive.
16 Jednom prilikom, dok je jedna sestra prilazila Dvorani Kraljevstva, njen suprug je s nožem u ruci stao ispred nje, upućujući joj mnoštvo oštrih kritika. Blago mu je uzvratila: „Uđi u Dvoranu i uveri se sam.“ Uradio je to i s vremenom je postao hrišćanski starešina.
17. Koji biblijski savet može pomoći ako u hrišćanskoj porodici ponekad dođe do zategnutih odnosa?
17 Čak i ako su svi u tvojoj porodici hrišćani, ponekad će doći do zategnutih odnosa i tada će se zbog naše nesavršenosti možda čuti i poneka gruba reč. Vredno je zapaziti da su hrišćani u drevnom Efesu dobili sledeći savet: „Svaka zlobna gorčina i gnev i srdžba i vika i pogrdan govor neka se ukloni od vas zajedno sa svom zloćom“ (Efešanima 4:31). Očigledno je da je na hrišćane u Efesu uticala sredina u kojoj su živeli, zatim njihova nesavršenost i u nekim slučajevima pređašnji način života. Šta bi im pomoglo da se promene? Trebalo je da se ’obnove u sili koja je pokretala njihov um‘ (Efešanima 4:23). Ako bi proučavali Božju Reč, duboko razmišljali o tome kako ona treba da utiče na njihov život, družili se sa suhrišćanima i gorljivo se molili, plod Božjeg duha bi potpunije došao do izražaja u njihovom životu. Naučili bi da ’budu dobri jedni prema drugima, nežno samilosni, da spremno opraštaju jedni drugima baš kao što je i Bog preko Hrista dragovoljno oprostio njima‘ (Efešanima 4:32). Bez obzira na to šta drugi rade, mi treba da ostanemo smireni, da budemo ljubazni, samilosni i da opraštamo. Ne smemo ’nikome vraćati zlo za zlo‘ (Rimljanima 12:17, 18). Dobro je da uvek oponašamo Boga i pokazujemo iskrenu ljubav (1. Jovanova 4:8).
Savet za sve hrišćane
18. Zašto je savet iz 2. Timoteju 2:24 bio odgovarajuć za starešinu iz drevnog Efesa, i kako može koristiti svim hrišćanima?
18 Savet da se ’obuzdavamo kad trpimo zlo‘ odnosi se na sve hrišćane (2. Timoteju 2:24). Međutim, prvenstveno je bio upućen Timoteju, kojem je bio potreban dok je kao starešina služio u Efesu. Neki u toj skupštini su prilično otvoreno iznosili svoja gledišta i naučavali su pogrešne doktrine. Budući da nisu potpuno razumeli svrhu Mojsijevog zakona, nisu razumeli koliko je važno imati veru, ljubav i dobru savest. Ponos je doveo do svađa prilikom rasprava o rečima, i istovremeno su propuštali da shvate smisao Hristovih učenja i koliko je važna odanost Bogu. Da bi izašao na kraj s tom situacijom, trebalo je da Timotej bude nepokolebljiv kada je u pitanju biblijska istina i fin u ophođenju s braćom. Poput današnjih starešina, znao je da stado ne pripada njemu i da s drugima treba da se ophodi na način koji će unapređivati hrišćansku ljubav i jedinstvo (Efešanima 4:1-3; 1. Timoteju 1:3-11; 5:1, 2; 6:3-5).
19. Zašto je za sve nas važno da ’tražimo smernost‘?
19 Bog podstiče svoj narod da ’traži smernost‘ (Sofonija 2:3). Hebrejska reč prevedena sa „smernost“ ukazuje na stav koji pomaže osobi da uvredu podnese strpljivo, bez ljutnje i želje za osvetom. Usrdno se molimo Jehovi da nam pomogne da ostanemo smireni i da ga ispravno zastupamo, čak i u teškim okolnostima.
Šta si naučio?
• Koji ti stihovi mogu pomoći da izađeš na kraj s nekim ko drsko govori?
• Zašto je Savle postupao drsko?
• Kako nam Isusov primer pomaže da se ispravno ophodimo prema svim vrstama ljudi?
• Koje koristi mogu proisteći kada smo staloženi dok razgovaramo s članovima porodice?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 26. strani]
Ananija je bio ljubazan prema Savlu i pored toga što je znao ko je on
[Slika na 29. strani]
Hrišćanin koji se savesno brine o svojim odgovornostima može umanjiti protivljenje u porodici
[Slika na 30. strani]
Hrišćani unapređuju ljubav i jedinstvo