Potpuno se uzdaj u Jehovu
Potpuno se uzdaj u Jehovu
„Ti [si] nadanje moje, Jehova Bože, pouzdanje moje od mladosti moje“ (PSALAM 71:5).
1. S kojim se izazovom suočio mladi pastir David?
TAJ čovek je bio visok skoro tri metra. Nije čudno što niko od izraelskih vojnika nije smeo da se suoči s njim! Filistejski div Golijat sedmicama se svakog jutra i svake večeri rugao izraelskim vojnicima i izazivao ih da izaberu najboljeg među sobom da se bori s njim. Izazov je na kraju prihvaćen, ali nije ga prihvatio neki vojnik već jedan običan mladić. Mladi pastir David je u poređenju sa svojim protivnikom izgledao kao patuljak. Štaviše, možda je bio lakši od Golijatovog oklopa i oružja! Međutim, ovaj mladić se suočio s tim divom i postao je simbol hrabrosti (1. Samuilova 17:1-51).
2, 3. (a) Zašto se David s toliko pouzdanja suočio s Golijatom? (b) Koja ćemo dva koraka osmotriti koja će nam pomoći da se uzdamo u Jehovu?
2 Otkud Davidu takva hrabrost? Pogledaj reči koje je verovatno zapisao u svojim poznim godinama: „Ti [si] nadanje moje, Jehova Bože, pouzdanje moje od mladosti moje“ (Psalam 71:5). Zaista, David se kao mladić potpuno uzdao u Jehovu. Kad se suočio s Golijatom, on je rekao: „Ti ideš na me s mačem i s kopljem i kacigom, a ja idem na te u ime Jehove nad vojskama, Boga vojske Izraelove, koju si ti ružio“ (1. Samuilova 17:45). Dok se Golijat uzdao u svoju veliku snagu i oružje, David se uzdao u Jehovu. S obzirom da je David na svojoj strani imao Suverenog Gospoda svemira, zašto bi se plašio običnog čoveka, ma koliko on velik i naoružan bio?
3 Da li dok čitaš o Davidu poželiš da tvoje pouzdanje u Jehovu bude jače? Nema sumnje da mnogi od nas to žele. Hajde da zato osmotrimo dva koraka koja nam mogu pomoći da se uzdamo u Jehovu. Prvo, treba da savladamo jednu uobičajenu prepreku koja stoji na putu takvom pouzdanju. Drugo, treba da razumemo šta tačno podrazumeva pouzdanje u Jehovu.
Savladati jednu uobičajenu prepreku pouzdanju u Jehovu
4, 5. Zašto je mnogim ljudima teško da se uzdaju u Boga?
4 Šta ljude sprečava da se uzdaju u Boga? Neki se često pitaju zašto se događaju loše stvari i to pitanje ih zbunjuje. Mnogi su poučeni da je Bog odgovoran za patnje. Kada se dogodi neka nesreća, sveštenici kažu da je Bog „uzeo“ te ljude da bi bili s njim na nebu. Nadalje, mnoge religiozne vođe naučavaju da je Bog još odavno predodredio svaki događaj koji se odigrava u svetu — uključujući i svaku tragediju i zlodelo. Bilo bi teško uzdati se u takvog bezosećajnog Boga. Satana, koji zaslepljuje um nevernika, revno unapređuje sva takva „učenja demonâ“ (1. Timoteju 4:1; 2. Korinćanima 4:4).
5 Satana želi da ljudi izgube poverenje u Jehovu. Taj Božji neprijatelj ne želi da saznamo prave uzroke ljudske patnje. I kada razumemo šta Biblija kaže o tome zašto ljudi pate, Satana bi želeo da to zaboravimo. Zato je za nas dobro da s vremena na vreme razmotrimo tri osnovna razloga zbog kojih postoji patnja. Tako ćemo se uveriti da Jehova nije odgovoran za nevolje koje doživljavamo (Filipljanima 1:9, 10).
6. Kako 1. Petrova 5:8 pokazuje koji je jedan razlog zbog kog ljudi pate?
6 Jedan razlog zbog kog ljudi pate jeste taj što Satana želi da slomi besprekornost Jehovinog vernog naroda. On je pokušao da slomi Jovovu besprekornost. Satana tada nije uspeo, ali nije ni odustao. On je vladar ovog sveta i traži da „proždere“ Jehovine verne sluge (1. Petrova 5:8). To uključuje svakoga od nas! Satana želi da prestanemo da služimo Jehovi. Zato često izaziva progonstvo. Iako to može biti veoma bolno, imamo dobar razlog da istrajemo. Time doprinosimo da se dokaže da je Satana lažov, i tako radujemo Jehovu (Jov 2:4; Poslovice 27:11). Jehova nas jača da istrajemo pod progonstvom i zato naše pouzdanje u njega raste (Psalam 9:10, 11).
7. Koji razlog za patnju otkrivaju reči iz Galatima 6:7?
7 Drugi razlog zbog kojeg postoji patnja ogleda se u sledećem načelu: „Šta čovek poseje, to će i požnjeti“ (Galatima 6:7). Ljudi ponekad seju tako što donose loše odluke i zbog toga žanju izvesnu meru patnje. Možda namerno voze nepažljivo zbog čega dolazi do saobraćajnih nesreća. Mnogi izaberu da puše što vodi do bolesti srca i raka pluća. Oni koji odluče da se upuste u seksualni nemoral rizikuju da dožive slom porodice, gubitak samopoštovanja, da se zaraze nekom seksualno prenosivom bolešću i da dođe do neželjene trudnoće. Ljudi za takvu patnju krive Boga, ali oni su u stvari žrtve loših odluka koje su sami doneli (Poslovice 19:3).
8. Zašto ljudi pate prema Propovedniku 9:11?
8 Treći razlog za patnju naveden je u Propovedniku 9:11: „Pod suncem [sam] video da trku ne dobijaju oni koji su hitriji, ni rat oni koji su hrabriji, ni hleb oni koji su mudriji, ni bogatstvo oni koji su pametniji, ni naklonost oni koji su veštiji; jer sve zavisi od vremena i od prilika.“ Ljudi se ponekad jednostavno nađu na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Bez obzira na to da li smo jaki ili slabi, svakoga od nas iznenada i u bilo koje vreme mogu zadesiti patnja i smrt. Na primer, u Isusovim danima se jedna kula u Jerusalimu srušila i ubila 18 ljudi. Isus je objasnio da to nije bila Božja kazna za neke njihove grehe (Luka 13:4). Ne, za takvu patnju ne treba kriviti Jehovu.
9. Šta mnogi ne razumeju u pogledu patnje?
9 Važno je da razumemo razloge zbog kojih postoji patnja. Međutim, postoji nešto što je mnogima teško da razumeju. To je: Zašto Jehova Bog dopušta patnju?
Zašto Jehova dopušta patnju?
10, 11. (a) Šta se prema Rimljanima 8:19-22 dogodilo ’svem stvarstvu‘? (b) Kako možemo utvrditi ko je taj koji je stvarstvo podložio ništavnosti?
10 Jedan deo poslanice koju je apostol Pavle uputio Rimljanima baca svetlo na ovu važnu temu. Pavle je napisao: „Stvarstvo sa željnim iščekivanjem čeka otkrivanje Božjih sinova. Jer stvarstvo je podloženo ništavnosti, ne svojom voljom, nego preko onoga koji ga je podložio, na osnovu nade da će i sâmo stvarstvo biti oslobođeno od ropstva raspadljivosti i imati slavnu slobodu Božje dece. Jer znamo da sve stvarstvo zajedno uzdiše i u boli je zajedno sve do sada“ (Rimljanima 8:19-22).
11 Da bismo shvatili suštinu ovih stihova, prvo moramo da odgovorimo na neka ključna pitanja. Na primer: Ko je stvarstvo podložio ništavnosti? Neki smatraju da je to uradio Satana, drugi da je to uradio Adam. Ali to nije mogao uraditi nijedan od njih. Zašto? Zato što je onaj koji je stvarstvo podložio ništavnosti to uradio „na osnovu nade“. Da, on pruža nadu da će verni ljudi na kraju biti ’oslobođeni od ropstva raspadljivosti‘. Takvu nadu nisu mogli da pruže ni Adam niti Satana. To je mogao da uradi jedino Jehova. Stoga je jasno da je on taj koji je stvarstvo podložio ništavnosti.
12. Do koje je zabune došlo što se tiče identiteta ’sveg stvarstva‘, i kako se može rešiti to pitanje?
12 Međutim, šta je „sve stvarstvo“ o kom se ovde govori? Neki kažu da se izraz „sve stvarstvo“ odnosi na čitavu prirodu, uključujući i biljke i životinje. Ali da li se biljke i životinje nadaju da će dobiti „slavnu slobodu Božje dece“? Ne (2. Petrova 2:12). Stoga se izraz „sve stvarstvo“ može odnositi samo na ljude. To je stvarstvo koje je pogođeno grehom i smrću zbog pobune u Edenu i kome je očajnički potrebna nada (Rimljanima 5:12).
13. Kako je pobuna u Edenu uticala na čovečanstvo?
13 Kako je konkretno ta pobuna uticala na čovečanstvo? Pavle opisuje njene posledice jednom jedinom rečju: ništavnost. a Prema jednom delu, ova reč opisuje „beskorisnost nekog predmeta koji ne vrši funkciju za koju je napravljen“. Ljudi su bili stvoreni da žive večno i da kao savršena, ujedinjena porodica zajedno brinu o rajskoj zemlji. Umesto toga, oni žive kratko, s puno bola i razočaranja. Baš kako je Jov rekao: „Kratkoga je veka i pun je čemera čovek od žene rođen“ (Jov 14:1). To je zaista ništavnost!
14, 15. (a) Šta nam dokazuje da je Jehovina osuda nad čovečanstvom bila pravedna? (b) Zašto je Pavle rekao da stvarstvo ’nije svojom voljom‘ podloženo ništavnosti?
14 Sada dolazimo do ključnog pitanja: Zašto je „sudija cele zemlje“ podložio čovečanstvo ovakvom bolnom životu punom razočaranja? (Postanje 18:25). Da li je pravedno to što je uradio? Pa, priseti se šta su učinili naši praroditelji. Pobunivši se protiv Boga, oni su stali na stranu Satane, koji je doveo u pitanje Jehovinu suverenost, što je imalo dalekosežne posledice. Svojim postupcima su podržali tvrdnju da će ljudima biti bolje bez Jehove, pod vođstvom jednog buntovnog duhovnog stvorenja. Osudivši ove pobunjenike, Jehova im je u stvari dao ono što su tražili. Dozvolio je ljudima da pod uticajem Satane vladaju jedni nad drugima. Koja bi odluka pod takvim okolnostima bila pravednija od odluke da se čovečanstvo podloži ništavnosti, ali na osnovu nade?
15 Naravno, to nije bila ’volja‘ stvarstva. Mi smo rođeni kao robovi greha i raspadljivosti bez ikakve mogućnosti izbora. Međutim, Jehova je milosrdan i zbog toga je dozvolio Adamu i Evi da žive i da imaju potomstvo. Iako smo, kao njihovi potomci, podloženi ništavnosti greha i smrti, imamo priliku da uradimo ono što Adam i Eva nisu uradili. Možemo slušati Jehovu i uvideti da je njegova vrhovna vlast pravedna i savršena, dok ljudsko vladanje odvojeno od Njega donosi samo patnju, razočaranje i ništavnost (Jeremija 10:23; Otkrivenje 4:11). Satanin uticaj samo još više pogoršava stanje. Ljudska istorija potvrđuje ove činjenice (Propovednik 8:9).
16. (a) Zašto možemo biti sigurni da Jehova nije odgovoran za patnju koju vidimo u današnjem svetu? (b) Koju je nadu Jehova s puno ljubavi pružio vernim ljudima?
16 Jasno je da je Jehova imao opravdane razloge da čovečanstvo podloži ništavnosti. Međutim, da li to znači da je Jehova uzrok ništavnosti i patnje koje danas pogađaju svakoga od nas? Pa, zamisli jednog sudiju koji nekom kriminalcu izriče pravednu kaznu. Taj osuđenik može dosta patiti dok izdržava svoju kaznu, ali da li s pravom može reći da je sudija uzrok njegove patnje? Naravno da ne može! Nadalje, Jehova nikada ne prouzrokuje zle stvari. Jakov 1:13 kaže: „Bog [se] ne može iskušavati zlim stvarima niti on sam ikoga iskušava.“ Setimo se i toga da je Jehova objavio ovu osudu „na osnovu nade“. On se s ljubavlju postarao da verni potomci Adama i Eve dožive kraj ništavnosti i da se raduju ’slavnoj slobodi Božje dece‘. Verno čovečanstvo kroz čitavu večnost nikada neće morati da strahuje da će sve stvarstvo možda ponovo zapasti u bolno stanje ništavnosti. Jehovino pravedno upravljanje situacijom će jednom zasvagda potvrditi pravednost njegovog suvereniteta (Isaija 25:8).
17. Kako na nas treba da utiče to što smo razmotrili razloge zbog kojih u današnjem svetu postoji patnja?
17 Dok smo razmatrali ove razloge zbog kojih ljudi pate, da li smo videli bilo kakvu osnovu da krivicu za zlo svalimo na Jehovu ili da izgubimo pouzdanje u njega? Baš suprotno od toga, ovo razmatranje nam pruža razlog da se složimo sa sledećim Mojsijevim rečima: „On je stena naša! Savršeno je njegovo delo, i pravi su putevi njegovi; veran je on Bog, nema u njemu nepravde, pravedan je i istinit“ (Ponovljeni zakoni 32:4). Dobro je da s vremena na vreme duboko razmišljamo o ovim stvarima kako bismo ih osvežili u svojim mislima. Na taj način ćemo se, kada se suočavamo s kušnjama, odupreti Sataninim nastojanjima da poseje sumnje u naš um. Međutim, kako stoje stvari s drugim korakom koji je pomenut na početku ovog članka? Šta obuhvata pouzdanje u Jehovu?
Šta znači uzdati se u Jehovu
18, 19. Koje nas reči iz Biblije hrabre da se uzdamo u Jehovu, ali koje pogrešno mišljenje o tome neki imaju?
18 Božja Reč nas podstiče: „Svim se srcem svojim uzdaj u Jehovu a na svoju misao [„svoj razum“, NW] nemoj se oslanjati. Poznaj ga na svima putevima svojim, i on će ti staze tvoje uravniti“ (Poslovice 3:5, 6). Ovo su lepe i ohrabrujuće reči. Nema sumnje, u čitavom svemiru nema nikoga ko je toliko dostojan poverenja kao naš voljeni nebeski Otac. Međutim, ove reči iz Poslovica je lakše pročitati nego sprovesti u delo.
19 Mnogi imaju pogrešno mišljenje o tome šta znači uzdati se u Jehovu. Neki misle da je takvo pouzdanje samo neko puko osećanje, neka vrsta blaženog stanja koje bi prirodno trebalo da se javi kod čoveka. Drugi izgleda veruju da pouzdanje u Boga znači da od njega možemo očekivati da nas zaštiti u svakoj nevolji, da reši svaki problem, da svaki izazov s kojim se suočavamo u svakodnevnom životu reši upravo onako kako bismo mi to hteli — i da to uradi odmah! Ali takve ideje nemaju nikakvu osnovu. Takvo pouzdanje je nešto mnogo više od samo nekog osećanja i ono nije nerealno. Kada su u pitanju zreli ljudi, pouzdanje u Boga uključuje i donošenje promišljenih, razboritih odluka.
20, 21. Šta podrazumeva pouzdanje u Jehovu? Prikaži.
20 Zapazi opet šta stoji u Poslovicama 3:5. Tu se pravi razlika između pouzdanja u Jehovu i oslanjanja na sopstveni razum, što pokazuje da ne možemo raditi i jedno i drugo. Da li ovo znači da nam nije dozvoljeno da koristimo svoje sposobnosti razumevanja? Ne, zato što Jehova, onaj koji nam je dao te sposobnosti, očekuje od nas da ih koristimo dok mu služimo (Rimljanima 12:1). Ali, na šta se oslanjamo, to jest u koga se uzdamo? Ako se naše razmišljanje ne slaže s Jehovinim, da li njegovu mudrost ipak prihvatamo zbog onoga što ona jeste — neuporedivo uzvišenija od naše? (Isaija 55:8, 9). Uzdati se u Jehovu znači dozvoliti da njegovo razmišljanje upravlja našim razmišljanjem.
21 Da to prikažemo: Zamisli jedno malo dete koje sedi na zadnjem sedištu automobila, dok njegovi roditelji sede napred. Otac je za volanom. Kada tokom putovanja dođe do nekih poteškoća — na primer kada roditelji nisu sigurni u kom pravcu treba ići ili nastanu problemi zbog vremenskih prilika i uslova na putu — kako će reagovati jedno poslušno dete koje ima poverenja? Da li će sa zadnjeg sedišta vikati u kom pravcu treba ići i govoriti svom ocu kako da vozi? Da li će sumnjati u odluke roditelja i da li će se protiviti kada ga opomenu da ostane da sedi i da ne odvezuje pojas? Neće, jer veruje da se roditelji, iako nesavršeni, mogu izboriti s problemima. Jehova je naš savršeni Otac. Zar ne bi trebalo da se bezuslovno uzdamo u njega, naročito kada se suočavamo sa izazovnim situacijama? (Isaija 30:21).
22, 23. (a) Zašto treba da se uzdamo u Jehovu kada imamo probleme, i kako to možemo učiniti? (b) O čemu će biti reči u narednom članku?
22 Međutim, Poslovice 3:6 ukazuju da treba da ’poznamo Jehovu na svima putevima svojim‘, a ne samo onda kada imamo probleme. To znači da naše svakodnevne odluke treba da pokazuju da se uzdamo u Jehovu. Kada iskrsnu problemi, ne treba da očajavamo, paničimo, niti da se opiremo Jehovi kada nam pomaže da rešimo te probleme. Na kušnje treba da gledamo kao na prilike da podržimo Jehovinu suverenost, da pomognemo da se dokaže da je Satana lažov i da razvijemo poslušnost i druge osobine koje su ugodne Jehovi (Jevrejima 5:7, 8).
23 Bez obzira na prepreke s kojima se suočavamo, mi možemo pokazati svoje pouzdanje u Jehovu. To radimo u molitvama i time što tražimo vođstvo od njegove Reči i organizacije. Međutim, kako možemo na specifičan način pokazati da se uzdamo u Jehovu kada se suočavamo s problemima koji se javljaju u današnjem svetu? Sledeći članak će se pozabaviti tom temom.
[Fusnota]
a Grčka reč koju je Pavle upotrebio za ’ništavnost‘ jeste ista reč koja se pojavljuje u grčkoj Septuaginti, kao prevod reči koju je Solomon više puta koristio u knjizi Propovednika, kao recimo u izrazu „sve je taština“ (Propovednik 1:2, 14; 2:11, 17; 3:19; 12:10; kurziv naš).
Kako bi odgovorio?
• Kako je David pokazao da se uzda u Jehovu?
• Koja su tri razloga zbog kojih ljudi danas pate, i zašto je dobro s vremena na vreme podsetiti se na to?
• Kako je Jehova osudio čovečanstvo, i zašto je ta osuda bila pravedna?
• Šta obuhvata pouzdanje u Jehovu?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 8. strani]
David se uzdao u Jehovu
[Slika na 10. strani]
Isus je pokazao da Jehova nije bio odgovoran za to što se u Jerusalimu srušila jedna kula