Mi smo od onih koji imaju veru

Prenošenje hrišćanske nade u Senegalu

RIBA je još od davnina bila osnovna namirnica. Već hiljadama godina, ljudi ribare po morima, jezerima i rekama širom sveta. Neki Isusovi apostoli su bili ribari na Galilejskom moru. Međutim, Isus ih je upoznao s jednom drugom vrstom ribarenja. To je bilo duhovno ribarenje koje je koristilo ne samo ribarima već i ribama!

S obzirom na to, Isus je rekao ribaru Petru: „Odsada ćeš loviti žive ljude“ (Luka 5:10). Ova vrsta ribarenja se nastavlja i danas u preko 230 zemalja, među kojima je i Senegal (Matej 24:14). Tamo današnji ’ribari ljudi‘ odvažno drugima prenose svoju hrišćansku nadu (Matej 4:19).

Senegal je smešten u najzapadnijem delu Afrike. Prostire se od peskovite pustinjske oblasti na rubu Sahare, na severu, pa do vlažnih šuma regije Kazamans, na jugu. Kroz Senegal duvaju topli pustinjski vetrovi, kao i prohladni osvežavajući povetarci sa Atlantika. U njemu živi više od devet miliona ljudi. Stanovnici Senegala su poznati po svojoj gostoljubivosti. Većina njih se ne izjašnjavaju kao hrišćani. Mnogi čuvaju ovce, stoku, kamile i koze. Takođe ima i zemljoradnika koji uzgajaju kikiriki, pamuk i pirinač. Ali ima i ribara koji donose pune mreže ribe iz Atlantskog okeana i iz nekoliko velikih reka koje vijugaju kroz zemlju. Prerada ribe igra važnu ulogu u ekonomiji Senegala. Štaviše, čuveno nacionalno jelo je čib jen, ukusan obrok od pirinča, ribe i povrća.

’Ribari ljudi‘

U Senegalu ima 863 revna objavitelja Božjeg Kraljevstva. Duhovno ribarenje je ovde započelo početkom 1950-ih. Kancelarija podružnice Watch Tower Societyja otvorena je 1965. u glavnom gradu Dakaru. Počeli su da pristižu „ribari“ misionari iz mnogih dalekih zemalja. „Ribarenje“ je započelo, i u Senegalu se hrišćanska nada konstantno širila. Na kraju su sagrađeni novi objekti podružnice u Almadiesu, na periferiji Dakara, i bili su posvećeni Jehovi u junu 1999. godine. Kakvo vreme za radovanje!

Izazovi prihvatanja istine

Redovno se kontaktira s ljudima veoma različitog porekla i neki povoljno reaguju na poruku nade koja se nalazi u Božjoj Reči. Premda mnogi nemaju biblijsko spoznanje, srećni su kad saznaju da će se uskoro ispuniti obećanja koja je Jehova Bog dao vernim prorocima starog doba.

Često je potrebna hrabrost da bi se zauzeo čvrst stav za hrišćanska načela, naročito kad su u pitanju porodična tradicija i običaji. Primera radi, poligamija je vrlo uobičajena u Senegalu. Pogledajmo slučaj jednog čoveka koji je imao dve žene kada je počeo da proučava Bibliju. Hoće li imati snage da prihvati hrišćansku istinu i da se povinuje zahtevu iz Pisma da bude muž samo jedne žene? (1. Timoteju 3:2). I da li će zadržati ženu svoje mladosti, onu s kojom se prvo oženio? Baš to je uradio, i sada služi kao revni starešina u jednoj povećoj skupštini u oblasti Dakara. Njegova prva žena je isto prihvatila istinu kao i sva njegova deca, 10 od prve žene i 2 od druge, bivše žene.

Još jedna prepreka da neko prihvati hrišćansku nadu može biti nepismenost. Znači li to da jedna nepismena osoba ne može prihvatiti istinu i živeti po njoj? Taman posla. Pogledajmo primer Mari, majke osmoro malene dece, koja naporno radi. Brzo je uvidela važnost toga da svaki dan razgovara o biblijskom citatu sa svojim mališanima pre nego što oni odu u školu, a ona na posao. Ali kako kad ne zna da čita? Rano svakoga jutra, uzela  bi brošuricu Svakodnevno razmatranje Pisma i izašla na peskovit putić ispred kuće. Dok su ljudi prolazili, ona bi ih pitala da li znaju da čitaju. Kada bi našla nekog ko zna, pružila bi mu brošuricu i srdačno rekla: „Ja ne umem da čitam, molim vas da li biste mi pročitali ovaj odlomak za danas?“ Pažljivo je slušala dok joj se čitalo. Zatim bi se zahvalila prolazniku i brzo ušla u kuću da bi vodila jedan živ razgovor s decom pre nego što odu u školu!

Odazivaju se sve vrste ljudi

U Senegalu možete pronaći ljude kako sede na ulicama, prodaju ribu, povrće ili voće na pijacama ili kako naslonjeni pod veličanstvenim baobab drvetom pijuckaju ataju, nešto poput gorkog zelenog čaja. Odlučni da prenesu dobru vest svakom koga sretnu, dva brata su razgovarala s jednim invalidom koji je prosio na ulici. Kad su ga pozdravili, rekli su: „Mnogi ljudi ti daju novac, ali ne zastanu da porazgovaraju. Mi smo došli da razgovaramo o nečem veoma važnom, a tiče se tvoje budućnosti.“ Prosjak je bio iznenađen. „Želeli bismo nešto da te pitamo“, nastavila su braća. „Šta misliš zašto postoji toliko patnje u svetu?“ „To je Božja volja“, odgovorio je prosjak.

Braća su tada rezonovala s njim na temelju Pisma i objasnila mu stih iz Otkrivenja 21:4. Prosjak je bio duboko dirnut ovom porukom nade, a i time što je neko bio toliko zainteresovan za njega da je zastao i razgovarao s njim o Bibliji. Suze su mu navrle na oči. Umesto da zatraži novac, preklinjao je braću da uzmu sve novčiće koje je imao u svojoj prosjačkoj kutijici! Toliko je bio uporan da je privukao pažnju svih prolaznika. Braća su ga jedva ubedila da zadrži novac. Najzad je pristao, ali je insistirao na tome da ga ponovo posete.

Veliki univerzitet u Dakaru takođe se pridružuje ulovu u duhovnoj ribarskoj mreži. Jedan student medicine po imenu Žan-Lui počeo je da proučava Bibliju. Brzo je prihvatio istinu, predao svoj život Jehovi i krstio se. Želja mu je bila da služi Bogu u punovremenoj pionirskoj službi, ali je isto tako voleo i da studira medicinu. Zbog ugovora koji je imao sa svojom domovinom bio je obavezan da završi studije. Ipak je uporedo s tim počeo da služi kao pomoćni pionir. Ubrzo nakon što je primio diplomu kvalifikovanog lekara, pozvan je da bude doktor u velikom betelskom domu u Africi. Još jedan mladić s kojim je uspostavljen kontakt na Dakarskom univerzitetu sada isto služi kao član betelske porodice u svojoj domovini.

Duhovno ribarenje u Senegalu je sigurno nagrađujuće. Biblijska literatura Jehovinih svedoka je veoma cenjena i sada izlazi i na lokalnom volof jeziku. Kada čuju dobru vest na svom maternjem jeziku mnogi ljudi iskrena srca su podstaknuti da se sa zahvalnošću odazovu. Uz Jehovin blagoslov, bez sumnje će još mnoge simbolične ribe biti ulovljene, dok senegalski revni ’ribari ljudi‘ nastavljaju verno i smelo da govore o hrišćanskoj nadi.

[Mapa/Slika na 31. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

SENEGAL

[Slika]

Prenošenje hrišćanske nade u Senegalu

[Izvor]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.