Jehovina Reč je živa

Izabrane misli iz knjige o Ruti

TO JE dirljiva drama o lojalnosti koju su dve žene pokazale jedna prema drugoj. To je izveštaj o poštovanju prema Jehovi Bogu i poverenju u njegove pripreme. To je priča koja podvlači činjenicu da je Jehova bio živo zainteresovan za lozu koja će voditi do Mesije. To je dirljiva pripovetka o radosti i žalosti u jednoj porodici. Biblijska knjiga o Ruti jeste sve to i još mnogo više.

Knjiga o Ruti obuhvata period od oko 11 godina „u vreme sudija“ u Izraelu (Ruta 1:1). Događaji koji su tu opisani najverovatnije su se odigrali na početku vladavine sudija, pošto je zemljoposednik Voz, jedan od glavnih likova ove istinite drame, bio sin Rave koja je živela u vreme Isusa Navina (Isus Navin 2:1, 2; Ruta 2:1; Matej 1:5). Priču je verovatno zapisao prorok Samuilo 1090. godine pre n. e. To je jedina biblijska knjiga koja nosi ime jedne žene koja nije bila Izraelka. Poruka koju prenosi ova knjiga ’živa je i ima moć‘ (Jevrejima 4:12).

„KUD IDEŠ TI IĆI ĆU I JA“

(Ruta 1:1–2:23)

Kada Nojemina i Ruta stižu u Vitlejem, privlače pažnju stanovnika. Govoreći o starijoj od njih dve, žene iz grada se pitaju: „Je li to Nojemina?“ Nojemina na to kaže: „Ne zovite me više Nojemina, nego me zovite Mara, jer me Svemoćni napuni žalosti. Svega sam imala kad sam otišla a praznu me vrati Jehova“ (Ruta 1:19-21).

Kada je zbog gladi u Izraelu morala da se iz Vitlejema preseli u Moav, Nojemina je ’imala svega‘ jer je imala muža i dva sina. Međutim, neko vreme nakon što su se naselili u Moavu, njen muž Elimeleh je umro. Kasnije su se njena dva sina oženila Moavkama po imenu Orfa i Ruta. Nakon desetak godina, njeni sinovi umiru ne ostavivši potomstvo, i tri žene tako ostaju same. Kada svekrva Nojemina odlučuje da se vrati u Judu, udovice njenih sinova polaze s njom. Usput Nojemina govori svojim snahama da se vrate u Moav i udaju se za nekog iz svog naroda. Orfa pristaje na to. Međutim, Ruta se drži čvrsto uz Nojeminu i kaže: „Kud ideš ti ići ću i ja, gde se ti nastaniš nastaniću se i ja; tvoj će narod meni moj narod biti i tvoj Bog moj Bog“ (Ruta 1:16).

Dve udovice, Nojemina i Ruta, stižu u Vitlejem o početku ječmene žetve. Koristeći jednu pripremu koja je postojala u Božjem Zakonu, Ruta počinje da pabirči na njivi koja je slučajno pripadala jednom Elimelehovom rođaku — starijem Jevrejinu po imenu Voz. Ruta stiče Vozovu naklonost i nastavlja da pabirči na njegovoj njivi „dokle se ne svrši i žetva ječmena i žetva pšenična“ (Ruta 2:23).

 Odgovori na biblijska pitanja:

1:8 — Zašto je Nojemina rekla svojim snahama da se vrate „svaka u dom matere svoje“ a ne u dom svog oca? Ne kaže se da li je Orfin otac tada još uvek bio živ. Međutim, za Rutinog oca se zna da jeste (Ruta 2:11). Pa ipak, Nojemina je možda govorila o majčinom domu jer je mislila da će ih ukazivanje na majku podsetiti na utehu koju im može pružiti majčina naklonost. To bi naročito bilo utešno za ćerke savladane tugom zbog toga što su se morale razdvojiti od svoje voljene svekrve. Njena izjava takođe je mogla ukazivati na to da su za razliku od Nojemine, Rutina i Orfina majka imale siguran dom.

1:13, 21 — Da li je Jehova bio taj koji je učinio da Nojemina bude u žalosti i da li ju je stvarno on ucvelio? Nije. Nojemina nije optuživala Boga. Međutim, imajući u vidu sve što joj se desilo, Nojemina je mislila da je Jehova imao nešto protiv nje. Bila je ogorčena i izgubila je nadu. Štaviše, u to vreme se potomstvo smatralo blagoslovom od Boga a neplodnost prokletstvom. Pošto nije imala unučad, a i sinovi su joj umrli, Nojemina je možda to smatrala dokazom da ju je Jehova ponizio.

2:12 — Kakvu je ’potpunu nagradu‘ Ruta primila od Jehove? Ruta je rodila sina i tako dobila prednost da postane karika u najvažnijoj lozi u istoriji — lozi koja je vodila do Isusa Hrista (Ruta 4:13-17; Matej 1:5, 16).

Pouka za nas:

1:8; 2:20 (NW). Uprkos tragedijama koje je doživela, Nojemina je sačuvala poverenje u Jehovinu lojalnu ljubav. Tako bi trebalo da bude i s nama, posebno kada podnosimo teške kušnje.

1:9. Dom treba da bude više od mesta gde članovi porodice jedu i spavaju. Trebalo bi da bude mirno mesto odmora i utehe.

1:14-16. Orfa se ’vratila k narodu svome i k bogovima svojim‘. Međutim, Ruta to nije učinila. Ona je ostavila udobnost i sigurnost koju je imala u svojoj zemlji i ostala je lojalna Jehovi. Ako razvijamo lojalnu ljubav prema Bogu i pokazujemo samopožrtvovan duh, to će nam pomoći da ne podlegnemo sebičnim željama i da se ne ’povučemo za uništenje‘ (Jevrejima 10:39).

2:2. Ruta je želela da ide da pabirči i tako iskoristi pripremu za strance i one koji su bili u nevolji. Bila je ponizna u srcu. Siromašni hrišćani ne treba da budu i suviše ponosni da prihvate pomoć koju im iz ljubavi pružaju suvernici, ili pomoć koju vlada obezbeđuje za osobe poput njih.

2:7. Iako je imala pravo da pabirči, Ruta je prvo tražila dozvolu za to (Levitska 19:9, 10). To je bio znak njene smernosti, to jest krotosti. I mi smo mudri ako ’tražimo smernost‘, jer „smerni će čuvati zemlju i uživaće u izobilju mira“ (Sofonija 2:3; Psalam 37:11).

 2:11. Ruta je Nojemini bila nešto više od rođake. Bila joj je i pravi prijatelj (Poslovice 17:17). Njihovo prijateljstvo je bilo čvrsto jer se temeljilo na ljubavi, lojalnosti, saosećanju, ljubaznosti i samopožrtvovanom duhu. Što je još važnije, temeljilo se na duhovnosti koju su njih dve imale — na njihovoj želji da služe Jehovi i da ga obožavaju. I mi imamo priliku da razvijamo iskreno prijateljstvo s pravim obožavaocima.

2:15-17. Čak i kada je Voz olakšao posao Ruti, ona je nastavila da „pabirči na njivi do večera.“ Ruta je bila marljiv radnik. Trebalo bi da i hrišćani budu poznati kao marljivi radnici.

2:19-22. Nojemina i Ruta su uživale u prijatnom razgovoru u večernjim satima. Nojemina se kao starija zanimala za ono što se dešavalo mladoj Ruti, i obe su otvoreno izražavale svoje misli i osećanja. Zar ne bi trebalo tako da bude i u jednoj hrišćanskoj porodici?

2:22, 23. Za razliku od Jakovljeve ćerke Dine, Ruta je tražila društvo onih koji su obožavali Jehovu. Zaista dobar primer za nas! (Postanje 34:1, 2; 1. Korinćanima 15:33).

NOJEMINA PONOVO ’IMA SVEGA‘

(Ruta 3:1–4:22)

Nojemina je prestara da bi imala dece. Zato govori Ruti da umesto nje stupi u brak sa otkupiteljem, to jest da sklopi deverski brak. U skladu s Nojemininim uputstvom, Ruta pita Voza da bude njen otkupitelj. Voz je spreman na to. Međutim, postoji jedan bliži rođak kome najpre treba pružiti tu priliku.

Voz ne gubi vreme. Odmah sledećeg jutra, okuplja desetoricu ljudi između vitlejemskih starešina i pred njima pita tog rođaka da li je spreman da iskoristi pravo otkupa. Čovek to odbija. Stoga se Voz kao otkupitelj ženi Rutom. Rađa im se sin Ovid, koji kasnije postaje Davidov deda. Žene iz Vitlejema sada govore Nojemini: „Blagosloven da je Jehova... Ovo će dete ukrepiti dušu tvoju i biće pomoć starosti tvojoj, jer ga rodi snaha tvoja koja te voli i koja ti više vredi od sedam sinova“ (Ruta 4:14, 15). Žena koja se ’prazna‘ vratila u Vitlejem, sada ponovo ’ima svega‘! (Ruta 1:21).

Odgovori na biblijska pitanja:

3:11 — Zašto je Ruta bila na glasu kao „valjana žena“? Drugi se nisu divili Ruti zbog ’pletenja kose i stavljanja zlatnog nakita ili nošenja gornjih haljina‘. Umesto toga, divili su joj se zbog ’tajne osobe srca‘ — zbog njene lojalnosti i ljubavi, poniznosti i smernosti, marljivosti i samopožrtvovanog duha. Sve bogobojazne žene treba da teže da budu na dobrom glasu poput Rute tako što će se truditi da razvijaju ove osobine (1. Petrova 3:3, 4; Poslovice 31:28-31).

 3:14 — Zašto su se Ruta i Voz probudili pre zore? Ne zato što su tokom noći učinili nešto nemoralno i zato što su želeli to da prikriju. Očigledno je u to vreme bilo uobičajeno da žene koje su tražile pravo deverskog braka urade ono što je Ruta te noći učinila. Ruta je postupila onako kako joj je Nojemina rekla. Štaviše, Vozova reakcija pokazuje da nije video ništa loše u onome što je Ruta uradila (Ruta 3:2-13). Očigledno su Ruta i Voz ustali rano ujutro kako bi izbegli neosnovane glasine.

3:15 — Zašto je Voz Ruti dao baš šest mera ječma? Ovaj postupak je možda ukazivao na to da se Rutin dan odmora bližio baš kao što je nakon šest radnih dana sledio dan odmora. Voz će se pobrinuti da ona ima „počinak“ u domu svog muža (Ruta 1:9; 3:1). Takođe je moguće da je šest mera ječma bilo sve što je Ruta mogla poneti na glavi.

3:16 — Zašto je Nojemina upitala Rutu: „Jesi li ti, kćeri moja?“ Zar nije prepoznala svoju snahu? To je moguće, jer je možda još bio mrak kad se Ruta vratila Nojemini. Međutim, Nojeminino pitanje je takođe moglo značiti da je želela da zna da li se Ruti možda desilo nešto novo u vezi s njenim otkupiteljem.

4:6 — Kako bi neko mogao ’razasuti‘ svoje nasleđe ako bi postao otkupitelj? Pre svega, ako bi neko ko osiromaši prodao zemlju koja je njegovo nasleđe, otkupitelj bi morao da kupi zemlju po ceni koja bi bila određena na osnovu broja godina koje su preostale do jubilarne godine (Levitska 25:25-27). Tako bi umanjio vrednost svog imanja. Štaviše, ako bi se Ruti rodio sin, on bi nasledio kupljenu njivu pre nego bilo koji bliski rođak otkupitelja.

Pouka za nas:

3:12; 4:1-6. Voz se savesno držao Jehovinih priprema. Da li i mi savesno postupamo po teokratskom redu? (1. Korinćanima 14:40).

3:18. Nojemina je imala poverenje u Voza. Zar ne treba da i mi imamo slično poverenje u naše verne suobožavaoce? Štaviše, Ruta je bila spremna da stupi u deverski brak čak i s čovekom kog nije ni poznavala, čije se ime i ne pominje u Bibliji (Ruta 4:1). Zašto? Zato što je imala poverenje u Božju pripremu. Da li i mi imamo slično poverenje? Na primer, kada je u pitanju traženje bračnog druga da li slušamo savet da stupimo u brak „samo u Gospodu“? (1. Korinćanima 7:39).

4:13-16. Iako je bila Moavka i bivši obožavalac boga Hemosa, kakvu je samo prednost Ruta dobila! Time se dokazalo načelo da „ne zavisi to od onoga koji hoće niti od onoga koji trči, nego od Boga, koji se smiluje“ (Rimljanima 9:16).

Bog neka vas „uzvisi u pravo vreme“

Knjiga o Ruti prikazuje Jehovu kao Boga lojalne ljubavi, koji postupa u korist svojih lojalnih slugu (2. Letopisa 16:9). Kada razmišljamo o tome kako je Ruta bila blagoslovljena, vidimo koliko je vredno pouzdati se u Boga i imati bezuslovnu veru, potpuno verujući „da on postoji i da nagrađuje one koji ga usrdno traže“ (Jevrejima 11:6).

Ruta, Nojemina i Voz imali su potpuno poverenje u Jehovinu pripremu i zbog toga su dobro prošli. Slično tome, „Bog čini da sva njegova dela zajedno sarađuju na dobro onih koji vole Boga, onih koji su pozvani u skladu s njegovom namerom“ (Rimljanima 8:28). Uzmimo zato k srcu savet apostola Petra: „Ponizite se, dakle, pod moćnu Božju ruku, da vas uzvisi u pravo vreme; dok sve svoje brige bacate na njega, jer se on brine za vas“ (1. Petrova 5:6, 7).

[Slika na 26. strani]

Da li znaš zašto Ruta nije napustila Nojeminu?

[Slika na 27. strani]

Zašto je Ruta bila na glasu kao „valjana žena“?

[Slika na 28. strani]

Kakvu je ’potpunu nagradu‘ Ruta primila od Jehove?