Da li ’iskupljuješ povoljno vreme‘?

APOSTOL Pavle je savetovao efeške hrišćane iz prvog veka: „Dobro pazite da ne hodite kao nemudri, nego kao mudri, iskupljujući sebi povoljno vreme, jer su dani zli“ (Efešanima 5:15, 16). Zašto je ovaj savet bio potreban? Da bismo odgovorili na ovo pitanje potrebno je da znamo s kakvim su se prilikama suočavali hrišćani u ovom drevnom gradu.

Efes je bio poznat po svom neizmernom bogatstvu, velikom nemoralu, neobuzdanom kriminalu i raznim demonskim aktivnostima. Pored toga, tadašnji hrišćani su morali da se opiru filozofskim verovanjima o vremenu. Grci iz Efesa, nehrišćani, nisu verovali da se vreme kreće u jednom pravcu. Grčka filozofija ih je poučavala da se život ponavlja u beskrajnim ciklusima. Osoba koja bi proćerdala vreme u jednom životnom ciklusu mogla bi ga nadoknaditi u drugom. Ovakvo razmišljanje moglo je navesti efeške hrišćane da prihvate nonšalantan stav prema Jehovinom vremenskom rasporedu događaja, uključujući i vremenski raspored za božansku osudu. Zato je Pavlov savet da ’iskupljuju povoljno vreme‘ bio prikladan.

Pavle nije samo u opštem smislu govorio o vremenu. Grčka reč koju je upotrebio označava određeno vreme, vreme prikladno za neku specifičnu svrhu. Pavle je savetovao hrišćane iz prvog veka da mudro koriste povoljan period, to jest vremensko razdoblje naklonosti koje su trenutno uživali, pre nego što njegov kraj dođe i bude kasno za božansko milosrđe i moguće spasenje (Rimljanima 13:11-13; 1. Solunjanima 5:6-11).

Mi živimo u sličnom povoljnom periodu. Umesto da proćerdaju ovo vremensko razdoblje naklonosti, koje se nikada neće ponoviti, tako što bi prionuli uz privremena zadovoljstva koja svet nudi, hrišćani postupaju mudro ako vreme koje im je na raspolaganju koriste da izvrše ’dela odanosti Bogu‘ i tako ojačaju svoj odnos sa Stvoriteljem Jehovom Bogom (2. Petrova 3:11; Psalam 73:28; Filipljanima 1:10).