Samson pobeđuje snagom od Jehove!

OSVETOLJUBIVI porobljivači su ga oslepeli i prisilili na težak rad. Zatim ga izvode iz tamnice i dovode u jedan paganski hram da zabavlja mnoštvo. Izvode ga pred hiljade posmatrača i podsmevaju mu se. Ovaj zatvorenik nije niti kriminalac niti vojskovođa neprijateljske vojske. On je obožavalac Jehove koji je 20 godina služio kao sudija u Izraelu.

Kako je Samson — najjači čovek koji je ikada živeo — dospeo u jednu tako ponižavajuću situaciju? Hoće li se izbaviti zahvaljujući svojoj nadljudskoj snazi? U čemu je bila tajna Samsonove snage? Možemo li nešto naučiti od njega?

On će „početi izbavljati Izrael“

Izraelovi sinovi su se mnogo puta okretali od pravog obožavanja. Zato, kada „činiše što nije po volji Jehovi... Jehova ih dade u ruke Filistejima za četrdeset godina“ (Sudije 13:1).

Priča o Samsonu počinje kada se Jehovin anđeo pojavljuje ženi Izraelca Manoja, koja je nerotkinja, i kaže joj da će roditi sina. „Da ne prođe britva po glavi njegovoj“, rekao joj je anđeo, „jer će dete biti nazirej Božji od utrobe materine, i on će biti onaj koji će početi izbavljati Izrael iz ruku Filistejskih“ (Sudije 13:2-5). Jehova je odredio Samsona za jedan poseban zadatak još pre nego što je začet. Trebalo je da čim se rodi postane nazirej — izdvojen za jednu posebnu vrstu svete službe.

’Ona mi se dopada‘

Dok je Samson odrastao, ’Jehova ga je blagosiljao‘ (Sudije 13:24). Jednog dana je Samson rekao ocu i majci: „Videh u Tamnatu jednu ženu između kćeri Filistejskih; oženite me s njom“ (Sudije 14:2). Zamisli kako su se iznenadili! Umesto da izbavlja Izraelce od onih koji su ih ugnjetavali, njihov sin je želeo da sklopi brak sa ženom koja pripada baš tom narodu. Stupiti u brak sa ženom koja obožava paganske bogove bilo je u suprotnosti s Božjim Zakonom (Izlazak 34:11-16). Zato su mu  roditelji prigovorili: „Zar nema žene među kćerima tvoje braće, u svemu narodu našemu, da ideš da se oženiš između neobrezanih Filisteja?“ Međutim, Samson je insistirao: „Oženi me njom, jer mi se ona dopada“ (Sudije 14:3).

U kom smislu se ova Filistejka ’dopadala‘ Samsonu? Ne radi se o tome da je bila „lepa, simpatična, privlačna“, stoji u delu Cyclopedia od Maklintoka i Stronga, „već je bila pogodna za ostvarivanje cilja ili namere, i ispunjavanje određene svrhe“. Pogodna za postizanje kog cilja? U Sudijama 14:4 objašnjava se da je Samson ’tražio povod za svađu s Filistejima‘. Iz tog razloga je i bio zainteresovan za ovu ženu. Kako je Samson odrastao, ’duh Jehovin poče da ga pokreće‘, to jest podstiče na akciju (Sudije 13:25). Tako je Jehovin duh naveo Samsona da zatraži da se oženi ovom ženom, a taj isti duh ga je pokretao sve vreme dok je bio sudija u Izraelu. Da li je Samsonu pošlo za rukom da iskoristi priliku koju je tražio? Hajde najpre da vidimo kako ga je Jehova uverio da ima njegovu podršku.

Samson je bio na putu ka Tamnatu, gradu u kome je živela njegova buduća nevesta. „Kad dođoše do vinograda Tamnatskih“, stoji u izveštaju, „gle, sukobi ga mlad lav. Duh Jehovin obuze ga i ne imajući ništa u ruci Samson rastrže lava.“ Ovo izvanredno ispoljavanje Samsonove snage desilo se kad je bio sam. Nije bilo očevidaca. Da li je to bio Jehovin način da uveri Samsona da je kao nazirej sposoban da ispuni zadatak koji mu je Bog dao? Biblija to ne kaže, ali Samson je sigurno shvatio da ta neobična snaga nije njegova. Sigurno je dolazila od Boga. Mogao je da se osloni na Jehovu da će mu pomoći dok bude ispunjavao zadatak koji je stajao pred njim. Pošto ga je događaj s lavom ojačao, Samson „dođe i govori sa ženom i ona se dopade očima Samsonovim“ (Sudije 14:5-7).

Kada se Samson posle vratio da povede ženu, ’svrati da vidi ubijenog lava. I gle, u mrtvom lavu roj pčela i med‘. Imajući to u mislima, Samson je kasnije na svom venčanju postavio zagonetku tridesetorici Filisteja koji su mu bili svadbeni drugovi: „Od onoga koji proždire iziđe jelo i od ljutoga iziđe sladost.“ Ako bi odgonetnuli zagonetku, Samson bi im dao 30 košulja i 30 haljina. Ako ne bi, oni bi to isto morali da daju Samsonu. Filisteje je tri dana mučila ova zagonetka. Četvrtog dana, zapretili su Samsonovoj  ženi. Rekli su joj: „Nagovori muža svoga da nam objasni zagonetku ili ćemo spaliti i tebe i dom oca tvoga.“ Kakva okrutnost! Ako su Filisteji tako postupali sa svojim sunarodnicima, kako su tek mučili Izraelce! (Sudije 14:8-15).

Prestravljena žena je vršila pritisak na Samsona da joj kaže rešenje. Odmah je obavestila svadbene drugove i time pokazala nedostatak ljubavi i lojalnosti prema Samsonu. Odgonetnuli su zagonetku, a Samson je znao i kako. Rekao im je: „Da niste orali na mojoj junici, ne biste pogodili moju zagonetku.“ Prilika na koju je Samson sve do sad čekao sama mu se ukazala. „Duh Jehovin obuze ga i on siđe u Askalon, pobi onde trideset ljudi, uze odelo s njih i dade nove haljine onima koji odgonetnuše zagonetku“ (Sudije 14:18, 19).

Da li ga je na to što je učinio u Askalonu pokrenula želja za osvetom? Nije. To delo je izvršio sam Bog preko osobe koju je izabrao da izbavi narod. Jehova je preko Samsona pokrenuo borbu protiv okrutnih ljudi koji su ugnjetavali njegov narod. Trebalo je da se ta borba nastavi. Sledeća prilika se ukazala kada je Samson došao da poseti svoju ženu.

Usamljeni ratnik

Kada se vratio u Tamnat, Samson je otkrio da je njegovu ženu otac udao za drugog čoveka, jer je mislio da je Samson mrzi. Samson je naizgled bio uvređen. Uhvatio je 300 lisica, vezao ih po dve za repove i stavio im baklju između repova. Kada ih je pustio, one su zapalile njive, vinograde i maslinjake, i tako su uništile tri najvažnija izvora hrane koja bi Filisteji koristili tokom čitave godine. Ljuti Filisteji pokazali su koliko su okrutni. Smatrali su da su Samsonova žena i njen otac odgovorni za to što se desilo i zato su ih spalili. Njihova brutalna osveta poslužila je Samsonovoj nameri. On im je uzvratio velikim krvoprolićem (Sudije 15:1-8).

Da li su Izraelci shvatili da Jehova Bog blagosilja Samsona i da li su se ujedinili s njim kako bi okončali filistejsku dominaciju? Nisu. Da bi izbegli nevolju, Judeji su poslali 3 000 ljudi da uhapse vođu kog je Bog izabrao i predali su ga njegovim neprijateljima. Međutim, izraelska nelojalnost je pružila Samsonu priliku da neprijateljima zada još jedan udarac. Kada je trebalo da ga predaju Filistejima, „njega obuze tada duh Jehovin, i uža na rukama njegovim postadoše kao konci izgoreli od vatre, i spadoše sveze s ruku njegovih“. Zatim je uzeo magareću čeljust i njome pobio hiljadu neprijatelja (Sudije 15:10-15).

Samson se obratio Jehovi rečima: „Ti si rukom sluge svoga ovo veliko izbavljenje učinio; a hoću li ja sad umreti od žeđi ili ću pasti u ruke neobrezanih?“ Jehova je čuo Samsonovu molitvu i odgovorio je na nju. „Bog rascepi stenu... i iz nje proteče voda. Samson se napi, duh mu se povrati, i oživi“ (Sudije 15:18, 19).

Samson je bio potpuno usredsređen na svoj cilj, borbu protiv Filisteja. To što je odseo u kući jedne bludnice u Gazi bilo je s namerom da se bori protiv Božjih neprijatelja. Samsonu je bilo potrebno prenoćište u neprijateljskom gradu, a ono se moglo naći u kući bludnice. Samson nije imao nemoralne namere. Napustio je tu kuću u ponoć, iščupao gradska vrata sa oba dovratka i odneo ih do vrha gore pored Hevrona, što je bilo udaljeno oko 60 kilometara. To je učinio snagom od Jehove, i on je odobrio taj postupak (Sudije 16:1-3).

 Način na koji je sveti duh delovao na Samsona bio je jedinstven zbog neobičnih okolnosti. Verne Božje sluge u današnje vreme takođe se mogu osloniti na taj duh da im da snagu. Isus je obećao svojim sledbenicima da će Jehova „dati svetog duha onima koji ga mole“ (Luka 11:13).

Zašto je Jehova ’odstupio od Samsona‘?

Desilo se da se Samson zaljubio u ženu po imenu Dalida. Petorica filistejskih kneževa toliko su želeli da se reše Samsona da su tražili pomoć od nje. Došli su kod Dalide i rekli joj: „Miluj ga [„prevari ga“, DK], kako bi saznala gde mu stoji velika snaga njegova, i kako bismo mogli da mu doskočimo.“ Svaki od petorice kneževa ponudio joj je mito od „hiljadu i sto sikala srebra“ (Sudije 16:4, 5).

Ponuda od 5 500 sikala predstavljala je prilično veliko mito. Kada je Avrahamu umrla žena, on je platio 400 sikala za grobno mesto, a rob se prodavao za samo 30 sikala (Postanje 23:14-20; Izlazak 21:32). Činjenica da su petorica kneževa — vladari pet filistejskih gradova — apelovali na Dalidinu pohlepu a ne na njenu privrženost svom narodu, ukazuje da je ona možda bila Izraelka. Bilo kako bilo, Dalida je prihvatila ponudu.

Samson je Dalidi tri puta dao pogrešan odgovor, i tri puta ga je izdala pokušavajući da ga preda njegovim neprijateljima. Međutim, „ona [mu] svaki dan dosađivaše svojim rečima i navaljivaše i duša mu prenemože da umre“. Samson joj je na kraju otkrio istinu — nikada nije sekao kosu. Kada bi je skratio, postao bi slab i bio bi kao i svaki drugi čovek (Sudije 16:6-17).

To je dovelo do Samsonove propasti. Dalida ga je dovela u situaciju da mu glava bude obrijana. Međutim, Samsonova snaga nije doslovno bila u njegovoj kosi, već je njegova kosa samo predstavljala poseban odnos s Bogom koji je imao kao nazirej. Kada je Samson dozvolio da dođe u situaciju koja je uticala na njegovo nazirejstvo tako što mu je bila obrijana glava, ’Jehova je odstupio od njega‘. Filisteji su ga tada savladali, oslepeli i bacili u tamnicu (Sudije 16:18-21).

Kakva snažna pouka za nas! Zar ne treba na svoj odnos s Jehovom da gledamo kao na nešto veoma dragoceno? Ako na bilo koji način dovedemo u pitanje svoje hrišćansko predanje, kako možemo očekivati da će nas Bog i dalje blagosiljati?

„Nek umrem s Filistejima“

Filisteji su likovali zato što su pobedili Samsona i zahvaljivali su svom bogu Dagonu. Proslavljajući pobedu, poveli su svog zarobljenika u Dagonov hram. Međutim, Samson je znao koji je bio pravi razlog njegovog pada. Znao je zašto je Jehova odstupio od njega, i pokajao se zbog onoga što je učinio. Dok je Samson bio u zatvoru, kosa je počela naglo da mu raste. Šta će uraditi sada kada se nalazi pred hiljadama Filisteja?

Samson se molio: „Jehova, Večni! Opomeni me se, molim te, i ukrepi me, molim te, samo sad, Bože, da se osvetim jedan put Filistejima za oba oka svoja!“ Zatim je uhvatio dva srednja stuba zgrade i ’nalegao jako‘. Šta se desilo? „Kuća pade na knezove i na sav narod koji beše u njoj. I bi mrtvih koje ubi smrću svojom više nego onih koje pobi za života svoga“ (Sudije 16:22-30).

Što se tiče fizičke snage, Samsonu nije bilo ravnog među ljudima. Njegova moćna dela i te kako su bila značajna. Ali što je najvažnije, Jehovina Reč ubraja Samsona među osobe koje su imale jaku veru (Jevrejima 11:32-34).

[Slika na 26. strani]

U čemu je bila tajna Samsonove snage?