Podloži se vođstvu živog Boga

„Obratite [se] živom Bogu, koji stvori nebo i zemlju i more i sve što je u njima“ (DELA APOSTOLSKA 14:15).

1, 2. Zašto je sasvim na mestu reći za Jehovu da je ’živi Bog‘?

 NAKON što su apostol Pavle i Varnava u Listri izlečili jednog čoveka, Pavle se obratio posmatračima: „I mi smo ljudi s istim slabostima kao i vi, i objavljujemo vam dobru vest da se od tih ispraznih stvari obratite živom Bogu, koji stvori nebo i zemlju i more i sve što je u njima“ (Dela apostolska 14:15).

² Istina je da Jehova nije neki beživotni idol već ’živi Bog‘! (Jeremija 10:10; 1. Solunjanima 1:9, 10). I ne samo što je živ već je i Izvor našeg života. „On sam daje svima život i dah i sve“ (Dela apostolska 17:25). On želi da uživamo u životu, kako sadašnjem tako i budućem. Pavle je dodao da Bog „sebe nije ostavio bez svedočanstva čineći dobro, dajući vam kišu s neba i plodna razdoblja, do sitosti puneći vaša srca jelom i veseljem“ (Dela apostolska 14:17).

3. Zašto možemo imati poverenje u Božje vođstvo?

³ To što je Bog zainteresovan za naš život pruža nam osnovu da imamo poverenje u njegovo vođstvo (Psalam 147:8; Matej 5:45). Međutim, kada u Bibliji naiđu na neku zapovest koju ne razumeju ili koja im deluje ograničavajuće neki reaguju drugačije. Pa ipak, pokazalo se da je mudro imati poverenje u Jehovino vođstvo. Da to prikažemo: Čak i ako neki Izraelac nije razumeo svrhu zapovesti da ne dira mrtvo telo, za njega je ipak bilo korisno da bude poslušan toj zapovesti. Prvo, poslušnost bi ga približila živom Bogu; i drugo, to bi mu pomoglo da ne dobije neku bolest (Levitska 5:2; 11:24).

4, 5. (a) Kakvo je vođstvo u pogledu krvi Jehova dao pre hrišćanskog doba? (b) Kako znamo da se Božje vođstvo u pogledu krvi odnosi i na hrišćane?

 ⁴ Slično je i s Božjim vođstvom u pogledu krvi. Bog je rekao Noju da ljudi ne treba niti da jedu niti da piju krv. Zatim je u Zakonu otkrio da se krv smela koristiti samo kao prinos na oltaru i to za oproštenje greha. Tim zapovestima Bog je položio temelj za najuzvišeniju svrhu kojoj će krv služiti — za spasavanje života putem Isusove otkupnine (Jevrejima 9:14). Dakle, kada je Bog pružao vođstvo imao je na umu naš život i našu dobrobit. Govoreći o Postanju 9:4, biblijski izučavalac iz 19. veka Adam Klark napisao je: „Hrišćani sa Orijenta još uvek se tesno drže ove zapovesti [koja je bila saopštena Noju]... Prema Zakonu nije se smela jesti bilo kakva krv, jer je ukazivala na krv koja će biti prolivena za greh sveta; i prema Jevanđelju ne treba je jesti, jer na nju uvek treba gledati kao na nešto što predstavlja krv koja je bila prolivena za oproštenje greha.“

⁵ Ovaj izučavalac možda ukazuje na jevanđelje, to jest na dobru vest, koja se usredsređuje na Isusa. Dobra vest obuhvata činjenicu da je Bog poslao svog Sina da umre za nas, da bi prolio svoju krv kako bismo imali večni život (Matej 20:28; Jovan 3:16; Rimljanima 5:8, 9). Komentar ovog izučavaoca dotiče se i zapovesti koja je kasnije bila data Hristovim sledbenicima da se uzdržavaju od krvi.

6. Koje su smernice u pogledu krvi dobili hrišćani, i zašto?

⁶ Kao što ti je poznato, Bog je dao Izraelcima na stotine propisa. Nakon Isusove smrti, njegovi učenici više nisu bili obavezni da se drže svih tih zakona (Rimljanima 7:4, 6; Kološanima 2:13, 14, 17; Jevrejima 8:6, 13). Međutim, s vremenom se pojavilo pitanje o jednoj od osnovnih obaveza za Jevreje — o obrezivanju muškaraca. Da li su nejevreji koji su želeli da izvuku korist iz Hristove krvi morali da se obrezuju i na taj način pokažu da su još uvek pod Zakonom? Hrišćansko vodeće telo se 49. n. e. pozabavilo tim pitanjem (Dela apostolska, 15. poglavlje). Apostoli i starešine su pod vođstvom Božjeg duha zaključili da je obavezno obrezanje prestalo da važi isto kao što je i Zakon prestao da važi. Međutim, neki od tih Božjih zahteva važili su i za hrišćane. U pismu koje je vodeće telo uputilo skupštinama, stajalo je sledeće: „Sveti duh i mi odlučili smo da ne stavljamo nikakvo dodatno breme na vas, osim ovih potrebnih stvari: da se uzdržavate od onoga što je žrtvovano idolima i od krvi i od udavljenoga i od bluda. Ako se pažljivo čuvate toga, biće vam dobro“ (Dela apostolska 15:28, 29).

7. Koliko je važno za hrišćane da se ’uzdržavaju od krvi‘?

⁷ Vodeće telo je očigledno smatralo da je ’uzdržavanje od krvi‘ isto toliko važno koliko i uzdržavanje od seksualnog nemorala i od obožavanja idola. To pokazuje da zabranu u vezi s krvlju treba shvatiti ozbiljno. Hrišćani koji nepokajnički vrše idolopoklonstvo ili seksualni nemoral ne mogu „naslediti Božje kraljevstvo“. Njima će ’deo biti druga smrt‘ (1. Korinćanima 6:9, 10; Otkrivenje 21:8; 22:15). Zapazi suprotnost: Neobaziranje na Božje vođstvo u pogledu svetosti krvi može dovesti do večne smrti. Pokazivanje poštovanja  prema Isusovoj žrtvi može dovesti do večnog života.

8. Šta pokazuje da su prvi hrišćani ozbiljno gledali na Božje vođstvo u pogledu krvi?

⁸ Kako su prvi hrišćani razumeli Božje vođstvo u pogledu krvi i kako su postupali u skladu s njim? Priseti se Klarkovog komentara: „Prema Jevanđelju ne treba je jesti, jer na nju uvek treba gledati kao na nešto što predstavlja krv koja je bila prolivena za oproštenje greha.“ Istorija pokazuje da su prvi hrišćani na ovo gledali vrlo ozbiljno. Tertulijan je napisao: „Pogledajte ljude koji kad se daje neka predstava u areni, s pohlepnom žeđi hvataju svežu krv zločinaca... kao lek za svoju padavicu.“ Dok su pagani jeli ili pili krv, Tertulijan je rekao da hrišćani ’u ishrani nemaju čak ni životinjsku krv... Na suđenjima hrišćanima, nudite im kobasice ispunjene krvlju. Uvereni ste, naravno, da im to nije dozvoljeno‘. Hrišćani nisu konzumirali krv čak ni kada im je prećeno smrću. Božje vođstvo im je bilo toliko važno.

9. Šta je osim jedenja same krvi bilo uključeno u uzdržavanje od nje?

⁹ Neki možda misle da je vodeće telo jednostavno želelo da kaže da hrišćani ne treba ni da jedu ni da piju samu krv. Nadalje, ne treba da jedu ni neiskrvareno meso kao ni hranu kojoj je bila dodata krv. Naravno, kada je Bog dao tu zapovest Noju u prvom redu mislio je na to. I u odluci apostola zaista je stajalo da hrišćani treba da se ’uzdržavaju od udavljenoga‘, to jest od neiskrvarenog mesa (Postanje 9:3, 4; Dela apostolska 21:25). Međutim, prvi hrišćani su znali da ne treba sve da ostane samo na tome. Ponekad se krv koristila i u medicinske svrhe. Tertulijan je zabeležio da su pagani pili svežu krv pokušavajući da izleče padavicu, to jest epilepsiju. Krv se možda koristila i za lečenje drugih bolesti ili da bi se navodno poboljšalo zdravlje. Stoga, hrišćani su izbegavali da koriste krv i u „medicinske“ svrhe. Oni su se držali tog stava čak i ako bi time ugrozili svoj život.

Krv kao lek

10. Koji su neki od načina na koji se krv koristi u medicini, i do kojih pitanja to dovodi?

¹⁰ Danas je sasvim uobičajeno da se krv koristi u medicinske svrhe. U početku su se davale transfuzije pune krvi — krvi koja je bila uzeta od davaoca, zatim uskladištena i onda data pacijentu, možda nekom ranjeniku. S vremenom su istraživači naučili da razlože krv na glavne sastojke. Davanjem tih sastojaka putem transfuzije, lekari su mogli da podele krv na više pacijenata — možda je jednom povređenom čoveku bila data plazma, a drugom eritrociti. Daljnja istraživanja su pokazala da se od jednog sastojka, kao što je krvna plazma, mogu dobiti brojne frakcije, koje se mogu dati još većem broju pacijenata. Istraživanja u tom pravcu i dalje traju i sada frakcije imaju sve širu primenu. Kakav stav hrišćanin treba da zauzme kada se radi o tim frakcijama? On je čvrsto rešio da nikada ne primi transfuziju krvi, ali lekar ga nagovara da prihvati transfuziju jednog od glavnih sastojaka krvi, možda transfuziju eritrocita. S druge strane, možda se terapija sastoji od primene jedne male frakcije dobijene iz jednog od glavnih sastojaka. Kakav stav o ovim pitanjima treba da zauzme jedan Božji sluga, imajući na umu da je krv sveta i da život zaista može spasti jedino Hristova krv?

11. Koji medicinski ispravan stav što se tiče krvi Svedoci imaju već godinama?

¹¹ Jehovini svedoci su pre više decenija jasno pokazali svoj stav. Na primer, oni su napisali jedan članak koji je bio objavljen u časopisu The Journal of the American Medical Association (27. novembar 1981; ponovo objavljen u brošuri Kako ti krv može spasiti život?, strane 27-9). a U tom članku su bili navedeni citati iz 1. Mojsijeve, 3. Mojsijeve i Dela apostolskih. U njemu je stajalo: „Iako ovi citati nisu oblikovani medicinskim izrazima, Svedoci smatraju da oni isključuju  transfuziju pune krvi, ispranih eritrocita i plazme kao i davanje leukocita i krvnih pločica [trombocita].“ U priručniku Emergency Care, izdatom 2001, pod temom „Sastav krvi“ bilo je navedeno: „Krv se sastoji od nekoliko sastojaka: plazme, eritrocita, leukocita i trombocita.“ Stoga, u skladu s medicinskim činjenicama, Svedoci odbijaju transfuziju pune krvi kao i bilo kog od njena četiri glavna sastojka.

12. (a) Koji je stav bio izložen što se tiče frakcija dobijenih iz osnovnih sastojaka krvi? (b) Gde se mogu naći dodatne informacije o tome?

¹² U tom medicinskom članku u nastavku je stajalo: „Religiozno razumevanje Svedoka ne zabranjuje apsolutno upotrebu [frakcija] kao što su albumin, imunoglobulin i hemofilijski preparati; svaki Svedok mora lično odlučiti da li ih može prihvatiti.“ Od 1981. izolovane su mnoge frakcije (manji elementi dobijeni od jednog od četiri glavna sastojka) koje su danas u upotrebi. Zbog toga su u Kuli stražari od 15. juna 2000, u članku „Pitanja čitalaca“, bile objavljene neke korisne informacije. Taj članak je zarad dobrobiti miliona današnjih čitalaca ponovo objavljen u ovom izdanju na stranama 29-31. U njemu se nalaze neki detalji i logični argumenti, ali zapazićeš da se njegova srž slaže sa onim što je bilo rečeno 1981. godine.

Uloga tvoje savesti

13, 14. (a) Šta je savest, i kako ona stupa na scenu kada je krv u pitanju? (b) Koje je vođstvo što se tiče jedenja mesa Bog dao Izraelu, ali koja su se pitanja mogla javiti?

¹³ Ovakve informacije nas upućuju da donosimo odluke na temelju svoje savesti. Zašto? Hrišćani se slažu da treba slediti Božje vođstvo, ali u nekim okolnostima treba doneti ličnu odluku i tada savest stupa na scenu. Savest je urođena sposobnost da se procenjuju okolnosti i donose odluke, posebno kada se radi o moralnim pitanjima (Rimljanima 2:14, 15). Međutim, kao što znaš, savest se razlikuje od čoveka do čoveka. b Biblija govori da neki imaju ’slabu savest‘ iz čega logično sledi da neki imaju izoštrenu savest (1. Korinćanima 8:12). Stoga, svi hrišćani su dostigli različit nivo duhovnog napretka što se tiče spoznanja Božje volje, sticanja uvida u njegov način razmišljanja kao i uzimanja svega toga u obzir prilikom donošenja odluka. To možemo prikazati koristeći primer Jevreja, to jest njihovih nedoumica koje su možda imali u pogledu jedenja mesa.

 ¹⁴ U Bibliji jasno stoji da osoba koja je poslušna Bogu neće jesti neiskrvareno meso. To je bilo toliko važno da su izraelski vojnici koji su u jednoj vanrednoj situaciji jeli takvo meso bili krivi za ozbiljan greh (Ponovljeni zakoni 12:15, 16; 1. Samuilova 14:31-35). Pa ipak, i tu su se mogla javiti neka pitanja. Kada bi neki Izraelac zaklao ovcu, da li bi odmah morao da joj ispusti krv? Da li je morao da prereže grkljan životinji kako bi iskrvarila? Da li je trebalo da obesi ovcu za zadnje noge? Ako jeste, koliko je dugo trebalo da ovca visi? Kako bi u tom slučaju postupio s velikom kravom? Čak i nakon što bi životinja iskrvarila, nešto krvi bi moglo da ostane u mesu. Da li je mogao da jede takvo meso? Ko bi odlučivao o tome?

15. Kakav su stav imali neki Jevreji o jedenju mesa, ali kakvo je vođstvo Bog pružio?

¹⁵ Zamisli jednog revnog Jevrejina koji se suočava sa ovim pitanjima. Možda smatra da je najbolje da izbegava meso koje se prodaje na pijacama, baš kao što bi neki drugi Jevrejin izbegavao meso za koje je postojala mogućnost da je bilo žrtvovano nekom idolu. Neki Jevreji su možda jeli meso tek nakon što bi određenom procedurom iz njega izvukli krv c (Matej 23:23, 24). Šta misliš o tim različitim postupcima? Nadalje, s obzirom na to da Bog nije zahtevao ništa od prethodno navedenog, da li bi bilo najbolje da Jevreji upute mnoštvo pitanja nekom rabinskom saboru da bi dobili pravilo za svaku situaciju? Iako se u judaizmu razvio takav običaj, možemo biti radosni jer Jehova nije zahtevao od svojih obožavalaca da na takav način donose odluke o krvi. Bog je pružio osnovno vođstvo o ubijanju čistih životinja i o ispuštanju krvi, ali nije išao preko toga (Jovan 8:32).

16. Zašto hrišćani mogu imati različito mišljenje o prihvatanju injekcija malih frakcija dobijenih iz nekog sastojka krvi?

¹⁶ Kao što je pomenuto u 11. i 12. odlomku, Jehovini svedoci ne prihvataju transfuziju pune krvi niti njenih osnovnih sastojaka — plazme, eritrocita, leukocita i trombocita. Kako stoje stvari s malim frakcijama koje se dobijaju iz osnovnih sastojaka, kao što su serumi koji sadrže antitela za borbu protiv bolesti ili zmijskog otrova? (Vidi 4. odlomak na 30. strani.) Neki su zaključili da te male frakcije u suštini više nisu krv i da zato ne potpadaju pod zapovest da se ’uzdržavamo od krvi‘ (Dela apostolska 15:29; 21:25; 1. odlomak na 31. strani). To je njihova stvar. Drugima savest nalaže da odbiju sve što se dobija iz krvi (životinjske ili ljudske), pa čak i neku malu frakciju dobijenu od samo jednog od njenih glavnih sastojaka. d  Neki opet prihvataju injekcije plazma proteina da bi se borili protiv bolesti ili neutralisali dejstvo zmijskog otrova, ali mogu odbiti druge male frakcije. Štaviše, neki proizvodi dobijeni iz jednog od četiri glavna sastojka mogu imati toliko sličnu funkciju koju ima čitav taj sastojak i mogu imati tako važnu ulogu u održavanju života da većina hrišćana ne bi pristala da ih primi.

17. (a) Kako nam savest može pomoći kada se suočimo s pitanjima u vezi s frakcijama krvi? (b) Zašto je donošenje odluka o ovome tako ozbiljna stvar?

¹⁷ Ono što Biblija kaže o savesti može nam koristiti prilikom donošenja odluka. Prvi korak je da vidimo šta kaže Božja Reč i da pokušamo da svoju savest oblikujemo u skladu s tim. To će ti pomoći da doneseš odluku koja će biti u skladu s Božjim vođstvom umesto da od nekoga tražiš da ti kaže šta da radiš (Psalam 25:4, 5). Kada se radi o primanju frakcija krvi, neki imaju sledeći stav: ’To je pitanje savesti, tako da se ne radi o toliko važnoj stvari.‘ Ovakvo rezonovanje je pogrešno. Činjenica da je nešto pitanje savesti ne znači da je nebitno. To može biti veoma ozbiljno. Jedan razlog je taj što naša odluka može uticati na one čija se savest razlikuje od naše. To vidimo na osnovu Pavlovog saveta o mesu koje je možda bilo prineseno idolu i kasnije prodato na pijaci. Hrišćanin treba da pazi da ne ’povredi savest koja je slaba‘. Ako spotakne druge mogao bi da dovede do ’propasti brata za koga je Hrist umro‘, što bi bio greh protiv Hrista. Dakle, iako pitanje o malim frakcijama krvi spada u lične odluke, te odluke treba shvatiti veoma ozbiljno (1. Korinćanima 8:8, 11-13; 10:25-31).

18. Kako hrišćani mogu izbeći da im savest otupi kada treba donositi odluke vezano za krv?

¹⁸ Još nešto pokazuje koliko ozbiljno treba prići odlukama koje su vezane za krv. Moraš uzeti u obzir kako će te odluke uticati na tebe. Ako će to što ćeš primiti malu frakciju krvi uznemiriti tvoju biblijski školovanu savest, nemoj je ignorisati. Nadalje, nemoj gušiti svoju savest samo zato što ti neko kaže: „Sasvim je u redu ako prihvatiš to; mnogi su već prihvatili.“ Priseti se da milioni ljudi ignorišu svoju savest koja zbog toga otupljuje i dopušta im da bez osećanja krivice lažu i rade druge loše stvari. Hrišćani sasvim sigurno ne žele da budu takvi (2. Samuilova 24:10; 1. Timoteju 4:1, 2).

19. Šta pre svega treba da zadržimo na umu kada donosimo odluke u vezi s krvlju?

¹⁹ Pri kraju ponovo objavljenog članka na stranama 29-31 stoji: „Da li činjenica da se mišljenja i odluke na temelju savesti mogu razlikovati znači da to pitanje nije toliko važno? Ne. To je ozbiljna stvar.“ To je naročito važno zato što se tiče tvog odnosa sa ’živim Bogom‘. To je jedini odnos koji na temelju Isusove prolivene krvi može voditi do večnog života. Razvijaj duboko cenjenje prema krvi zbog toga što Bog pomoću nje spasava živote. Pavle je bio u pravu kada je napisao: „Niste imali nadu i bili ste bez Boga u svetu. Ali sada u Hristu Isusu, vi koji ste nekada bili daleko došli ste blizu Hristovom krvlju“ (Efešanima 2:12, 13).

[Fusnote]

Da li se sećaš?

• Koje je vođstvo što se tiče krvi Bog pružio Noju, Izraelcima, i hrišćanima?

• Šta Jehovini svedoci potpuno odbijaju kada se radi o krvi?

• U kom smislu je primanje malih frakcija dobijenih iz glavnog sastojka krvi prepušteno savesti pojedinca, ali šta to ne znači?

• Zašto kada donosimo odluke pre svega treba da razmišljamo o svom odnosu s Bogom?

[Pitanja za razmatranje]

[Tabela na 22. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

OSNOVNO GLEDIŠTE O KRVI

PUNA KRV

▾ ▾ ▾ ▾

NEPRIHVATLJIV eritrociti leukociti trombociti plazma

PREPUŠTENO ▾ ▾ ▾ ▾

HRIŠĆANIMA DA ODLUČE frakcije frakcije frakcije frakcije

iz iz iz iz

eritrocita leukocita trombocita plazme

[Slika na 20. strani]

Vodeće telo je zaključilo da hrišćani moraju da se ’uzdržavaju od krvi‘

[Slika na 23. strani]

Ako se budeš suočio sa odlukom da li da prihvatiš frakciju krvi, nemoj ignorisati svoju savest