Možeš li učiniti ovaj svet boljim?

POKRENI

Možeš li učiniti ovaj svet boljim?

Politika nije u stanju da društvu vrati njegovo vezivno tkivo. Ona je loše opremljena da bi rekonstruisala tradicionalna verovanja u vezi s moralom. Ni najbolji politički planovi ne mogu vratiti dobra merila za udvaranje ili brak, učiniti da očevi budu odgovorni za svoju decu, vratiti ogorčenje ili stid tamo gde se ranije osećalo... Zakon ne može da iskoreni većinu moralnih problema koji nas muče.“

DA LI se i ti slažeš sa ovim rečima bivšeg savetnika vlade SAD? Ako se slažeš, šta je onda rešenje za mnoge današnje probleme koji su posledica pohlepe, nedostatka prirodne naklonosti u porodicama, slobodnog morala, neznanja i drugih štetnih uticaja koji nagrizaju društvo? Neki ljudi misle da ne postoji rešenje, tako da im samo preostaje da prožive svoj život onako kako to najbolje znaju i umeju. Drugi se nadaju da će se jednog dana pojaviti neki harizmatični i genijalni vođa, možda čak religiozni vođa, koji će im pokazati pravi smer.

U stvari, pre dve hiljade godina, ljudi su želeli da postave Isusa Hrista za svog kralja jer su zapazili da ga je poslao Bog i da bi bio najsposobniji vladar. Ipak, kada je Isus razaznao njihove namere, brzo je napustio mesto događaja (Jovan 6:14, 15). „Moje kraljevstvo nije deo ovog sveta“, kasnije je objasnio jednom rimskom namesniku (Jovan 18:36). Međutim, danas malo ko zauzima stav poput Isusa — čak ni religiozne vođe koje tvrde da su njegovi sledbenici. Neki od njih nastojali su da učine ovaj svet boljim, bilo tako što su pokušavali da utiču na svetovne vladare ili tako što su sami zauzimali političke položaje. To možemo videti ako bacimo pogled na događaje iz 1960-ih i ’70-ih.

Religiozni napori da se poboljša svet

Krajem 1960-ih, izvesni teolozi u latinoameričkim zemljama počeli su da se bore u korist siromašnih i potlačenih. U tu svrhu osnovali su teologiju oslobođenja, prema kojoj Hrist nije predstavljen kao spasitelj isključivo u biblijskom smislu, već takođe i u političkom i ekonomskom. U Sjedinjenim Državama je izvestan broj crkvenih vođa koji su postali duboko zabrinuti zbog opadanja moralnih vrednosti, osnovao organizaciju zvanu Moralna većina. Ona se zalagala za to da se na političke položaje postave ljudi koji bi unapređivali zdrave porodične vrednosti. Slično tome i u mnogim muslimanskim zemljama izvesne grupe su pokušavale da zauzdaju korupciju i ekscese unapređivanjem tesnijeg pridržavanja Kurana.

Veruješ li da je svet bolji zahvaljujući takvim zalaganjima? Činjenice pokazuju da gledano u celini moralne vrednosti i dalje opadaju, a jaz između bogatih i siromašnih postaje sve veći, čak i u onim zemljama u kojima je teologija oslobođenja bila istaknuta.

Pošto u Sjedinjenim Državama Moralna većina nije uspela da ostvari svoje ključne ciljeve, njen osnivač Džeri Falvel je 1989. rasformirao tu organizaciju. Na njeno mesto su došle druge organizacije. Ipak, Pol Vejrič, onaj koji je izmislio izraz „moralna većina“, napisao je u časopisu Christianity Today: „Čak i kada pobeđujemo u politici, naše pobede ne ostvaruju ona politička gledišta za koja verujemo da su važna.“ On je takođe napisao: „Kultura postaje još širi slivnik. Nalazimo se usred kulturnog kolapsa istorijskih razmera, kolapsa koji je toliko velik da jednostavno poražava politiku.“

Kolumnista i pisac Kal Tomas, otkrio je šta je smatrao osnovnom manom u pokušaju da se društvo uzdigne pomoću politike: „Prava promena nastaje kod pojedinaca, a ne na izborima pošto naši glavni problemi nisu ekonomski niti politički, već moralni i duhovni.“

Ali, kako ti rešavaš moralne i duhovne probleme u svetu u kom ne postoje merila, u kom ljudi sami za sebe odlučuju šta je ispravno a šta neispravno? Ako uticajni i dobronamerni ljudi — bilo da su religiozni ili ne — nisu u stanju da učine ovaj svet zaista boljim, ko je onda taj koji to može? Kao što ćemo videti u sledećem članku, postoji odgovor. U stvari, u tom odgovoru je suština Isusovih reči da njegovo Kraljevstvo nije od ovog sveta.

[Izvori slika na 2. strani]

[Izvori slika na 3. strani]

STRAŽARSKA KULA (IZDANJE ZA PROUČAVANJE)