Važan događaj za poklonike Božje Reči

Godine 1998. desilo se nešto značajno za sve ljubitelje Božje Reči. Te godine iz štamparije je izašao stomilioniti primerak „Svetog pisma prevoda Novi svet“. Tako je ovaj prevod postao jedan od najrasprostranjenijih od svih koji su urađeni u ovom veku!

OVAJ podvig je naročito vredan kada se uzme u obzir da je posle objavljivanja ovaj prevod podvrgnut oštroj kritici. Pa ipak, on nije samo preživeo već je i napredovao, našavši put do miliona domova — i srca — širom sveta! Odakle potiče ovaj jedinstveni prevod? Ko stoji iza njega? I kako ti može koristiti?

Zašto novi prevod?

Već više od sto godina Watch Tower Bible and Tract Society, zastupništvo Jehovinih svedoka pred zakonom, distribuiše Biblije. Ali zašto su Jehovini svedoci uvideli potrebu da urade još jedan prevod Božje Reči? Knjiga So Many Versions? od Sakae Kubo i Voltera Spekta, primećuje: „Nijedan prevod Biblije nikada se ne može smatrati konačnim. Prevodi moraju ići u korak s rastom biblijskog spoznanja i promenama u jeziku.“

U ovom veku je prilično uznapredovalo razumevanje hebrejskog, grčkog i aramejskog — jezika na kojima je Biblija prvobitno bila napisana. Otkriveni su i biblijski manuskripti koji su stariji i tačniji od onih koje su koristile ranije generacije prevodilaca Biblije. Zato se Božja Reč danas može prevesti tačnije nego ikada pre! Dakle, s dobrim razlogom je formiran Odbor za prevođenje Biblije Novi svet da bi preduzeo prevođenje Biblije na savremene jezike.

Godine 1950. objavljeni su Hrišćanski grčki spisi prevoda Novi svet na engleskom jeziku. Sam naslov je predstavljao odvažno odstupanje od tradicije, jer je odbacio podelu Biblije na „Stari“ i „Novi“ zavet. Tokom naredne decenije, postepeno su objavljivani delovi Hebrejskih spisa. Godine 1961. objavljena je kompletna Biblija na engleskom jeziku u jednom tomu.

Ali ko je preveo ovu izvanrednu Bibliju? U Kuli stražari od 15. septembra 1950. je pisalo: „Ljudi koji sačinjavaju prevodilački odbor izrazili su želju... da ostanu anonimni, i izričito su tražili da se njihova imena ne objavljuju ni za života ni posle njihove smrti. Svrha ovog prevoda jeste da uzvisi ime živog, istinitog Boga.“ Neki kritičari su prigovorili da ovaj rad treba smesta odbaciti kao delo amatera, ali nisu svi zauzeli tako nerazuman stav. Alan Dati piše: „Da li nam to što znamo ko su prevodioci ili izdavači nekog prevoda Biblije pomaže da razlučimo da li je prevod dobar ili loš? Ne mora da znači. Ne postoji zamena  za istraživanje karakteristika svakog prevoda ponaosob.“ a

Jedinstvene karakteristike

Milioni čitalaca učinili su baš to i otkrili da Prevod Novi svet nije samo čitljiv već i veoma tačan. Prevodioci su koristili najbolje tekstove koji su na raspolaganju na originalnom hebrejskom, aramejskom i grčkom. b Vodilo se neobično mnogo računa da se drevni tekst prevede što je moguće doslovnije, ali da bude lako razumljiv. Zato su neki izučavaoci hvalili ovaj prevod zbog njegove besprekornosti i tačnosti. Primera radi, u časopisu Andover Newton Quarterly od januara 1963. je pisalo: „Ovaj prevod Novog zaveta je dokaz postojanja učenih ljudi koji su kvalifikovani da se na inteligentan način pozabave mnogim problemima oko prevođenja Biblije.“

Prevodioci su otvorili novi svet razumevanja Biblije. Biblijski stihovi koji su se ranije razumeli kao kroz maglu, postali su izuzetno jasni. Primera radi, zbunjujuće reči u Mateju 5:3, „blaženi siromašni duhom“ (prevod Bakotić), prevedene su na način koji ima smisla: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba.“ Prevod Novi svet je takođe prilično dosledan i jednoobrazan kada se radi o prevodu ključnih izraza. Na primer, grčka reč psihe prevedena je sa „duša“ gde god da se pojavljuje. Tako čitaoci mogu brzo razabrati da duša nije besmrtna, nasuprot religioznim teorijama (Matej 2:20; Marko 3:4; Luka 6:9; 17:33).

Vraćanje Božjeg imena

Jedna od izvanrednih odlika Prevoda Novi svet jeste vraćanje Božjeg imena Jehova. U drevnim primercima hebrejske Biblije, Božje ime se pojavljuje u obliku četiri suglasnika koji se mogu transliterirati kao JHVH. Ovo karakteristično ime pojavljuje se skoro 7 000 puta samo u takozvanom Starom zavetu (Izlazak 3:15; Psalam 83:19). Očigledno je da je namera našeg Stvoritelja bila da njegovi obožavaoci znaju to ime i da ga koriste!

Međutim, praznoverni strah je naveo jevrejski narod da prestane da koristi Božje ime. Posle smrti Isusovih apostola, prepisivači Grčkih spisa počeli su da zamenjuju Božje lično ime grčkim rečima Kirios (Gospod) ili Teos (Bog). Nažalost, savremeni prevodi su nastavili ovu tradiciju koja sramoti Boga time što su eliminisali Božje ime iz većine Biblija i čak su zatajili da Bog ima ime. Na primer, u Jovanu 17:6 nalaze se Isusove reči: „Objavio sam tvoje ime.“ Međutim, delo Today’s English Version prevodi taj stih ovako: „Obznanio sam tebe.“

Neki izučavaoci opravdavaju uklanjanje Božjeg imena zato što se ne zna tačan izgovor tog imena. Međutim, uobičajena biblijska imena kao Jeremija, Isaija i Isus rutinski se prevode na  način koji ima malo sličnosti sa originalnim hebrejskim izgovorom. Pošto je oblik Jehova opravdan način prevođenja Božjeg imena — i to je ime poznato mnogim ljudima — prigovori za korišćenje tog imena zvuče prazno.

Odbor za prevođenje Biblije Novi svet preduzeo je odvažan korak da bi se ime Jehova koristilo i u hebrejskom i u grčkom delu Pisma. Presedan je učinjen u ranim misionarskim prevodima za narod u Srednjoj Americi, južnom Pacifiku i na Istoku. Međutim, korišćenje Božjeg imena nije samo od teorijskog interesa. Poznavanje Božjeg imena je preko potrebno da bismo ga upoznali kao osobu (Izlazak 34:6, 7). Prevod Novi svet je podstakao milione čitalaca da koriste to ime!

Dopreti do čitalaca koji ne znaju engleski

U razdoblju od 1963. do 1989. Prevod Novi svet je postao dostupan, u celini ili delimično, na još deset jezika. Međutim, rad na ovom prevodu je bio težak, a neki projekti su trajali 20 ili više godina. Onda je 1989. u svetskoj centrali Jehovinih svedoka osnovano Odeljenje prevodilačkih službi. Pod upravom Odbora za pisanje pri Vodećem telu, ovo odeljenje je krenulo sa ubrzavanjem prevođenja Biblije. Razvijen je jedan metod prevođenja koji je u stvari kombinacija proučavanja biblijskih reči i kompjuterske tehnologije. Kako taj sistem funkcioniše?

Kada Odbor za pisanje odobri prevođenje Biblije na neki novi jezik, on imenuje grupu predanih hrišćana da služe kao prevodilački tim. Timovi mogu uraditi uravnoteženije prevode nego što to može pojedinac samostalnim radom. (Uporedi s Poslovicama 11:14.) Uopšteno gledano, svaki član tima ima iskustvo u prevođenju publikacija Zajednice. Tim se zatim detaljno poučava načelima prevođenja Biblije i tome kako da koristi posebno razvijene kompjuterske programe. Kompjuter u stvari ne obavlja posao prevođenja, ali jednom timu može omogućiti pristup važnim informacijama i pomoći im da vode evidenciju o svojim odlukama.

Projekat prevođenja Biblije ima dve faze. Tokom prve faze prevodioci dobijaju listu reči i izraza koji se koriste u Prevodu Novi svet na engleskom jeziku. Srodni engleski izrazi, kao što su „iskupljenje“, „pokajanje“ i „pomirenje“, grupisani su na jednom mestu, što pomaže prevodiocima da uoče finese u značenjima. Oni sastavljaju listu domaćih ekvivalentnih izraza. Međutim, prevodiocima je ponekad teško da prevedu neki stih. Kompjuterski sistem pretraživanja obezbeđuje prevodiocu informacije o grčkim i hebrejskim izrazima i pruža uvid u publikacije Watch Towera.

Kada projekat uđe u drugu fazu, izabrani domaći izrazi se automatski ubacuju u biblijski tekst. Time se postiže prilična tačnost i doslednost u prevođenju. Međutim, ovom operacijom „pronađi i zameni“ ne dobija se tekst koji je lako čitljiv. Sređivanje i formulisanje biblijskih stihova tako da bi se mogli razgovetno čitati iziskuje priličan trud.

Ovakav sistem prevođenja pokazao se kao izuzetno efikasan. Jedan tim je preveo celokupne Hebrejske spise za samo dve godine. Uporedi to s timom koji je radio na jednom srodnom jeziku bez kompjuterske pomoći. Trebalo im je 16 godina. Od 1989. godine do danas Hrišćanski grčki spisi štampani su na  još 18 jezika. Prevod Novi svet sada je dostupan, u celini ili delimično, na 34 jezika. To znači da više od 80 posto Jehovinih svedoka ima barem Hrišćanske grčke spise na svom maternjem jeziku.

Ujedinjena biblijska društva izveštavaju da od 6 500 jezika na svetu, delovi Biblije su dostupni na samo 2 212 jezika. c Otuda, oko 100 prevodilaca radi na Prevodu Novi svet i prevode Hebrejske spise na 11 jezika, a Grčke spise na 8 jezika. Božja volja je „da se sve vrste ljudi spasu i dođu do tačnog spoznanja istine“ (1. Timoteju 2:4). Nema sumnje da će u tom pogledu Prevod Novi svet i dalje igrati značajnu ulogu.

Zato se radujemo što je ovaj prevod premašio stomilioniti primerak, i molimo se da se u budućnosti štampaju još mnogi milioni primeraka. Podstičemo te da ga i ti sam istražiš. Uživaćeš u mnogim posebnim odlikama: u jasnim slovima, zaglavljima, indeksu koji ti može pomoći da nađeš poznate stihove, detaljnim mapama i fascinantnom dodatnom materijalu. Što je još važnije, ovu Bibliju možeš čitati s pouzdanjem da ona na tvoj jezik tačno prenosi same Božje reči.

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 29. strani]

„Ovaj prevod Novog zaveta je dokaz postojanja učenih ljudi koji su kvalifikovani da se na inteligentan način pozabave mnogim problemima oko prevođenja Biblije“ (ANDOVER NEWTON QUARTERLY, JANUAR 1963)

[Istaknuti tekst na 30. strani]

„Prevodi moraju držati korak s rastom biblijskog spoznanja i promenama u jeziku“

[Okvir/Slika na 31. strani]

IZUČAVAOCI HVALE PREVOD NOVI SVET

U VEZI sa Hrišćanskim grčkim spisima prevoda Novi svet, Edgar Dž. Gudspid, prevodilac grčkog „Novog zaveta“ u delu An American Translation, napisao je u pismu datiranom 8. decembra 1950: „Zainteresovan sam za misionarsko delo vaših ljudi širom sveta, i jako sam zadovoljan slobodnim, iskrenim i energičnim prevodom. On prikazuje dugi niz jasnih, ozbiljnih učenja, što mogu da posvedočim.“

Izučavalac hebrejskog i grčkog Aleksandar Tomson je napisao: „Ovaj prevod je očigledno delo veštih i pametnih izučavalaca, koji su se trudili da tačno prenesu smisao grčkog teksta onoliko koliko to engleski jezik može da izrazi“ (The Differentiator, april 1952, strane 52-7).

Profesor Bendžamin Kedar, izučavalac hebrejskog u Izraelu, rekao je 1989: „U svojim lingvističkim istraživanjima u vezi s hebrejskom Biblijom i prevodima, često se osvrćem na englesko izdanje koje je poznato kao Prevod Novi svet. Uvek iznova mogu da potvrdim da to delo odražava iskreni trud da se tekst što tačnije razume.“