Oni su skupili hrabrost

NIJE uvek lako skupiti hrabrost da bi se propovedalo. U stvari, apostol Pavle je rekao da je jednom prilikom to učinio „s velikom borbom“ (1. Solunjanima 2:2). Da li je ’borba‘ da bi se propovedalo vredna truda? Božji narod nema garanciju da će doživeti neka spektakularna iskustva, ali često im je drago što su skupili hrabrost. Pogledajmo neke primere.

Osmogodišnja devojčica po imenu Tara pažljivo je slušala dok je učiteljica objašnjavala razredu da su tokom Drugog svetskog rata jevrejski zatvorenici u koncentracionim logorima morali da nose žutu Davidovu zvezdu radi identifikacije. Tara se pitala da li da se javi. „Molila sam se otvorenih očiju“, seća se ona. Onda je podigla ruku i rekla da su i Jehovini svedoci bili u tim logorima i da su morali da nose ljubičasti trougao. Učiteljica je pokazala zanimanje i zahvalila joj. Tarin komentar je otvorio put za daljnje razgovore s učiteljicom, koja je kasnije celom razredu čak pustila video-traku Jehovini svedoci stoje čvrsto protiv nacističkog napada.

U zapadnoafričkoj zemlji Gvineji, jedna devojka po imenu Irena, koja je bila nekršteni objavitelj, želela je da napreduje u svojoj službi. Misionarka koja je proučavala Bibliju s njom ohrabrila ju je da pokuša da uruči časopise Kulu stražaru i Probudite se! drugim učenicima u školi. Irena se snebivala, jer su školski drugovi bili neprijemljivi. Međutim, podstaknuta ohrabrenjem od misionarke, Irena je odlučila da najpre priđe učenici koja se na izgled najviše protivila. Na Irenino iznenađenje, devojka je lepo reagovala i spremno uzela časopise. Drugi učenici su uradili to isto. Irena je tog meseca uručila više časopisa nego u prethodnih pet meseci zajedno.

U Trinidadu je jedan starešina bio prilično neodlučan da priđe direktorki jedne škole da bi joj pokazao obrazovnu vrednost časopisa Probudite se! Međutim, skupio je hrabrost. On kaže: „Molio sam se dok sam ulazio u školsko dvorište. Nisam mogao da verujem kad je direktorka bila izuzetno prijatna.“ Uzela je časopis Probudite se! na temu „Ima li nade za današnje mlade?“ i čak je pristala da ga koristi na časovima. Od tada je uzela 40 časopisa s raznim temama.

Kao mladiću, Vonu je uvek bilo teško da propoveda. „Unervozio bih se, dlanovi bi mi se oznojili i brzo bih govorio — nikako nisam mogao da usporim.“ Međutim, on je postao punovremeni objavitelj. Pa ipak, nije mu uvek bilo lako da progovori. Jednom prilikom, nakon što je celog dana bezuspešno tražio posao, želeo je da svedoči nekome u vozu u metrou, „da mi se desi bar nešto lepo u ovako groznom danu“. Ali u vozu se uplašio jednog ozbiljnog poslovnog čoveka. Na kraju je skupio hrabrost da razgovara s jednim starijim čovekom do sebe. Usledio je dug razgovor. „Imaš jako dobra pitanja za jednog mladića“, rekao je onaj poslovni čovek, i pitao: „Jesi li ti teolog?“ Von je odgovorio: „Nisam, ja sam Jehovin svedok.“ „Aha“, čovek se nasmešio. „Sad mi je sve jasno.“

Svi ti Svedoci — i bezbroj drugih — srećni su što su skupili hrabrost da svedoče. Hoćeš li i ti uraditi to isto?

[Slika na 25. strani]

Tara

[Slika na 25. strani]

Von