Ko su danas Božje sluge?
Ko su danas Božje sluge?
„Naša odgovarajuća osposobljenost dolazi od Boga, koji nas je zaista odgovarajuće osposobio da budemo sluge novog saveza“ (2. KORINĆANIMA 3:5, 6).
1, 2. Koju su odgovornost imali svi hrišćani iz prvog veka, i kako se to promenilo?
U PRVOM veku naše ere, svi hrišćani su imali jednu važnu odgovornost — dužnost da propovedaju dobru vest. Svi su bili pomazanici i sluge novog saveza. Neki su imali dodatne odgovornosti, kao što je poučavanje u skupštini (1. Korinćanima 12:27-29; Efešanima 4:11). Roditelji su imali velike obaveze u porodici (Kološanima 3:18-21). Ali svi su učestvovali u osnovnom i važnom delu propovedanja. Na izvornom grčkom jeziku na kom su napisani Hrišćanski spisi, ova odgovornost je nazvana dijakonija — to jest, služba (Kološanima 4:17).
2 Posle nekog vremena, stvari su se promenile. Razvila se jedna klasa poznata kao sveštenstvo, koja je pravo propovedanja rezervisala za sebe (Dela apostolska 20:30). To sveštenstvo je činilo manjinu među onima koji su sebe nazivali hrišćanima. Velika većina postala je poznata kao laikat. Iako su laici bili poučavani da imaju izvesne obaveze, u šta je spadalo i davanje priloga za izdržavanje sveštenstva, većina njih su što se tiče propovedanja postali samo pasivni slušači.
3, 4. (a) Kako osobe u hrišćanskom svetu postaju sluge? (b) Ko se smatra za slugu u hrišćanskom svetu, i zašto je to kod Jehovinih svedoka drugačije?
3 Sveštenici tvrde da su sluge (od dijakon, „sluga“). a U tu svrhu, oni završavaju bogosloviju i bivaju zaređeni. The International Standard Bible Encyclopedia kaže: „’Zarediti se‘ i ’zaređenje‘ obično ukazuju na specijalan status dat slugama ili sveštenicima putem zvanično odobrenih rituala, uz propratni naglasak na datom ovlašćenju da objavljuju Reč ili da obavljaju sakramente, ili i jedno i drugo.“ Ko zaređuje te sluge? The New Encyclopædia Britannica kaže: „U crkvama koje su zadržale istorijsko episkopstvo, sluga koji zaređuje uvek je biskup. U prezbiterijanskim crkvama, zaređenje sprovode sluge prezbiterijanskog sinoda.“
4 Dakle, prednost da neko u crkvama hrišćanskog sveta bude sluga striktno je ograničena. Pa ipak, to nije slučaj među Jehovinim svedocima. Zašto? Zato što to nije bilo tako u hrišćanskoj skupštini iz prvog veka.
Ko su zaista Božje sluge?
5. Ko je sve prema Bibliji sluga?
5 Prema Bibliji, svi Jehovini obožavaoci — i nebeski i zemaljski — jesu sluge. Anđeli su služili Isusu (Matej 4:11; 26:53; Luka 22:43). Anđeli takođe „služe onima koji će naslediti spasenje“ (Jevrejima 1:14; Matej 18:10). Isus je bio sluga. On je rekao: „Sin čovečji nije došao da mu služe, nego da služi“ (Matej 20:28; Rimljanima 15:8). Stoga, pošto Isusovi učenici treba ’tačno da slede njegove stope‘, nije ništa čudno što i oni moraju biti sluge (1. Petrova 2:21).
6. Kako je Isus pokazao da će njegovi učenici biti sluge?
6 Kratko pre nego što je bio uznesen na nebo, Isus je rekao svojim učenicima: „Idite... i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20). Trebalo je da Isusovi učenici stvaraju učenike — to jest, da budu sluge. Novi učenici koje bi oni stvorili naučili bi da drže sve što je Isus zapovedio, uključujući i zapovest da idu i stvaraju učenike. Bilo da je muškarac ili žena, odrasla osoba ili dete, pravi učenik Isusa Hrista bio bi sluga (Joil 2:28, 29).
7, 8. (a) Koji stihovi pokazuju da su svi pravi hrišćani sluge? (b) Koja se pitanja o zaređenju pojavljuju?
7 U skladu s time, na Pentekost 33. n. e., Isusovi učenici koji su bili na okupu, i muškarci i žene, počeli su da govore o „veličanstvenim Božjim stvarima“ (Dela apostolska 2:1-11). Nadalje, apostol Pavle je napisao: „Srcem se iskazuje vera za pravednost, a ustima se daje javna izjava za spasenje“ (Rimljanima 10:10). Pavle ove reči nije uputio ograničenoj svešteničkoj klasi, već ’svima koji su [bili] u Rimu kao Božji voljeni‘ (Rimljanima 1:1, 7). Slično tome, trebalo je da svi ’sveti koji su u Efesu i verni u Hristu Isusu... obuju na noge opremu dobre vesti mira‘ (Efešanima 1:1; 6:15). I svi koji su čuli pismo upućeno Jevrejima, trebalo je da se ’drže javnog izjavljivanja njihove nade, bez kolebanja‘ (Jevrejima 10:23).
8 Međutim, kada neko postaje sluga? Drugim rečima, kada se zaređuje? I ko ga zaređuje?
Zaređenje za slugu — kada?
9. Kada je Isus bio zaređen, i ko ga je zaredio?
9 Što se tiče toga kada je osoba zaređena i ko je zaređuje, osmotri primer Isusa Hrista. On nije imao neko svedočanstvo o zaređenju niti je stekao zvanje u nekoj bogosloviji da bi dokazao da je sluga, i nije ga zaredio neki čovek. Zašto onda možemo reći da je on bio sluga? Zato što su se Isaijine nadahnute reči ispunile na njemu: „Jehovin duh je na meni, jer me pomazao da objavim dobru vest“ (Luka 4:17-19; Isaija 61:1). Nesumnjivo, ove reči govore o tome da je Isus bio opunomoćen da govori o dobroj vesti. Ko ga je opunomoćio? Pošto ga je za to delo pomazao Jehovin duh, jasno je da je Isusa zaredio Jehova Bog. Kada se to dogodilo? Jehovin duh je zapravo došao na Isusa kada se on krstio (Luka 3:21, 22). Znači, bio je zaređen onda kada se krstio.
10. Ko hrišćanskog slugu čini ’odgovarajuće osposobljenim‘?
10 A kako je sa Isusovim sledbenicima iz prvog veka? I njima je status sluge dao Jehova. Pavle je rekao: „Naša odgovarajuća osposobljenost dolazi od Boga, koji nas je zaista odgovarajuće osposobio da budemo sluge novog saveza“ (2. Korinćanima 3:5, 6). Kako Jehova osposobljava svoje obožavaoce da budu sluge? Osmotri primer Timoteja, kog je Pavle nazvao ’Božjim slugom u dobroj vesti o Hristu‘ (1. Solunjanima 3:2).
11, 12. Kako je Timotej napredovao ka tome da postane sluga?
11 Sledeće reči upućene Timoteju pomažu nam da razumemo kako je postao sluga: „A ti ostani u onome što si naučio i u šta si uveren, znajući od koga si to naučio i da od najranijeg detinjstva poznaješ svete spise, koji te mogu učiniti mudrim za spasenje verom u Hrista Isusa“ (2. Timoteju 3:14, 15). Temelj Timotejeve vere, koja bi ga pokrenula da dâ javnu objavu, bio je poznavanje Pisma. Da li je lično čitanje sve što je bilo potrebno za to? Ne. Timoteju je trebala pomoć da bi stekao tačno spoznanje i duhovno razumevanje onoga što je čitao (Kološanima 1:9). Prema tome, Timotej je bio „uveren“. Pošto je poznavao Pismo „od najranijeg detinjstva“, njegovi prvi učitelji mora da su bili njegova majka i baka, jer otac očigledno nije bio vernik (2. Timoteju 1:5).
12 Međutim, u to da Timotej postane sluga bilo je uključeno još više. Kao prvo, njegovu veru je ojačalo druženje s hrišćanima iz obližnjih skupština. Kako to znamo? Kada je Pavle prvi put sreo Timoteja, o tom mladiću su „dobro govorila braća u Listri i u Ikoniji“ (Dela apostolska 16:2). Osim toga, u to vreme su izvesna braća pisala pisma skupštinama kako bi ih ojačali. A da bi ih izgrađivali, posećivali su ih i nadglednici. Takve pripreme su pomogle da hrišćani poput Timoteja duhovno napreduju (Dela apostolska 15:22-32; 1. Petrova 1:1).
13. Kada je Timotej bio zaređen kao sluga, i zašto bi rekao da se njegov duhovni napredak nije završio na tome?
13 S obzirom na Isusovu zapovest zabeleženu u Mateju 28:19, 20, možemo biti sigurni da je Timoteja u izvesnom trenutku njegova vera pokrenula da oponaša Isusa i da se krsti (Matej 3:15-17; Jevrejima 10:5-9). To je bio simbol Timotejevog svesrdnog predanja Bogu. Prilikom krštenja, on je postao sluga. Od tada pa nadalje, njegov život, njegova snaga i sve što je imao pripadalo je Bogu. To je bio nerazdvojivi deo njegovog obožavanja, ’sveta služba‘. Međutim, Timotej nije posle samo sedeo na svojim lovorikama. Nastavio je da duhovno raste, i postao je zreo hrišćanski sluga. Do toga je došlo zato što se Timotej blisko družio sa zrelim hrišćanima kao što je Pavle, zato što je imao lični studij i što je revno učestvovao u propovedanju (1. Timoteju 4:14; 2. Timoteju 2:2; Jevrejima 6:1).
14. Kako neko ko danas ’ima ispravan stav prema večnom životu‘ napreduje ka tome da postane sluga?
14 Danas je zaređenje za hrišćansku službu slično. Osobi koja ’ima ispravan stav prema večnom životu‘ pomaže se da uči o Bogu i njegovim namerama putem biblijskog studija (Dela apostolska 13:48). Ona uči da primenjuje biblijska načela u svom životu i da upućuje smisaone molitve Bogu (Psalam 1:1-3; Poslovice 2:1-9; 1. Solunjanima 5:17, 18). Druži se sa suvernicima i koristi pripreme koje pruža „verni i razboriti rob“ (Matej 24:45-47; Poslovice 13:20; Jevrejima 10:23-25). Tako ona napreduje u organizovanom procesu obrazovanja.
15. Šta se dešava kada se osoba krsti? (Vidi i fusnotu.)
15 Na kraju student Biblije koji je razvio ljubav prema Jehovi Bogu i jaku veru u otkupnu žrtvu želi da se potpuno preda svom nebeskom Ocu (Jovan 14:1). On to predanje izvršava u ličnoj molitvi i zatim se krštava u znak javnog obznanjivanja tog privatnog čina. Njegovo krštenje je ceremonija njegovog zaređenja pošto je tada priznat kao Božji potpuno predani sluga, dijakon. On mora ostati odvojen od sveta (Jovan 17:16; Jakov 4:4). On je celog sebe predstavio kao „žrtvu živu, svetu, prihvatljivu Bogu“ — bezrezervno i bezuslovno (Rimljanima 12:1). b On je Božji sluga, čime oponaša Hrista.
Šta je hrišćanska služba?
16. Koje su neke odgovornosti koje je Timotej imao kao sluga?
16 Šta je sve spadalo u Timotejevu službu? Imao je posebne dužnosti kao Pavlov putujući saradnik. A kada je postao starešina, Timotej se naprezao u poučavanju i jačanju suhrišćana. Ali glavni deo njegove službe, kao što je bio slučaj sa Isusom i Pavlom, bilo je propovedanje dobre vesti i pravljenje učenika (Matej 4:23; 1. Korinćanima 3:5). Pavle je rekao Timoteju: „A ti budi trezven u svemu, trpi zlo, vrši delo jevanđelizatora, potpuno izvrši svoju službu“ (2. Timoteju 4:5).
17, 18. (a) U kojoj službi učestvuju hrišćani? (b) Koliko je za hrišćanskog slugu važno delo propovedanja?
17 Slično je i s današnjim hrišćanskim slugama. Oni učestvuju u javnoj službi, delu jevanđeliziranja, ukazujući drugima na spasenje na osnovu Isusove žrtve i poučavajući krotke da prizivaju Jehovino ime (Dela apostolska 2:21; 4:10-12; Rimljanima 10:13). Oni dokazuju iz Biblije da je Kraljevstvo jedina nada za čovečanstvo koje pati i pokazuju da su čak i sada stvari bolje ako živimo po Božjim načelima (Psalam 15:1-5; Marko 13:10). Ali hrišćanski sluga ne propoveda neko socijalno jevanđelje. Umesto toga, on naučava da ’odanost Bogu ima obećanje sadašnjeg života i onog koji će doći‘ (1. Timoteju 4:8).
18 Doduše, većina slugu ima dodatne načine na koje može da služi, koji se razlikuju od hrišćanina do hrišćanina. Mnogi imaju porodične obaveze (Efešanima 5:21–6:4). Starešine i sluge pomoćnici imaju zaduženja u skupštini (1. Timoteju 3:1, 12, 13; Titu 1:5; Jevrejima 13:7). Mnogi hrišćani pomažu u izgradnji Dvorana Kraljevstva. Neki imaju divnu prednost da rade kao dobrovoljci u nekom od betelskih domova Watch Tower Societyja. Međutim, sve hrišćanske sluge učestvuju u propovedanju dobre vesti. U tome nema izuzetaka. Učestvovanje u tom delu jeste ono što javno identifikuje osobu kao pravog hrišćanskog slugu.
Stav hrišćanskog sluge
19, 20. Kakav stav moraju negovati hrišćanske sluge?
19 Većina slugu hrišćanskog sveta očekuje da bude posebno poštovana, i uzimaju titule kao recimo „časni“ i „otac“. Međutim, hrišćanske sluge znaju da samo Jehova zaslužuje duboko poštovanje (1. Timoteju 2:9, 10). Nijedan hrišćanski sluga ne zahteva tako duboko poštovanje niti žudi za posebnim titulama (Matej 23:8-12). On zna da osnovno značenje reči dijakonija jeste „služba“. Glagol povezan s time ponekad se koristi u Bibliji da bi se ukazalo na lične službe, kao što je posluživanje za stolom (Luka 4:39; 17:8; Jovan 2:5). Iako se on u hrišćanskoj službi koristi na uzvišeniji način, dijakon je još uvek sluga.
20 Stoga nijedan hrišćanski sluga nema razloga da misli kako je važan. Prave hrišćanske sluge — čak i one s posebnim odgovornostima u skupštini — jesu ponizne sluge. Isus je rekao: „Ko hoće da bude velik među vama, neka vam bude sluga, i ko hoće da bude među vama prvi, neka vam bude rob“ (Matej 20:26, 27). Kada je pokazivao svojim učenicima koji ispravan stav da neguju, Isus im je oprao noge, što je bio posao najnižeg sluge (Jovan 13:1-15). Kakva ponizna služba! Dakle, hrišćanske sluge ponizno služe Jehovi Bogu i Isusu Hristu (2. Korinćanima 6:4; 11:23). Oni pokazuju poniznost u služenju jedni drugima. I kada propovedaju dobru vest, oni nesebično služe bližnjima koji nisu vernici (Rimljanima 1:14, 15; Efešanima 3:1-7).
Istraj u službi
21. Kako je Pavle bio nagrađen za istrajnost u službi?
21 Pavlu je kao slugi bila potrebna istrajnost. Kološanima je rekao da je puno propatio kako bi im propovedao dobru vest (Kološanima 1:24, 25). Međutim, mnogi su prihvatili dobru vest i postali sluge zato što je istrajao. Bili su rođeni kao Božji sinovi i braća Isusa Hrista, sa izgledom da zajedno s njim postanu duhovna stvorenja na nebu. Kakva veličanstvena nagrada za istrajnost!
22, 23. (a) Zašto je danas hrišćanskim slugama potrebna istrajnost? (b) Koje divne plodove donosi hrišćanska istrajnost?
22 Danas je onima koji su stvarno Božje sluge neophodna istrajnost. Mnogi se svakodnevno bore s bolešću ili bolima poodmakle starosti. Roditelji naporno rade — u mnogim slučajevima bez bračnog druga — da bi odgajili decu. Deca se u školi hrabro odupiru lošem uticaju koji ih okružuje. Mnogi hrišćani se suočavaju sa ozbiljnim ekonomskim poteškoćama. A mnogi trpe progonstvo ili nailaze na poteškoće zbog današnjih ’kritičnih vremena s kojima se teško izlazi na kraj‘! (2. Timoteju 3:1). Da, danas skoro šest miliona slugu Jehove Boga može reći što i apostol Pavle: „U svemu [se] preporučujemo kao Božje sluge, u istrajnosti u mnogo čemu“ (2. Korinćanima 6:4). Hrišćanske sluge se ne predaju. Njihova istrajnost je stvarno za svaku pohvalu.
23 Štaviše, kao što je to bilo i u Pavlovom slučaju, istrajnost donosi divne plodove. Time što smo istrajni, mi zadržavamo blizak odnos s Jehovom i radujemo njegovo srce (Poslovice 27:11). Jačamo sopstvenu veru i stvaramo učenike, čime se uvećava hrišćansko bratstvo (1. Timoteju 4:16). Jehova podržava svoje sluge i blagosilja njihovu službu tokom ovih poslednjih dana. Kao rezultat toga, sakupljeni su i poslednji od 144 000, a milioni drugih se čvrsto nadaju da će se radovati večnom životu na rajskoj zemlji (Luka 23:43; Otkrivenje 14:1). Hrišćanska služba je zaista izraz Jehovinog milosrđa (2. Korinćanima 4:1). Cenimo je svi i budimo zahvalni što će njeni plodovi zauvek postojati (1. Jovanova 2:17).
[Fusnote]
a Grčka reč dijakon izvor je reči „đakon“, što predstavlja službenika u crkvi. U crkvama gde i žene mogu biti đakoni, one se nazivaju đakonise.
b Iako se Rimljanima 12:1 odnosi na pomazane hrišćane, to načelo se primenjuje i na „druge ovce“ (Jovan 10:16). Oni ’pristaju da služe [Jehovi] i da ime Jehovino ljube, da mu budu sluge‘ (Isaija 56:6).
Možeš li objasniti?
• U kojoj su odgovornosti učestvovali svi hrišćani iz prvog veka?
• Kada je hrišćanski sluga zaređen i ko ga zaređuje?
• Koji stav treba da neguje hrišćanski sluga?
• Zašto hrišćanski sluga treba da istraje uprkos poteškoćama?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na stranama 16, 17]
Timotej je poučavan Božjoj Reči od najranijeg detinjstva. Zaređeni sluga je postao onda kada se krstio
[Slika na 18. strani]
Krštenje simbolizuje predanje Bogu i označava da je osoba zaređena kao sluga
[Slika na 20. strani]
Hrišćanske sluge rado služe