Udovoljavanje Božjim zahtevima veliča Jehovu

„Veličaću ga hvalama svojim“ (PSALAM 69:31).

1. (a) Zašto Jehova zaslužuje da bude veličan? (b) Kako ga mi veličamo našim hvalama?

 JEHOVA je svemoćan Bog, Suveren svemira, Stvoritelj. Kao takav, njegovo ime i namere zaslužuju da budu veličani. Veličati Jehovu znači visoko ga poštovati, hvaliti i uzvisivati ga rečju i delima. Činiti to „hvalama svojim“, zahteva da uvek budemo zahvalni za ono što on čini za nas sada, i za ono što će učiniti u budućnosti. Stav koji treba da imamo pokazan je u Otkrivenju 4:11, gde verna duhovna stvorenja na nebu objavljuju: „Dostojan si, Jehova, Bože naš, da primiš slavu i čast i moć, jer si ti sve stvorio, i tvojom voljom to postade i stvoreno je.“ Kako mi veličamo Jehovu? Tako što učimo o njemu i zatim činimo ono što on zahteva od nas. Treba da se osećamo poput psalmiste kada je rekao: „Nauči me tvoriti volju tvoju, jer si ti moj Bog“ (Psalam 143:10).

2. Kako se Jehova ophodi prema onima koji ga veličaju, a kako prema onima koji ga ne veličaju?

² Jehova ceni one koji ga veličaju. Zato on „nagrađuje one koji ga usrdno traže“ (Jevrejima 11:6). Šta je nagrada? Isus je u molitvi svom nebeskom Ocu rekao: „Ovo znači večni život, da usvajaju spoznanje o tebi, jedinom istinitom Bogu, i o onome koga si poslao, Isusu Hristu“ (Jovan 17:3). Da, oni koji ’veličaju [Jehovu] hvalama svojim‘ na kraju će „držati zemlju i doveka u njoj će ostati“ (Psalam 37:29). S druge strane, „nema napretka [„budućnosti“, NW] onom koji zlo čini“ (Poslovice 24:20). S obzirom da smo u poslednjim danima, hitno je potrebno da veličamo Jehovu, jer će on uskoro uništiti zle, a pravedne će sačuvati. „Svet prolazi, a i njegova želja, ali onaj ko vrši Božju volju ostaje zauvek“ (1. Jovanova 2:17; Poslovice 2:21, 22).

3. Zašto treba da obratimo pažnju na knjigu Malahije?

³ Jehovina volja je izložena u Bibliji, jer „sve je Pismo nadahnuto od Boga“ (2. Timoteju 3:16). Božja Reč sadrži mnoge izveštaje o tome kako je Jehova blagosiljao one koji su ga veličali i šta se dogodilo sa onima koji to nisu činili. Jedan od tih izveštaja govori šta se desilo u Izraelu u vreme proroka Malahije. Oko 443. pre n. e., za vreme Nemijinog upravljanja Judom, Malahija je napisao knjigu koja nosi njegovo ime. Ova snažna i uzbudljiva knjiga sadrži informacije i proročanstva koja su ’napisana za  upozorenje nama na koje su došli krajevi sistema stvari‘ (1. Korinćanima 10:11). Ako obratimo pažnju Malahijinim rečima to će nam pomoći da se pripremimo za ’dan Jehovin, veliki i strahoviti‘, kada će On uništiti ovaj zli sistem (Malahija 4:5).

4. Na kojih šest tačaka nam se skreće pažnja u 1. poglavlju Malahije?

⁴ Kako nam Malahijina knjiga, napisana pre više od 2 400 godina, pomaže u ovom 21. veku da se pripremimo za veliki i strahoviti dan Jehovin? Prvo poglavlje nam skreće pažnju na najmanje šest tačaka koje pokazuju zašto je od suštinske važnosti da s hvalama veličamo Jehovu, bez čega ne možemo dobiti njegovu naklonost i večni život: (1) Jehova voli svoj narod. (2) Moramo pokazivati cenjenje prema svetim stvarima. (3) Jehova od nas očekuje da mu damo ono što je najbolje. (4) Pravo obožavanje nije motivisano pohlepom već nesebičnom ljubavlju. (5) Prihvatljiva služba Bogu ne predstavlja neku mukotrpnu formalnost. (6) Svako od nas mora da položi račun Bogu. Dakle, u ovom prvom od tri članka koja govore o knjizi Malahije, podrobnije ćemo razmotriti 1. poglavlje te knjige i tokom toga ćemo osmotriti svaku od gore navedenih tačaka.

Jehova voli svoj narod

5, 6. (a) Zašto je Jehova voleo Jakova? (b) Šta možemo očekivati ako oponašamo Jakovljevu vernost?

⁵ Jehovina ljubav se vidi već u prvim stihovima Malahije. Knjiga počinje rečima: „Proroštvo, reč Jehovina Izraelu.“ Nadalje, Bog kaže: „Voleo sam vas.“ Citirajući primer naveden u istom stihu, Jehova kaže: „Jakova [sam] zavoleo.“ Jakov je bio čovek koji je imao veru u Jehovu. S vremenom, Jehova je promenio Jakovljevo ime u Izrael, i Izrael je postao praotac izraelske nacije. Jehova ga je voleo zato što je Jakov bio čovek koji je imao veru. On je voleo i Izraelce koji su pokazivali isti stav prema njemu kao i Jakov (Malahija 1:1, 2).

⁶ Ako volimo Jehovu i ako se lojalno držimo njegovog naroda, možemo naći utehu u izjavi iz 1. Samuilove 12:22: „Neće Jehova ostaviti naroda svoga, radi velikoga imena svoga.“ Jehova voli svoj narod i nagrađuje ga, a na kraju će mu podariti i večni život. Stoga čitamo: „Uzdaj se u Jehovu i čini dobro, i u svojoj ćeš zemlji živeti, hranićeš se u obilju mira. Teši se Jehovom, i daće ti što ti srce želi“ (Psalam 37:3, 4). Ljubav prema Jehovi uključuje i jednu drugu tačku na koju nam se skreće pažnja u 1. poglavlju Malahije.

Pokaži cenjenje prema svetim stvarima

7. Zašto je Jehova mrzeo Isava?

⁷ Kad čitamo Malahiju 1:2, 3, Jehova nam kaže: „Jakova [sam] zavoleo“, a onda nam nadalje daje do znanja: „Zamrzoh na Isava.“ Otkud takva razlika? Jakov je veličao Jehovu, ali njegov brat blizanac, Isav, to nije radio. Isav se takođe naziva i Edomom. U Malahiji 1:4, zemlja Edom se naziva područjem zloće, a njegovi stanovnici su osuđeni. Naziv Edom  (što znači „crven“) dat je Isavu nakon što je Jakovu prodao svoje dragoceno pravo na prvenaštvo za malo crvenog variva. „Isav prezre prvenaštvo svoje“, stoji u Postanju 25:34. Apostol Pavle je podsticao svoje suvernike da budu pažljivi „da ne bi bilo bludnika niti ikoga ko ne ceni svete stvari, poput Isava, koji se u zamenu za jedan obrok odrekao svojih prava kao prvorođeni“ (Jevrejima 12:14-16).

8. Šta je podstaklo Pavla da Isava uporedi s bludnikom?

⁸ Zašto je Pavle povezivao Isavove postupke s bludom? Zato što posedovanje mentalnog stava kakav je imao Isav, može voditi čoveka do toga da ne ceni svete stvari. Za uzvrat, to može dovesti do ozbiljnog greha, kao što je blud. Stoga svako od nas može da se pita: ’Da li ponekad dolazim u iskušenje da trampim svoje hrišćansko nasleđe — večni život — za nešto prolazno poput činije variva od leća? Da li prezirem svete stvari, a da toga možda nisam ni svestan?‘ Isav je imao gorljivu želju da zadovolji svoju telesnu žudnju. On je rekao Jakovu: „Brzo, molim te, daj mi malo toga crvenog“ (Postanje 25:30, NW). Nažalost, neke Božje sluge su u stvari rekle: „Brzo! Zašto da čekam na častan brak?“ Želja za seksualnim zadovoljstvom po svaku cenu postala je njihova porcija s činijom variva od leća.

9. Kako možemo negovati strah pun poštovanja prema Jehovi?

⁹ Nemojmo nikada prezirati svete stvari tako što bismo omalovažavali čestitost, besprekornost i naše duhovno nasleđe. Umesto da budemo poput Isava, budimo poput vernog Jakova i negujmo strah pun poštovanja prema Bogu tako što pokazujemo duboko cenjenje prema svetim stvarima. Kako to možemo činiti? Tako što pažljivo udovoljavamo Jehovinim zahtevima. To nas logično vodi do treće tačke koja je istaknuta u 1. poglavlju Malahije. Šta je to?

Dati Jehovi najbolje

10. Kako su sveštenici pokazivali da preziru Jehovin sto?

¹⁰ Judini sveštenici koji su služili u hramu u Jerusalimu u Malahijino vreme nisu Jehovi prinosili najbolje žrtve. Malahija 1:6-8 kaže: „Sin poštuje oca svoga, sluga gospodara svoga. Ako sam ja otac gde je čast što mi se duguje? Ako sam gospodar, gde je strah koji mi se duguje? govori Jehova nad vojskama, vama sveštenicima koji ime moje prezirete.“ „U čemu smo ime tvoje prezreli?“ pitali su sveštenici. „Na oltar moj jelo pogano donosite“, odgovorio je Jehova. „Čime li te oskvrnismo?“ pitali su sveštenici. Jehova im je odgovorio: „Time što govorite: Trpeza je Jehovina prezriva.“ Ti sveštenici su pokazivali da su prezirali Jehovin sto svaki put kada su prineli neku žrtvu s manama, govoreći: „Nije to ništa loše“ (NW).

11. (a) Šta je Jehova rekao o neprihvatljivim žrtvama? (b) Zašto je običan narod bio kriv?

¹¹ Jehova je s njima rezonovao o takvim neprihvatljivim žrtvama: „Prinesi je namesniku svome! Hoće li te lepo on  primiti, hoće l’ lepo na te pogledati?“ Ne, njihovom namesniku se ne bi dopao takav dar. Koliko tek onda Suveren svemira neće prihvatiti manjkave žrtve! Nisu samo sveštenici bili krivi. Istina, oni su pokazivali prezir prema Jehovi prinoseći doslovne žrtve. Ali da li je običan narod bio bez krivice? Zaista nije! Narod je birao slepe, hrome i bolesne životinje i odnosio ih sveštenicima da ih žrtvuju. Kakav greh!

12. Šta nam pomaže da Jehovi damo ono što je najbolje?

¹² Davati Jehovi ono što je najbolje jeste način da pokažemo da ga zaista volimo (Matej 22:37, 38). Za razliku od tvrdoglavih sveštenika Malahijinog vremena, Jehovina organizacija danas pruža obilje odličnih biblijskih smernica koje nam pomažu da s hvalama veličamo Jehovu tako što udovoljavamo njegovim zahtevima. S tim je povezana četvrta važna tačka koju možemo zapaziti u 1. poglavlju Malahije?

Pravo obožavanje nije motivisano pohlepom već ljubavlju

13. Šta su sveštenici radili što pokazuje da su bili motivisani pohlepom?

¹³ Sveštenici Malahijinih dana bili su sebični, bez ljubavi i pohlepni za novcem. Kako to znamo? U Malahiji 1:10 stoji: „Koji će od vas vrata zatvoriti, da uzalud oganj na oltaru mome ne palite? Ništa mi od vas ugodno nije, govori Jehova nad vojskama, i prinosi iz ruku vaših nisu mi ugodni.“ Da, ovi pohlepni sveštenici su čak zahtevali novčanu naknadu za najjednostavnije hramske službe, zahtevajući da im se plati što zatvaraju vrata i pale vatru na oltaru! Nije ni čudo što Jehova nije bio zadovoljan prinosima iz njihovih ruku!

14. Zašto se može reći da su Jehovini svedoci motivisani ljubavlju?

¹⁴ Pohlepa i sebičnost grešnih sveštenika iz drevnog Jerusalima podseća nas na to da, prema Božjoj Reči, pohlepne osobe neće naslediti Božje Kraljevstvo (1. Korinćanima 6:9, 10). Razmišljanje o samopovlađujućim postupcima tih sveštenika povećava naše cenjenje prema svetskom delu propovedanja koje sprovode Jehovini svedoci. Ono se dobrovoljno sprovodi; mi nikada ne naplaćujemo ništa od naše službe. Ne, „mi nismo trgovci Božjom rečju“ (2. Korinćanima 2:17). Poput Pavla, svako od nas može da potvrdi: „Besplatno [sam vam] rado objavio Božju dobru vest“ (2. Korinćanima 11:7). Zapazi da je Pavle ’rado objavio dobru vest‘. To ukazuje na petu tačku na koju nam se skreće pažnja u 1. poglavlju Malahije.

Služenje Bogu nije neka mukotrpna formalnost

15, 16. (a) Koji stav su sveštenici imali prema prinošenju žrtava? (b) Kako Jehovini svedoci prinose svoje žrtve?

¹⁵ Neverni sveštenici u drevnom Jerusalimu gledali su na prinošenje žrtava kao na neku mukotrpnu formalnost. To je za njih bio teret. Kao što je zabeleženo u Malahiji 1:13, Bog im je rekao: „Govorite: Gle, kolika muka!, i vi je prezirete.“  Ovi sveštenici su prezirali Božje svete stvari. Molimo se da nikada ne budemo poput njih. Umesto toga, uvek pokazujmo duh koji je bio očigledan u 1. Jovanovoj 5:3: „Ljubav prema Bogu znači ovo: da držimo njegove zapovesti; a njegove zapovesti nisu teške.“

¹⁶ Uživajmo u prinošenju duhovnih žrtava Bogu, nikada ne gledajući na to kao na nekakav zamorni teret. Obratimo pažnju proročanskim rečima: „Recite mu [Jehovi]: Oprosti nam sve nepravde naše, i nas milostivo primi. Poštovanje usni naših prinećemo tebi umesto telaca“ (Osija 14:2). Fraza ’poštovanje usni umesto telaca‘ ukazuje na duhovne žrtve, na reči koje izgovaramo hvaleći Jehovu i njegove namere. U Jevrejima 13:15 piše: „Preko njega [Isusa Hrista] uvek prinosimo Bogu žrtvu hvale, to jest plod usana koje daju javnu izjavu za njegovo ime.“ Koliko nam je drago zbog toga što naše duhovne žrtve nisu puka formalnost, već svesrdno ispoljavanje naše ljubavi prema Bogu! To dovodi do šeste tačke koju možemo naučiti iz 1. poglavlja Malahije.

Svako mora da položi račun

17, 18. (a) Zašto je Jehova prokleo ’varalice‘? (b) Šta varalice nisu uzele u obzir?

¹⁷ Ljudi koji su živeli u Malahijinim danima bili su lično odgovorni za svoje postupke, a tako je i s nama (Rimljanima 14:12; Galatima 6:5). U skladu s tim, u Malahiji 1:14 se kaže: „Proklet da je varalica koji u stadu svome [bez mane] muško ima i zavetuje i prinosi Jehovi medljikastu životinju!“ Čovek koji je imao stado nije raspolagao samo jednom životinjom — recimo, samo jednom ovcom — pa da nije imao drugi izbor. Prilikom biranja životinje za žrtvovanje, on nije morao da izabere onu koja je bila slepa, hroma ili bolesna. Ako bi izabrao takvu životinju s manama, to bi značilo da je prezirao Jehovinu pripremu žrtvovanja, jer čovek koji je imao stado sasvim sigurno je mogao naći barem jednu životinju bez mane!

¹⁸ Zato je Jehova s dobrim razlogom prokleo varalice, one koji su imali prikladnu mušku životinju ali su svešteniku dali — verovatno su morali da dovuku — slepu, hromu ili bolesnu životinju da bi ona bila žrtvovana. Ipak, ne postoji čak ni najmanji nagoveštaj da je bilo ko od ovih sveštenika citirao Božji zakon koji kaže da ove manjkave životinje nisu prihvatljive (Levitska 22:17-20). Razuman čovek je znao da neće dobro proći ako pokuša da takav dar utrapi svom namesniku. Ali u stvarnosti oni su imali posla sa Suverenom svemira, Jehovom, koji je daleko, daleko veći od bilo kog ljudskog namesnika. U Malahiji 1:14 stvari ovako stoje: „Ja [sam] veliki kralj, govori Jehova nad vojskama, i narodi se imena moga boje.“

19. Za čime mi žudimo, i šta treba da radimo?

¹⁹ Kao lojalne Božje sluge, mi žudimo za danom kada će Velikog Kralja, Jehovu, poštovati čitavo čovečanstvo. U to vreme, „zemlja [će] biti puna poznanja Jehove kao što je morsko korito puno vode koja ga pokriva“ (Isaija 11:9). Do tada, nastojmo da udovoljimo Jehovinim zahtevima tako što ćemo oponašati psalmistu koji je rekao: „Veličaću ga hvalama svojim“ (Psalam 69:31). U tu svrhu, Malahija ima još saveta koji mogu biti od velike koristi. U naredna dva članka, pažljivo ćemo osmotriti ostale delove Malahijine knjige.

Da li se sećaš?

• Zašto treba da veličamo Jehovu?

• Zašto su žrtve sveštenika iz Malahijinih dana bile neprihvatljive Jehovi?

• Kako mi prinosimo Jehovi žrtvu hvale?

• Šta treba da bude motivacija za pravo obožavanje?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 9. strani]

Malahijino proročanstvo ukazuje na naše dane

[Slika na 10. strani]

Isav nije cenio svete stvari

[Slika na 11. strani]

Sveštenici i narod su prinosili neprihvatljive žrtve

[Slika na 12. strani]

Širom sveta, Jehovini svedoci besplatno prinose žrtve hvale