Dobro iskoristi nove okolnosti

Pam, Jan, Dris i Oto, četvorica hrišćanskih starešina koji žive u Holandiji, imaju mnogo toga zajedničkog. Oženjeni su i imaju decu. Pored toga, do pre nekoliko godina svi su imali svetovno zaposlenje s punim radnim vremenom i dobro su živeli. Međutim, svi su ostavili svetovni posao i sve svoje vreme i snagu posvetili unapređivanju interesa Kraljevstva. Otkuda ta promena? Sva četvorica su dobro iskoristila nove okolnosti.

PRE ili kasnije, okolnosti će se promeniti kod većine od nas. Mnoge promene, kao što su stupanje u brak, rođenje deteta ili briga za ostarele roditelje, iziskuju dodatne odgovornosti. Međutim, neke promene nam pružaju više slobode a time i mogućnost da proširimo hrišćansku službu (Matej 9:37, 38). Na primer, možda nam se odsele deca koja su odrasla ili možda odemo u penziju.

Takođe, iako je tačno da se naše okolnosti mogu promeniti hteli mi to ili ne, nekim hrišćanima je pošlo za rukom da ih sami izmene pa su tako mogli povećati svoje učešće u službi. Pam, Jan, Dris i Oto su učinili upravo to. Kako?

Kad se deca odsele

Pam je radio kao knjigovođa u jednoj kompaniji za proizvodnju lekova. On i njegova žena Ani zajedno s njihove dve ćerke često su služili kao pomoćni pioniri. Pam i Ani su takođe organizovali druženja s drugim pionirima. „To nas je štitilo od problema koje bi moglo da prouzrokuje loše društvo“, kažu njih dvoje. Podstaknute primerom svojih roditelja, obe ćerke su postale opšti pioniri odmah nakon završetka srednje škole.

Kada su se njihova deca odselila, Pam i Ani su uvideli da im u novim okolnostima ostaje više vremena i novca što su mogli da iskoriste da posete neka zanimljiva mesta ili da uživaju u nekoj razonodi. Umesto toga, ovaj par je odlučio da izmenjene okolnosti iskoristi da proširi svoju hrišćansku službu. Stoga je Pam zamolio svog poslodavca da sedmično radi jedan dan manje. Kasnije je Pam stvari uredio tako da je radio od 7 sati ujutro do 14 časova po podne. Naravno, prihvatiti posao sa skraćenim radnim vremenom značilo je i pomiriti se s nižim životnim standardom. Ipak, uspeli su i 1991. Pam se pridružio svojoj ženi u opštoj pionirskoj službi.

Nakon toga, Pam je bio zamoljen da bude pomoćnik domara jedne Kongresne dvorane Jehovinih svedoka. To je zahtevalo da se on i njegova žena presele iz svog doma, u kom su živeli 30 godina, u stan koji se nalazi u sklopu Kongresne  dvorane. I preselili su se. Da li je to bilo lako? Ani kaže da kad god je osećala nostalgiju, postavljala je sebi pitanje: ’Da li sam ja kao Lotova žena?‘ Ani nije želela da se ’obazire natrag‘ (Postanje 19:26; Luka 17:32).

Pam i Ani smatraju da je njihova odluka vodila do mnogih blagoslova. Među mnogim blagoslovima je i to što oni uživaju u svojoj službi u Kongresnoj dvorani, u pripremama za Oblasne kongrese i u susretima s pokrajinskim nadglednicima (putujućim slugama) koji drže govore u toj dvorani. Ponekad posećuju različite skupštine kada Pam služi kao zamenik pokrajinskog nadglednika.

Zašto je ovaj par bio uspešan u nastojanju da proširi svoju službu? Pam kaže: „Kada se život značajno promeni, moraš biti odlučan da što bolje iskoristiš nove okolnosti.“

Učiniti život jednostavnijim

Jan i njegova žena Vot imaju troje dece. Poput Pama i njegove porodice, Jan je mudro iskoristio promenu okolnosti. Godinama je Jan imao dobro plaćen posao u banci što je njegovoj porodici omogućilo lep život. Ipak, imao je sve jaču želju da proširi svoju službu. On objašnjava: „S vremenom, osećao sam da se moje cenjenje prema istini produbljuje i da moja ljubav prema Jehovi raste.“ Tako je 1986, Jan promenio svoje okolnosti. On kaže: „Iskoristio sam reorganizaciju na poslu i počeo sam da radim skraćeno radno vreme. Plata mi se smanjila za 40 posto. Prodao sam našu kuću i kupio brod za stanovanje tako da smo mogli da služimo tamo gde je bila veća potreba za objaviteljima Kraljevstva. Kasnije sam iskoristio mogućnost da pre vremena odem u penziju; moji prihodi su se smanjili za još 20 posto, ali sam 1993. počeo služiti kao opšti pionir.“

Danas je Jan član Odbora za odnose s bolnicama i redovno služi kao nadglednik kongresa. Uprkos lošem zdravlju, Vot povremeno služi kao pomoćni pionir. Sve troje dece sa svojim bračnim partnerima revno učestvuju u službi za Kraljevstvo.

Kako su Jan i Vot uspeli da se priviknu na niži životni standard? „U vreme  kada smo živeli u obilju“, odgovara Jan, „pazili smo da nam materijalne stvari ne postanu suviše važne. Danas može biti malo neugodno kada moramo da čekamo neko vreme kako bismo nešto nabavili, ali duhovni blagoslovi i prednosti koje smo dobili to obilno nadoknađuju.“

Poput Jana i Vot, Dris i njegova žena Jeni, takođe su odlučili da vode jednostavan život kako bi više vremena posvetili interesima Kraljevstva. Dris i Jeni su služili kao pioniri dok nisu dobili dete. Onda je Dris, da bi zbrinuo svoju porodicu, radio kao upravnik u jednoj velikoj kompaniji. Njegovi poslodavci su cenili njegov rad i ponudili mu unapređenje. Međutim, Dris je to odbio zato što bi unapređenje značilo i manje vremena za hrišćanske aktivnosti.

Podizanje dece — kao i briga o Jeninoj bolesnoj majci — oduzimali su mnogo vremena i energije. I pored toga su nastavili da neguju pionirski duh. Šta im je pomoglo u tome? Jeni objašnjava: „Kod nas su živeli pioniri, pozivali smo ih na obroke i pružali smo smeštaj pokrajinskim nadglednicima.“ Dris dodaje: „Živeli smo jednostavno i izbegavali smo da se zadužujemo. Odlučili smo da nikada ne uđemo u veliki posao niti da kupimo kuću, da nas te stvari u budućnosti ne bi sputavale.“

Odluka Drisa i Jeni da stvore okolnosti koje bi im omogućile da više vremena posvete interesima Kraljevstva bila je nagrađena. Oba njihova sina sada služe kao starešine, a jedan od njih sa svojom suprugom služi kao opšti pionir. Dris i Jeni su služili kao specijalni pioniri, a kasnije je Jeni pratila Drisa u pokrajinskom delu. Sada služe kao dobrovoljci u Betelu gde Dris služi kao član Odbora podužnice.

Prevremeno penzionisanje

Poput Drisa i Jeni, Oto i njegova žena Judi bili su pioniri pre nego što su dobili dve ćerke. Kada je Judi prvi put zatrudnela, Oto je počeo da radi kao učitelj.

Dok su deca rasla, Oto i Judi su često pozivali pionire u svoj dom tako da su njihove ćerke mogle da vide radost punovremenih slugu. S vremenom je njihova starija ćerka započela s pionirskom službom. Kasnije je pohađala školu Gilead i sada sa svojim mužem služi kao misionar u jednoj afričkoj zemlji. Mlađa ćerka je započela s pionirskom službom 1987, a Judi joj se pridružila.

 Kada su izmenjene okolnosti omogućile da Oto u školi radi skraćeno radno vreme, imao je više vremena koje je iskoristio za pionirsku službu. Na kraju je napustio posao. Danas Oto koristi svoje učiteljske sposobnosti u putujućem delu da bi duhovno jačao skupštine.

Koji je Otov savet onima koji odu u prevremenu penziju? „Kada se penzionišete, nemojte odlučiti da se prvo malo opustite. Lako je navići se na ’opuštanje‘. Pre nego što toga postanete svesni, zaboravićete na pionirsku službu. Umesto toga, odmah pojačajte svoje aktivnosti i u službi i u skupštini.“

Mudro iskoristi svoje životno iskustvo

Istina, braća kao što su Pam, Jan, Dris i Oto nemaju više toliko snage i izdržljivosti kao kada su bili mlađi. Međutim, oni poseduju više zrelosti, iskustva i mudrosti (Poslovice 20:29). Oni znaju šta znači biti otac, a kroz saradnju sa svojim suprugama, stekli su neku predstavu o tome šta znači biti majka. Sa svojim suprugama su rešavali porodične probleme i postavljali teokratske ciljeve za svoju decu. Oto kaže: „Moje lično iskustvo u podizanju porodice korisno je kada kao pokrajinski nadglednik dajem savete koji se tiču porodičnog života.“ Slično tome, zbog iskustva koje ima kao otac, Dris je sada koristan član betelske porodice u kojoj ima mnogo mladih.

Da, lično iskustvo pomaže toj braći da se staraju za mnoštvo različitih potreba u skupštini. Njihovo iskustvo je, takoreći, izoštrilo alatke kojima rukuju tako da svoju energiju koriste na najbolji mogući način (Propovednik 10:10). U stvari, za isti vremenski interval, oni često mogu postići više od onih koji su fizički jači ali imaju manje iskustva.

Ovakva braća su zajedno sa svojim ženama dobar primer za mlade u Jehovinom narodu. Mladi zapažaju da su parovi poput ovih lično doživeli mnoge izazove i blagoslove o kojima se govori u našim hrišćanskim publikacijama. Ohrabrujuće je videti muškarce i žene koji pokazuju duh sličan onom koji je pokazao Halev kada je tražio izazovnu dodelu iako je bio u poznim godinama (Isus Navin 14:10-12).

Oponašaj njihovu veru

Da li bi možda mogao da oponašaš veru i dela parova koji su spomenuti u ovom članku? Priseti se, istina je bila u središtu njihovog života. Pomogli su svojoj deci da razviju želju da budu pioniri. To su učinili tako što su, prema Janovim rečima, „bili primer što se tiče ljubavi prema Jehovi i njegovoj organizaciji, tako što su organizovali zdrava druženja i učili svoju decu da se sama izdržavaju“. Takođe su radili i igrali se zajedno kao porodica. „Tokom odmora“, priseća se Pam, „obično je ujutro čitava porodica išla u službu, a po podne smo zajedno uživali u rekreaciji.“

Pored toga, ovi hrišćani su planirali unapred i kada su se njihove okolnosti promenile, spremno su iskoristili novonastalu situaciju. Postavljali su ciljeve i donosili odluke koje su im olakšavale da dostignu te ciljeve. Nastojali su da rade skraćeno na svetovnom poslu i bili su spremni da žive od manjih prihoda (Filipljanima 1:10). Supruge su im pružale potpunu podršku. Kao porodica imali su snažnu želju da uđu na „velika vrata koja vode u aktivnost“ i kao rezultat, Jehova ih je bogato blagoslovio (1. Korinćanima 16:9; Poslovice 10:22).

Da li i ti želiš da povećaš svoje učešće u službi? Ako želiš, ključ da to postigneš može biti u tome da dobro iskoristiš nove okolnosti.

[Slika na 20. strani]

Pam i Ani brinu o Kongresnoj dvorani

[Slika na 20. strani]

Jan i Vot učestvuju u delu propovedanja

[Slika na 21. strani]

Dris i Jeni služe u Betelu

[Slika na 21. strani]

Oto i Judi se pripremaju za posetu sledećoj skupštini