Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Poučavaj sebe i druge hrišćanskom moralu

Poučavaj sebe i druge hrišćanskom moralu

Poučavaj sebe i druge hrišćanskom moralu

„Dakle, zar ti koji učiš drugog, ne učiš samog sebe?“ (RIMLJANIMA 2:21).

1, 2. Iz kojih razloga treba da proučavaš Bibliju?

 POSTOJE mnogi razlozi zbog kojih treba da proučavaš Božju Reč. Verovatno želiš da saznaš izvesne činjenice — o ljudima, događajima, mestima i o drugim stvarima. Želiš da istražiš doktrinarnu istinu koja je sušta suprotnost religioznim zabludama, kao što je nauka o Trojstvu ili o paklenoj vatri (Jovan 8:32). Takođe, treba da nastojiš da bolje upoznaš Jehovu kako bi bio sličniji njemu i pravo hodio pred njim (1. Kraljevima 15:4, 5).

2 Jedan značajan razlog zbog kog treba da proučavaš Božju Reč jeste da bi bio opremljen da poučavaš druge — svoje voljene, poznanike, pa čak i one koje još ne poznaješ. Za prave hrišćane to nije prepušteno slobodnom izboru. Isus je rekao svojim učenicima: „Idite dakle i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija... učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20).

3, 4. Zašto je pohvalno kada poučavaš onako kako je to Isus zapovedio?

3 Proučavanje Biblije sa željom da poučavaš druge jeste pohvalno i može biti izvor trajnog zadovoljstva. Poučavanje je već odavno cenjeno zanimanje. Encarta Encyclopedia kaže: „Među Jevrejima, mnogi odrasli su učitelje smatrali vodičima do spasenja i deca su podsticana da ih poštuju čak više od roditelja.“ Naročito je pohvalno što hrišćani proučavajući Bibliju poučavaju sami sebe, a zatim i druge.

4 „Više se ljudi bavi poučavanjem nego bilo kojim drugim poslom. Oko 48 miliona muškaraca i žena širom sveta jesu učitelji“ (The World Book Encyclopedia). Svetovnom učitelju je poveren um mladih ljudi i on može tokom narednih godina da utiče na njih. Ali, onaj ko sprovodi Isusovu zapovest da poučava druge, postiže još dalekosežnije rezultate. Apostol Pavle je to istakao kada je podsticao Timoteja: „Stalno pazi na sebe i na svoje poučavanje. Ostani kod tih stvari, jer čineći to spašćeš i sebe i one koji te slušaju“ (1. Timoteju 4:16). Da, tvoje poučavanje povezano je sa spasenjem.

5. Zašto je hrišćansko poučavanje najkvalitetnije?

5 Za poučavanje nas samih, a zatim i drugih, postoji opunomoćenje i vođstvo iz najvišeg Izvora, od Suverena svemira. To već samo po sebi čini ovakvo poučavanje uzvišenijim od bilo kog na svetovnom području, bilo da se radi o poučavanju osnovnim stvarima, radnim veštinama ili čak medicinskim specijalnostima. Hrišćansko poučavanje podrazumeva da učenik lično nauči da oponaša Božjeg Sina, Isusa Hrista, i da poučava druge da čine to isto (Jovan 15:10).

Zašto da sebe poučavaš?

6, 7. (a) Zašto moramo najpre sebe poučavati? (b) U kom su smislu Jevreji iz prvog veka zatajili kao učitelji?

6 Zašto se kaže da najpre moramo sebe poučavati? Pa, mi ne možemo ispravno poučiti druge ako najpre nismo sami poučeni. Pavle je naglasio ovu činjenicu u jednom odlomku koji podstiče na razmišljanje, koji je imao značaja za Jevreje iz tog vremena ali nosi ozbiljnu poruku i za današnje hrišćane. Pavle je pitao: „Dakle, zar ti koji učiš drugog, ne učiš samog sebe? Zar ti koji propovedaš ’ne ukradi‘, kradeš? Zar ti koji kažeš ’ne učini preljubu‘, činiš preljubu? Zar ti koji izražavaš gnušanje nad idolima, pljačkaš hramove? Zar ti koji se ponosiš zakonom, prestupanjem Zakona obeščašćuješ Boga?“ (Rimljanima 2:21-23).

7 Služeći se retoričkim pitanjima, Pavle je naveo dve neispravne stvari koje su u Deset zapovesti direktno zabranjene: ne kradi i ne čini preljubu (Izlazak 20:14, 15). Neki Jevreji u Pavlovim danima bili su ponosni što imaju Božji zakon. Oni su bili ’usmeno poučeni iz Zakona i uvereni da su vođe slepih i svetlo onima koji su u tami, učitelji male dece‘ (Rimljanima 2:17-20). Međutim, neki su bili licemerni jer su tajno krali ili činili preljubu. To je moglo da osramoti i Zakon i njegovog Autora koji je na nebu. Može se zaključiti da oni nisu bili kvalifikovani da poučavaju druge; oni u stvari nisu čak ni sebe poučavali.

8. Kako su neki Jevreji iz Pavlovih dana možda ’pljačkali hramove‘?

8 Pavle je spomenuo pljačkanje hramova. Da li su neki Jevreji to doslovno činili? Šta je Pavle imao na umu? Iskreno rečeno, u svetlu ograničenih informacija iz tih stihova, ne možemo sa sigurnošću reći da su neki Jevreji ’pljačkali hramove‘. Ranije je gradski pisar iz Efesa izjavio da Pavlovi drugovi nisu ’pljačkaši hramova‘, što ukazuje na to da su bar neki mislili da su Jevreji zaslužili takvu optužbu (Dela apostolska 19:29-37). Da li su oni lično koristili dragocenosti koje su poticale iz paganskih hramova koje su opljačkali osvajači ili religiozni fanatici ili da li su zarađivali na njima? Prema Božjem zakonu, zlato i srebro iz paganskih hramova nije smelo da se uzme, već ga je trebalo uništiti (Ponovljeni zakoni 7:25). a Stoga je Pavle možda aludirao na Jevreje koji su kršili Božju zapovest time što su koristili predmete koji su poticali iz paganskih hramova, ili su zarađivali na njima.

9. Koji su neispravni postupci u povezanosti s hramom u Jerusalimu, mogli da predstavljaju isto što i pljačkanje hrama?

9 S druge strane, Josif je govorio o jednom skandalu u Rimu u koji su bila umešana četvorica Jevreja, kojima je vođa bio jedan učitelj Zakona. Ta četvorica su ubedila jednu Rimljanku, jevrejsku prozelitkinju, da dâ zlato i druge dragocenosti kao prilog u hram u Jerusalimu. Ono što su dobili od nje prisvojili su i to se može smatrati kao da su u izvesnom smislu opljačkali hram. b Drugi su pljačkali Božji hram u tom smislu što su prinosili manjkave žrtve i unapređivali pohlepni komercijalizam na području hrama, pretvarajući hram u „razbojničku pećinu“ (Matej 21:12, 13; Malahija 1:12-14; 3:8, 9).

Poučavaj hrišćanskom moralu

10. Koju suštinu Pavlovih reči, zapisanu u Rimljanima 2:21-23, ne smemo da previdimo?

10 Bez obzira na koje je postupke iz prvog veka Pavle ukazivao koji su uključivali krađu, preljubu i pljačkanje hramova, nemojmo da previdimo suštinu njegovih misli. On je pitao: „Dakle, zar ti koji učiš drugog, ne učiš samog sebe?“ Vredno je zapaziti da postupci koje je Pavle naveo imaju veze s moralom. Apostol se ovde nije usredsredio na biblijske doktrine ili na istoriju. Poučavanje samog sebe i drugih, o čemu je Pavle govorio, imalo je veze s hrišćanskim moralom.

11. Zašto treba da obratiš pažnju na hrišćanski moral dok proučavaš Božju Reč?

11 Ako želimo da se naučimo hrišćanskom moralu iz Božje reči, primenićemo savet iz Rimljanima 2:21-23, tako što ćemo postupati u skladu sa onim što učimo, a zatim poučavati druge da učine to isto. Dakle, dok proučavaš Bibliju, zapažaj gde ona ukazuje na Jehovina merila, koja su sastavni deo pravog hrišćanskog morala. Meditiraj o savetima i lekcijama koje se nalaze u Bibliji. Zatim hrabro primenjuj ono što si naučio. Za to je pored hrabrosti potrebna i odlučnost. Nesavršenim ljudima nije teško da smišljaju izgovore, razloge zbog kojih bi neka situacija dozvolila ili čak zahtevala da se ne poštuje hrišćanski moral. Možda su Jevreji koje je Pavle spomenuo bili iskusni u takvom prepredenom rezonovanju s namerom da opravdavaju svoje postupke ili da zavedu druge. Međutim, Pavlove reči pokazuju da hrišćanski moral nije nešto što se može razvodnjavati ili ignorisati po ličnom nahođenju.

12. Kakav utisak o Jehovi Bogu odaje dobro ili loše ponašanje, i zašto je od koristi da se ta činjenica ima na umu?

12 Apostol Pavle je istakao koliko je važno učiti i živeti u skladu s moralom koji se nalazi u Bibliji. Loši postupci Jevreja odavali su loš utisak o Jehovi: „Zar ti koji se ponosiš zakonom, prestupanjem Zakona obeščašćuješ Boga? Jer ’zbog vas se na Božje ime huli među nacijama‘“ (Rimljanima 2:23, 24). I danas takođe, ako ignorišemo hrišćanski moral, mi pokazujemo nepoštovanje prema njegovom Izvoru. Suprotno tome, ako se čvrsto držimo Božjih merila, time odajemo dobar utisak o njemu, iskazujući mu čast (Isaija 52:5; Jezekilj 36:20). Ako si svestan toga, to može ojačati tvoju odlučnost ako se suočiš s kušnjama ili situacijama u kojima ignorisanje hrišćanskog morala može izgledati kao najlakši ili najpogodniji način postupanja. Pavlove reči nas poučavaju još nečemu. Pošto si svestan da tvoje ponašanje odaje utisak o samom Bogu, potrebno je da pomogneš drugima dok ih poučavaš da shvate da će način na koji oni primenjuju moralna merila koja uče odavati utisak o Jehovi. Ne radi se samo o tome da hrišćanski moral čini čoveka zadovoljnijim ili da mu čuva zdravlje. On se takođe odražava na Onoga koji pruža i unapređuje taj moral (Psalam 74:10; Jakov 3:17).

13. (a) Kako nam Biblija pomaže u pogledu morala? (b) Koja je suština saveta iz 1. Solunjanima 4:3-7?

13 Moral takođe utiče i na druge ljude. To možeš videti iz primera iz Božje Reči koji ilustruju vrednost primenjivanja Božjih moralnih merila kao i posledice kada se ona ne primenjuju (Postanje 39:1-9, 21; Isus Navin 7:1-25). Možeš takođe naći jasan savet o moralu kao što je sledeći: „Jer ovo je Božja volja: vaše posvećenje, da se uzdržavate od bluda; da bi svako od vas znao kako da ovlada svojim sopstvenim sudom u posvećenosti i časti, ne u lakomoj polnoj pohoti kakvu imaju nacije koje ne poznaju Boga; da niko ne ide tako daleko da u ovome povređuje prava svog brata i zadire u njih... jer nas Bog nije pozvao uz dopuštanje nečistoće, nego na posvećenost“ (1. Solunjanima 4:3-7).

14. Što se tiče saveta iz 1. Solunjanima 4:3-7, koje bi pitanje mogao sebi da postaviš?

14 Svako može zaključiti na osnovu prethodnog odlomka da je seksualni nemoral kršenje hrišćanskog morala. Ipak, možeš steći i dublje razumevanje ovih stihova. Neki stihovi pružaju mogućnost za opsežnije proučavanje i meditiranje, zahvaljujući čemu ih možemo bolje razumeti. Na primer, mogao bi razmišljati o tome šta je Pavle mislio kada je rekao da upuštanje u blud može čoveka dovesti do ’povređivanja prava svog brata i zadiranja u njih‘. Koja su tu prava uključena, i kako će ti bolje razumevanje toga pružiti dodatan podstrek da se držiš hrišćanskog morala? Kako bi rezultati takvog istraživanja mogli dalje da te opreme da poučavaš druge i pomažeš im da iskazuju čast Bogu?

Proučavaj da bi poučavao

15. Koja pomagala bi mogao da koristiš da bi sebe poučavao putem ličnog studija?

15 Jehovini svedoci imaju pomagala koja koriste prilikom istraživanja izvesnih pitanja koja se pojavljuju kada poučavaju sebe ili druge. Jedno od pomagala koje imaju na mnogim jezicima jeste Indeks publikacija. Ako ga imaš, možeš ga koristiti da bi pronašao informacije u publikacijama Jehovinih svedoka, koje se temelje na Bibliji. Možeš pretraživati po temama ili po popisu biblijskih stihova. Još jedno sredstvo koje Jehovini svedoci imaju na mnogim jezicima, jeste Biblioteka Watchtower-a. Ovaj kompjuterski program na CD-ROM-u sadrži veliku zbirku publikacija u elektronskom obliku. Ovaj program omogućuje da se pretražuju teme i objašnjenja stihova. Ako imaš bilo koje, ili oba, od ovih pomagala, redovno ih koristi dok proučavaš Božju Reč kako bi poučavao druge.

16, 17. (a) Gde možeš pronaći prosvetljujuće komentare o pravima spomenutim u 1. Solunjanima 4:6? (b) Na koje načine blud može zadirati u tuđa prava?

16 Osmotrimo gore navedeni primer iz 1. Solunjanima 4:3-7, gde se postavilo pitanje o pravima. Čijim pravima? I kako bi se moglo zadirati u njih? Pomoću spomenutih pomagala za proučavanje, verovatno ćeš pronaći nekoliko prosvetljujućih komentara o tim stihovima, čak i o pravima koje je Pavle spomenuo. Možeš pročitati takve komentare u publikacijama Insight on the Scriptures, 1. tom, strane 863-4; Pravi mir i sigurnost — kako ih pronaći?, strana 145; Kula stražara od 1. aprila 1990, strana 32.

17 Dok proučavaš, videćeš da te publikacije pokazuju koliko su tačne Pavlove reči. Bludnik greši protiv Boga i izlaže sebe bolestima (1. Korinćanima 6:18, 19; Jevrejima 13:4). Čovek koji se upušta u blud zadire u razna prava žene s kojom čini greh. On je lišava čistog moralnog položaja i dobre savesti. Ako je neudata, on zadire u njeno pravo da stupi u brak kao devica i u pravo njenog budućeg muža da od nje očekuje tako nešto. Ako je udata, on povređuje roditelje te žene i njenog muža. Nemoralan čovek lišava sopstvenu porodicu prednosti da uživa dobar glas u pogledu moralne čistoće. Ako je on član hrišćanske skupštine, sramoti je i kvari njen dobar ugled (1. Korinćanima 5:1).

18. Kako izvlačiš koristi iz proučavanja Biblije što se tiče hrišćanskog morala?

18 Zar ti takvi komentari o pravima ne pomažu da taj stih bolje razumeš? Takvo proučavanje je sasvim sigurno veoma dragoceno. Dok nastojiš da to činiš, sebe poučavaš. Tvoje razumevanje o istinitosti i o snažnom uticaju Božje poruke raste. Jačaš svoju odlučnost da se držiš hrišćanskog morala bez obzira kakva kušnja da se pojavi. I zamisli samo koliko možeš biti delotvorniji kao učitelj! Na primer, dok poučavaš druge biblijskoj istini, možeš im pružiti uvid u 1. Solunjanima 4:3-7, povećavajući njihovo razumevanje i cenjenje hrišćanskog morala. Na taj način, tvoje proučavanje može i tebi i mnogim drugima pomoći u iskazivanju časti Bogu. Ovde smo spomenuli samo jedan primer, iz Pavlovog pisma Solunjanima. Postoje mnogi drugi aspekti hrišćanskog morala, i u skladu s njima mnogi drugi biblijski primeri i saveti koje možeš proučavati, primenjivati i preneti drugima.

19. Zašto je od suštinske važnosti da se držiš hrišćanskog morala?

19 Nema sumnje da je mudro očuvati hrišćanski moral. Jakov 3:17 kaže da je „mudrost odozgo“, od samog Jehove Boga, „pre svega čista“. To jasno uključuje sleđenje Božjih moralnih merila. U stvari, Jehova zahteva od onih koji ga predstavljaju u naučavanju Biblije da budu dobar primer „u čestitosti“ (1. Timoteju 4:12). Način života ranih učenika poput Pavla i Timoteja svedoči o tome da su bili čestiti; oni su se uzdržavali od nemorala. Pavle je čak napisao: „Blud i nečistoća svake vrste ili pohlepa da se i ne spominju među vama, kao što dolikuje svetima; ni sramotno ponašanje ni lude reči ni prostačke šale“ (Efešanima 5:3, 4).

20, 21. Zašto se slažeš sa onim što je apostol Jovan napisao u 1. Jovanovoj 5:3?

20 Iako su moralna merila predstavljena u Božjoj Reči jasna i specifična, ona nisu nekakvo nesnosno breme. To je bilo jasno Jovanu, apostolu koji je najduže živeo. Na osnovu onoga što je decenijama tokom svog života zapažao, on je znao da hrišćanski moral nije štetan. Suprotno tome, takav moral je dobar, koristan i pokazuje se kao blagoslov. Jovan je to naglasio pišući: „Jer ljubav prema Bogu znači ovo: da držimo njegove zapovesti; a njegove zapovesti nisu teške“ (1. Jovanova 5:3).

21 Međutim, zapazi da Jovan nije govorio o poslušnosti Bogu putem hrišćanskog morala kao o najboljem načinu života samo zato što nas to štiti od problema, od loših posledica neispravnog postupanja. On je odgovarajuće sagledao stvari tako što je najpre priznao da je to izraz naše ljubavi prema Jehovi Bogu, dragocena prilika da pokazujemo svoju ljubav prema njemu. Istina, poučavanje nas samih ili drugih da vole Boga zahteva da prihvatimo i primenjujemo njegova uzvišena merila. Da, to znači da poučavamo sebe i druge hrišćanskom moralu.

[Fusnota]

a Iako je opisivao Jevreje kao one koji poštuju svete stvari, istoričar Josif je preformulisao Božji zakon na ovaj način: „Neka niko ne huli na bogove koje poštuju drugi gradovi, niti da pljačka tuđe hramove, niti da uzima blago koje je posvećeno imenu bilo kog boga“ (kurziv naš) (Jewish Antiquities, 4. tom, 8. poglavlje, 10. odlomak).

b Jewish Antiquities, 18. tom, 3. poglavlje, 5. odlomak.

Da li se sećaš?

• Zašto moramo proučavati da bismo sebe poučili pre nego što druge poučavamo?

• Kakav utisak o Jehovi može odavati naše ponašanje?

• U čija prava bi bludnik mogao da zadire?

• Na šta si odlučan u pogledu hrišćanskog morala?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 22. strani]

„Njegove zapovesti nisu teške“