Problemi čovečanstva — uskoro će biti rešeni!

„HUMANITARNE akcije su od ograničene koristi ako nisu deo strategije na širem planu i ako nemaju podršku politike kojoj je cilj da se pozabavi sa uzrokom sukoba. Iskustvo je uvek iznova pokazalo da humanitarna pomoć ne može sama po sebi da reši probleme koji su u osnovi političke prirode“ (The State of the World’s Refugees 2000).

Uprkos ogromnim humanitarnim akcijama, problemi čovečanstva neumoljivo rastu. Kakve su šanse da se postigne trajno političko rešenje? U praksi, veoma male. Ali, gde onda možemo da pronađemo rešenje? U jednom pažnje vrednom delu, na početku svog pisma Efešanima, apostol Pavle objašnjava kako će Bog rešiti sve probleme čovečanstva. On čak pokazuje i koje će sredstvo Bog upotrebiti da to učini — sredstvo koje će se usmeriti na osnovne uzroke svih problema koji nas danas tište. Zašto ne bi osmotrio ono što je Pavle rekao? Taj deo se nalazi u Efešanima 1:3-10.

„Da se sve ponovo sastavi u Hristu“

Božja namera je, kaže taj apostol, da ’upravlja stvarima kad se navrše određena vremena‘. Šta to znači? To znači da je Bog odredio vreme kada će delovati na takav način da će ’sve ponovo sastaviti u Hristu, ono što je na nebesima i ono što je na zemlji‘ (Efešanima 1:10). Da, Bog je počeo da koristi jednu pripremu da bi ponovo sve što je na nebu i na zemlji doveo u sklad pod njegovim direktnim vođstvom. Zanimljivo je da, s obzirom na izraz koji je preveden kao ’sve ponovo sastaviti‘, bibličar Dž. H. Tejer komentariše: „Ponovo sastaviti za sebe... sve stvari i bića (dosad razjedinjena grehom) u jedno združeno stanje zajedništva u Hristu.“

Kada se uzme u obzir kako je uopšte došlo do nejedinstva, to ukazuje da je potrebna Božja intervencija. Na početku ljudske istorije, naši praroditelji  Adam i Eva sledili su Satanu Đavola u pobuni protiv Boga. Želeli su da budu nezavisni u pogledu prava da sami odlučuju šta je dobro, a šta zlo (Postanje 3:1-5). U skladu s Božjom pravdom oni su bili isterani iz Božje porodice i izgubili su zajedništvo s njim. Oni su nas osudili na nesavršenost sa svim užasnim posledicama koje danas doživljavamo (Rimljanima 5:12).

Privremeno dopuštanje zla

’Zašto im je Bog dozvolio da to urade?‘, neko bi mogao da pita. ’Zašto jednostavno nije upotrebio svoju vrhovnu moć i sproveo svoju volju, i time sprečio sav bol i patnju koju mi sada doživljavamo?‘ Možda izgleda sasvim normalno razmišljati na takav način. Ali šta bi se u stvari s takvom upotrebom ogromne moći dokazalo? Da li ceniš, ili odobravaš, kada neko na prvi znak neslaganja jednostavno uguši sve protivljenje zato što ima moć da to uradi? Sigurno ne.

Zapravo, ti pobunjenici nisu osporili Božju svemoćnu silu. Oni su u stvari osporili Božje pravo da vlada i ispravnost njegovog vladanja. Da bi jednom za svagda rešio ta suštinska sporna pitanja koja su se pojavila, Jehova je dopustio svojim stvorenjima da jedno određeno vreme sami vladaju bez njegovog direktnog mešanja u to (Propovednik 3:1; Luka 21:24). Kada to vreme istekne, on će se umešati kako bi ponovo u potpunosti upravljao nad Zemljom. Do tada će biti sasvim jasno da je njegov način vladanja jedini način koji garantuje trajni mir, sreću i blagostanje za stanovnike na zemlji. Tada će zauvek biti uklonjeni svi oni koji ugnjetavaju čovečanstvo (Psalam 72:12-14; Danilo 2:44).

„Pre osnivanja sveta“

Jehova je još odavno namerio da uradi tako nešto. Pavle kaže „pre osnivanja sveta“ (Efešanima 1:4). To nije bilo pre stvaranja zemlje, niti pre stvaranja Adama i Eve. Taj svet je bio ’dobar‘ i još nije došlo do pobune (Postanje 1:31). Na koji je onda „svet“ mislio apostol Pavle? Na svet Adamove i Evine dece — grešan, nesavršen svet ljudi koji imaju izgled da budu otkupljeni. Pre nego što je rođeno ijedno dete, Jehova je već znao kako će voditi stvari da bi obezbedio otkupninu za Adamove potomke (Rimljanima 8:20).

Naravno, to ne znači da Suveren svemira mora da rešava stvari kao što to ljudi rade. Uviđajući da može da iskrsne nešto neočekivano, ljudi planiraju različite detaljne strategije kako bi to rešili. Za razliku od njih, svemoćni Bog jednostavno izloži svoju nameru i ostvari je. Pavle objašnjava na koji način je Jehova odlučio da reši stvari da bi čovečanstvu doneo trajno olakšanje. Šta je to sve uključivalo?

Ko će doneti olakšanje?

Pavle objašnjava da Hristovi duhom pomazani učenici imaju posebnu ulogu u uklanjanju posledica do koje je doveo adamski greh. Jehova „nas je izabrao u [Hristu]“, kaže Pavle, da bi vladali sa Isusom u njegovom nebeskom Kraljevstvu. Objašnjavajući dalje, Pavle kaže da je Jehova „unapred odredio da nas preko Isusa Hrista usvoji kao sinove“ (Efešanima 1:4, 5). Naravno, Jehova ih nije pojedinačno izabrao, to jest unapred odredio. U stvari, on je unapred odredio da jedna grupa vernih i predanih ljudi učestvuje s Hristom u uklanjanju štete koju je Satana Đavo zajedno sa Adamom i Evom naneo ljudskoj porodici (Luka 12:32; Jevrejima 2:14-18).

Kakva izvanredna stvar! Kada je prvobitno osporio Božji suverenitet, Satana je sugerisao da su ljudi koje je Bog stvorio manjkavi — da će se pod dovoljno jakim pritiskom ili na dovoljno jak podstrek svi pobuniti protiv Božjeg vladanja (Jov 1:7-12; 2:2-5). Ispoljavajući na  upečatljiv način ’svoju slavnu nezasluženu dobrotu‘, Jehova Bog je nakon toga pokazao poverenje u svoja zemaljska stvorenja usvajajući neke iz Adamove grešne porodice kao svoju duhovnu decu. Ta mala grupa će biti uzeta da služi na nebu. U koju svrhu? (Efešanima 1:3-6; Jovan 14:2, 3; 1. Solunjanima 4:15-17; 1. Petrova 1:3, 4).

Apostol Pavle kaže da ovi usvojeni Božji sinovi postaju „sunaslednici Hristovi“ u njegovom nebeskom Kraljevstvu (Rimljanima 8:14-17). Kao kraljevi i sveštenici oni će učestvovati u oslobađanju ljudske porodice od bola i patnje koje ona danas doživljava (Otkrivenje 5:10). Istina, „sve stvarstvo zajedno uzdiše i u boli je zajedno sve do sada“. Ipak, uskoro će ovi posebno izabrani Božji sinovi slediti Isusa Hrista u akciji i svi poslušni ljudi će ponovo ’biti oslobođeni od ropstva raspadljivosti i imaće slavnu slobodu Božje dece‘ (Rimljanima 8:18-22).

„Oslobođenje otkupninom“

Sve to je omogućeno posredstvom sigurno najupečatljivijeg i najuzvišenijeg izraza Božje nezaslužene dobrote prema čovečanstvu — posredstvom otkupne žrtve Isusa Hrista. Pavle piše: „Preko [Isusa Hrista] imamo oslobođenje otkupninom posredstvom njegove krvi, da, oproštenje naših propusta, prema bogatstvu njegove nezaslužene dobrote“ (Efešanima 1:7).

Isus Hrist je glavna ličnost u izvršenju Božje namere (Jevrejima 2:10). Njegova otkupna žrtva pruža zakonsku osnovu za to da Jehova usvoji neke Adamove potomke kao deo svoje nebeske porodice i da oslobodi čovečanstvo od posledica adamskog greha, a da time ne potkopa poverenje u svoje zakone i načela (Matej 20:28; 1. Timoteju 2:6). Jehova obavlja stvari na način kojim se podupire njegova pravednost i udovoljava zahtevima savršene pravde (Rimljanima 3:22-26).

Božja ’sveta tajna‘

Hiljadama godina Bog nije otkrivao kako će tačno ostvariti svoju nameru sa zemljom. U prvom veku n. e., on je „[hrišćanima] obznanio svetu tajnu svoje volje“ (Efešanima 1:9). Pavle i drugi pomazani suhrišćani jasno su razumeli veličanstvenu ulogu koja je dodeljena Isusu Hristu u izvršavanju Božje namere. Oni su takođe počeli da shvataju svoju posebnu ulogu koju će imati kao sunaslednici s Hristom u njegovom nebeskom Kraljevstvu (Efešanima 3:5, 6, 8-11). Da, Kraljevska vladavina u rukama Isusa Hrista i njegovih suvladara predstavlja sredstvo koje će Bog koristiti da donese trajni mir ne samo na nebesima već takođe i na zemlji (Matej 6:9, 10). Posredstvom tog Kraljevstva, Jehova će obnoviti ovu planetu da bude onakva kako je on prvobitno nameravao (Isaija 45:18; 65:21-23; Dela apostolska 3:21).

U bliskoj budućnosti doći će njegovo određeno vreme za neposrednu akciju u kojoj će zemlja biti oslobođena sveg tlačenja i nepravde. Ali Jehova je zapravo počeo taj proces obnove na Pentekost 33. n. e. Kako? Tako što je tada započeo sakupljanje ’onog što je na nebesima‘, to jest onih koji će vladati s Hristom na nebu. Među njima su bili i efeški hrišćani  (Efešanima 2:4-7). U skorije vreme, to jest u naše vreme, Jehova sakuplja „ono što je na zemlji“ (Efešanima 1:10). Putem globalne akcije propovedanja, on obznanjuje svim nacijama dobru vest o njegovoj kraljevskoj vladavini u rukama Isusa Hrista. Oni koji se odazovu već danas se sakupljaju na mesto duhovne zaštite i isceljenja (Jovan 10:16). Oni će uskoro na očišćenoj rajskoj zemlji iskusiti potpunu slobodu od svih nepravdi i patnji (2. Petrova 3:13; Otkrivenje 11:18).

Postignuti su „izvanredni napreci“ što se tiče humanitarnih napora da bi se pomoglo izmučenom čovečanstvu (The State of the World’s Children 2000). Pa ipak, najizvanredniji napredak biće postignut predstojećom intervencijom Hrista Isusa i njegovih suvladara u nebeskoj kraljevskoj vladavini. Oni će se u potpunosti usmeriti na glavne uzroke sukoba i sveg drugog zla koje nas pritiska. Oni će rešiti sve probleme čovečanstva (Otkrivenje 21:1-4).

[Slike na 4. strani]

Humanitarne akcije nisu rešile probleme čovečanstva

[Slika na 6. strani]

Hristova otkupna žrtva pruža čovečanstvu oslobođenje od adamskog greha

[Slika na 7. strani]

Već sada je moguće pronaći duhovnu zaštitu i isceljenje

[Slike na 7. strani]

Uskoro će, posredstvom Mesijanskog Kraljevstva, biti potpuno rešeni svi problemi